Arnold Paole

Arnold Paole, njegova istorija je jedna od ranih vampirskih priča, koja se godinama bez promene čuvala. Ime Paole je verovatno izvedeno od Pavle, za Arnolda se smatra da je označavalo njegovu vojnu službu u osmanlijskoj vojsci, jesu hrišćanske najamnike u Turke tad nazivali Arnautima.

Rezime

Rane 1725 Arnold Paole se vratio iz turske vojske u svoj rodni kraj kod Morave. Severna centralna Srbija bila je od 1718 pod austrijskoj vlasti. Bivši najamnik je kupio nešto zemlje, okrenuo se poljoprivredi i bio je brzo poznat seoskoj zajednici. Moguće da je dobijao novčanu podršku austrijske vojne uprave, koja je težila da na granici prema Osmanlijama drži vojnu miliciju upoznata terenom, okolnostima i turskom vojskom. Zavoleo je ćerku jednog komšije i oboje su se venčali.

Arnold je govorio svojoj ženi o svom strahu da umre rano. Kad je služio tursku vojsku bio je postavljen kod Medveđe (u originalu "im türckischen Servien", u turskoj Srbiji), gde je vladalo sujeverje da prokletstvo nađe onog ko bi izvršio samoubistvo; taj bi se vratio iz mrtvih, to jest kao mrtvac ne bi našao mir. Takođe je govorio da je u Grčkoj imao susret sa vampirom, koji ga je pratio do "turske Srbije" gde ga je Arnold ubio. Arnold je otvorio grob vampira i spalio ga. Osim toga je jeo od zemlje ispod koje je ležao vampir da bi se zaštitio od budućih napada. Doživljaj je toliko uticao na njega, da je napustio vojsku i vratio se rodnom kraju.

1725 ili 1727 Arnold je pao sa velike visine i odnesen onesvešćen kući. Imao je verovatno teške unutrašnje povrede, te je brzo umro. Sahranjen je na mesnom groblju. Nakon kratkog vremena počele su vesti o njemu. Viđen je više puta u svom kraju, uvek noći. Jedni su tvrdili da ih je posećao i davio. Međutim, niko nije govorio da je hteo da "sisa" njihovu krv. Nekoliko nedelja kasnije nađeni su mrtvi više ljudi, koji su tvrdili da su ga videli, dok uzrok njihove smrti nije bio jasan. Broj umrulih je brojao oko četvoro ljudi. Meštani su pod vođstvu jednog hajduka, koji je isto tvrdio da ga je video, otvorili njegov grob, probili kolac kroz njegovo mrtvo telo i spalili ga. Isto su učinili sa sa drugim četvro umrulih.

1731 počelo je novo umiranje u Arnoldovom kraju. Umruli su sedamnaestoro ljudi, uzrok njihove smrti isto nije bio poznat. Prva koja je umrula bila je 60-godišnja Milica, zatim jedno 8-godišnje dete, 20-godišnja Stana (umrula pri porađanju, govorila je da se mazala vampirskom krvi) i njeno novorođeno dete, jedan 16-godišnji momak (umro posle tri dana bolesti), jedna 10-godišnja devojčica, 17-godišnji Joanikije (umro posle tri dana bolesti), "hadnakova" (hajdukova?) supruga, onda Ruža (umrula posle deset dana bolesti), 60-godišnji Stanče, 25-godišnji Miloje, Ružino dete (osamnaest dana staro), 21-godišnji Rade (umro posle tri meseca bolesti), žena lokalnog barjaktara sa njenim detetom, dete "hadnakove" supruge, 20-godišnja Stanojka (umrula posle tri dana bolesti). Zadnja koja je umrula, Stanojka, govorila je da se petnaestak dana ranije probudila noći gušena te da je bila davljena od Miloja. Prva koja je umrula, Milica, jela je goveče meso čiju je krv navodno pio pet godina ranije Arnold Paole.

Austrijska vojna uprava u Beogradu poslala je zvaničnu komisiju da razjasni situaciju, sačinjenu od komesara Johanes Flikinger (Johannes Flückinger), leutnanta Butener (Buttener) i J.H. fon Lindenfels (J.H. von Lindenfels), dva vojnih lekara, Isak Zigel (Isaac Siegel) i Johan Fridrih Baumgertner (Johann Friedrich Baumgärtner), i jednog sveštenika. Otvorili su uz prisustvo mesnih starešina i lokalnih Cigana grobove umrulog Radeta, "hadnakove" žene i deteta i barjaktarove žene i deteta, da ekshumiraju njihova mrtva tela. Što su našli začudilo ih je: Njihova mrtva tela su izgledala da nisu trulila, a kosa i nokti kao da su porasle. Lica su bila rumena i naduvena. Ali dokaz o navodnom vampirizmu bila je sveža krv na njihovim usnama. Austrijski komesari su naredili Ciganima da svim lešima sa istim znakovima otseču glave i spale. Johanes Flikinger je poslao opširni izveštaj u Beč, u kojim je dao pregled i pokušavao da objasni pomenuta dešavanja. Njegov izveštaj se objavio u više novina i izazvao je dugogodišnju diskusiju o vampirima. Objavljenje su za nekoliko godina više od dvadeset rada. Centar diskusije bio je protestantski deo Nemačke, u kojem teološkom učenju nije smelo da bude takozvanih povratnika, koji bi se posle njihove smrti pokazivali živima i njima činili štetu.

Moderno naučno objašnjenje

Pomenuti fenomeni (ne)trulenja tela su tipični za jednu posebnu fazu posmrtnih ostatka. Uzrok smrti, za koje se smatra da je bila kriva jedna epidemija, nije poznat.

Izvor: Wikipedia