Srbija na meti sektaša
U Beogradu deluje oko 200 sekti, a ceni se da u SCG ima oko 385.000 članova raznih sekti, od kojih je trećina nastanjena u Beogradu. Za registraciju udruženja kod nas potrebno je deset potpisa, a u Austriji deset hiljada potpisa. Za razliku od naše, u većini zemalja Evrope program organizacije prolazi kroz detaljnu proveru državnih stručnjaka

BEOGRAD - Krajem novembra prošle godine u porodičnom stanu u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu sin je ubio oca, i "spakovao" ga u zamrzivač. Prema rečima najbližih rođaka, ispostavilo se da je bio duševni bolesnik i pripadnik neke sekte. Na adresu Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici, krajem prošle godine, stiglo je anonimno pismo da će na "velikoj crnoj misi" jedno dete biti žrtvovano... Devojka iz Bačke Palanke, student među najboljima u klasi, odbacila je porodicu i prijatelje, i pridružila se pripadnicima jednog "pokreta". Majka je slučaj prijavila policiji i pokušala da razgovara sa glavnim u sekti, ali ništa nije pomoglo.

Satanistički kult
   
      

Kako to radi Evropa

Francuska, Belgija, Austrija, Italija i Španija izradile su studije na nivou države o stanju sekti u svojoj zemlji nakon čega su preuzeli određene mere. Francuska vlada, koja je među prvima donela i zakon prema kome je definisano šta je sekta, formirala je međuministarsku misiju za borbu protiv sekti koja je direktno podređena predsedniku vlade, kaže dr Petrović.
      
      
      
   
   
      

Ko zna da čita između redova

Prema popisu stanovništa iz 1991. godine, broj pripadnika koji su se izjasnili da pripadaju netradicionalnim verama bio 5.333. Popis stanovništva iz 2002. godine pokazao je da se taj broj "popeo" na 18.768, dok se 1.003 stanovnika izjasnilo kao pripadnici nekih od istočnjačkih kultova. Pri tome, činjenica da 300.000 ljudi koji su pitani, a nisu se izjasnili o veroispovesti, prema Mijaljeviću je vrlo indikativan podatak, ko zna da ga tumači.
      
      
      
   

Avgusta prošle godine na pravoslavnom hramu Svetih novomučenika u Kragujevcu sprejom je iscrtan đavo, naopako okrenut krst i tri šestice. Kragujevačka policija navela je da "nema podatke o organizovanom delovanju nekog satanističkog kulta" i ocenila da je reč o pojedincima i manjim grupama. Mesec dana kasnije, na gradskom groblju u Jagodini otvorena su dva dečija groba i grobnica jedne odrasle osobe.

Sanduci su otvoreni, a krstovi zapaljeni... Golobradi mladići, u tamnim odelima i belim košuljama, sa obaveznom pločicom na desnom reveru sakoa na kojima je ispisano ime mladića, danima po Beogradu dele "pozivnice" za besplatno učenje engleskog jezika. Oglasi u štampi, na banderama pored autobuskih stanica, ispred Domova zdravlja, tiskaju se sa raznim ponudama kakao da "spoznate sebe, budete najbolji u poslu, rešite probleme, zaradite pare..."

Prema podacima MUP-a Srbije, zaključno sa decembrom 2000. godine, procenjeno je da u Beogradu ima 12.000, a u celoj Srbiji oko 150.000 pripadnika raznih kultova i sekti. Na području Beograda, danas postoji oko 200 sekti i njihovih ogranaka koji imaju oko 50, dok na teritoriji Srbije raspolažu sa više od 400 objekata. Procenjeno je da u proseku, blizu 200 misionara iz stranih zemalja godišnje poseti Srbiju, a da u SCG ima oko 385.000 članova raznih sekti od kojih je trećina nastanjena u Beogradu.

Članstvo je zvanično registrovano u 64 sekte, dok je 250 neregistrovano. Problem je, kako tvrdi jedan ekspert za ovu oblast, što sekte krivično-pravno ne postoje, pa kada policija i naiđe na očigledne dokaze da je ubistvo ili samoubistvo učinjeno pod prisilom nekog kulta, jednostavno nema mehanizme da reguje. Tako većina grupnih, porodičnih ubistava i nelogičnih samoubistava, ostaje nerešeno. Isto važi i za tužilaštvo, ili i za sudstvo.

U svim porama društva

- Problem sekti, kultova i sličnih organizacija kod nas postoji već trideset godina, s tim što je sve ozbiljniji poslednjih petnaest godina. Zakonski, ta problematika nije uređena, Zakon o verskim zajednicama ne postoji, a Krivični zakon ima samo dva-tri člana koji mogu delimično da "pogode" samo neke ozbiljnije organizacije. Kada smo videli da je u proceduri zakon o verskim zajednicama, napravili smo mali predlog, kao dodatak ovom zakonu i dali ga parlamentarnim političkim partijama, SPC, i Ministarstvu pravde. Čekamo reakciju. Sekte su utkane u gotovo sve pore našeg društava i vrlo je bitno da obratimo pažnju na ovu destruktivnu pojavu - upozorava Slađan Mijaljević, predsednik Udruženja građana "Istina."

Direktnim delovanjem sekti ili pojedinaca, koji šire destruktivna učenja, do sada, je prema rečima Mijaljevića, stradalo preko 150 osoba, dok je broj onih koji čije je zdravlje privremeno ili trajno oštećeno životom u sektama mnogo veći. U Srbiji ne postoji nijedna institucija koja bi se bavila ovim problemom, ni prevencijom, niti lečenjem posledica sektaštva. Koliko je kod nas situacija "opuštena", ilustruje i primer od pre dve godine kada su usred Beograda, lideri raelijanskog pokreta iz Kanade održali Kongres.
   
      

Obrede u okvir zakona

Udruženje građana "Istina" navelo je negativne pojavne oblike koje treba zakonski regulisati. Prema njima to su organizacije, formalno ili neformalno registrovane, koje koriste neznanje ili trenutnu slabost svojih članova, obavljaju mentalnu manipulaciju dovodeći ih do psihičke ili fizičke zavisnosti. Takođe, u Udruženju navode da treba sankcionisati obrede, rituale, metode učenja ili tehnike mentalne manipulacije, koje dovode do oštećenja zdravlja, nebitno da li ga sprovode pojedinci ili grupe.
      
      
      
   

Ovaj pokret inače zastupa tezu "da su život na zemlji stvorili vanzemaljci, kloniranjem" a njihova kompanije je, prema njihovim tvrdnjama, već klonirala 13 beba, (kloniranje ljudi je naredbom Ministarstva zdravlja zabranjeno 2002. godine, do donošenja zakona iz ove oblasti). Na ovaj skup reagovao je jedino Etički komitet Srpskog lekarskog društva, navodeći da raelijanci zloupotrebljavaju "rovitost našeg društva, pokušavajući da regrutuju labilne i neverne pojedince i grupe". S druge strane, činjenica da evropske zemlje ovu oblast drže pod strogom kontrolom, rad nekih sekti su zabranile ili strogo ograničile, dovela je do svojevrsnog "prelivanja" tih organizacija na prostore centralne i istočne Evrope i Balkana.

Sekte su su međunarodni problem i stručnjaci Evropske federacije za istraživanje i informisanje ih tretiraju kao vid "nadnacionalnog kriminala", kaže profesor dr Bratislav Petrović, član Međunarodne organizacije za borbu protiv sekti.
- Sekte imaju cilj da unište ljudske slobode, slobodu svesti, verovanja, mišljenja, ljudska prava, pravo na život, zdravlje. Kod nas postoji impozantan nivo neznanja onih koji treba da donesu odluke kako da zaštite svoje građane od svojevrsnog mentalnog kriminala.

U rezoluciji Evropskog parlamenta iz 1996. godine, određene sekte, kao delovi međunarodne mreže koje operišu u EU, i obavljaju nelegalne i kriminalne aktivnosti, bave se seksualnim zloupotrebama, oduzimanjem slobode, trgovinom ljudima, i ilegalnom medicinskom i farmaceutskom praksom, označene su i sankcionisane. Dakle, Evropa je organizovana u odbrani građana od sekti. Sekte se kad nas kriju iza paravana religijskih, filozofskih, lažnoterapijskih, psiholoških i komercijalnih organizacija, tako da nije lako dešifrovati šta se iza koje krije.

Primera radi, i kod nas i u Evropi imali smo humanitarnu organizaciju pod nazivom "Božija deca" iza koje se krio lanac pedofilije. Kada je demaskirana, brzo su se snašli i sada deluju pod nazivom "Porodica ljubavi", opet čedno ime - objašnjava dr Petrović.

Humanitarni "radovi"
   
      

EU kažnjava sektaštvo, Srbija medije

Kazna za bavljenje sektaštvom u nekim zemljama EU je tri godine zatvora i 400.000 evra. Ukoliko državni organi utvrde da je cilj sekte bio održavanje zavisnosti, onda se kazna pojačava na pet godina zatvora i 800.000 evra. Sada je u EU u proceduri predlog da se za delovanje neke sekte zatvorska kazna poveća četiri puta, znači 20 godina robije, bez novčane kazne. Kod nas, zbog nepostojanja zakona, svaka organizacija, koja bi se nazvala sektom, može da tuži za klevetu, pa iako se zna da neke od najdestruktivnijih sekti nesmetano rade kod nas, zbog mogućnosti podizanja tužbe, ne smemo da navedemo imena organizacija pod kojima deluju. Takođe, iz istih razloga i navođenje verskih organizacija i zajednica koje nemaju uporište ni u jednoj priznatoj konfesiji za posledice bi moglo da ima tužbu protiv medija, za klevetu.
      
      
      
   

U Srbiji od devedesetih najzastupljenije su takozvane sinkretističke sekte, mada ne zaostaju ni psihološke, komercijalne kao i razni pseudoalternativni medicinski pokreti.
- Registracija bilo koje sekte kod nas odvija se prema opštem statutu, kao i za sva ostala udruženja. Dovoljno je da, u drugoj ili trećoj rečenici, navedu da će svoj rad zasnivati na nekim recimo hunmanitarnim radovima, ili istoriji, sociološkim istraživanjima, i da uz deset potpisa ozvaniče svoje postojanje. Pare im nikad ne predstavljaju problem, jer se finansiraju spolja iz matičnih kuća - Mijaljević.

Poređenja radi, u Austriji je potrebno deset hiljada potpisa kako bi se neko udruženje registrovalo, dok u većini zemalja Evrope program organizacije prolazi kroz detaljnu proveru državnih stručnjaka. Đakon Vladimir Lj. Vićentijević smatra da problem treba lokalizovati, kao i da je stav crkve nezaobilazan, ali da je u rešavanje problema potrebno uključiti sve državne strukture, kao i pripadnike drugih priznatih konfesija.

- Pitanje je koliko smo svi mi kao društvo, pa i sami sveštenici, obučeni da se borimo sa ovim problemom. Crkva se sa svoje strane, tribinama i lokalnim časopisima trudi da da značaj toj problematici, ali da li je to dovoljno. Bitna je saradnja između sveštenika, psihoterapeuta, psihijatra i ostalih, jer često se dešava da neko ko je izašao iz neke sekte sada ne želi da dođe u crkvu plašeći se da je to opet neki okov, stega. Prema tome, smatram da bi formiranje timova gde bi svi bili uključeni mogao da pruži neke rezultate - objašnjava đakon Vićentijević.
B. Ristić