Da je zivot poput toalet papira,sto je blize kraju brze odlazi.
Da trebamo biti sretni jer nam Bog ne daje sve sto trazimo.
Da novcem ne možemo kupiti status.
Da one male svakodnevne stvari chine zivot-tako spektakularnim.
Da se iza svachije teske maske krije nešto tko-zudi za postovanjem i ljubavlju.
Da Bog nije sve postigao za jedan dan. zašto onda mislimo da mi možemo ?
Da ignoniranje chinjenica ne menja chinjenice.
Da ako se želimo nekome osvetiti,samo dopustamo toj osobi da NAS još jednom povredi.
Da ljubav-a ne vreme-lechi sve rane.
Da je najlaksi nachin osobnog rasta okrenuti se ljudima koji su pametniji od nas.
Da svako koga sretnemo zasuzuje biti pozdravljen s osmehom.
Da nijedna osoba nije savrsena, sve dok se u neku ne zaljubite.
Da je zivot tezak,ali da smo mi jachi.
Da prilike nikad nisu izgubljene; neko ce iskoristiti one koje ja,vi propustimo.
Da dok uzgajamo ogorcenje,sreća cveta negde drugde.
Da naše reci trebaju biti blage i nezne,jer cemo ih sutra moda morati progutati.
Da je osmeh besplatan nacin da poboljsamo svoj izgled.
....

I, sta ako shavtimo? Ma shvatili smo mi to odavno, samo niko ne daje ni 5 para za to...