ART BLAKEY

Jedna od vodećih ličnosti fank pokreta bio je bubnjar Art Blejki. Rodjen u Pitsburgu 1919. godine, Blejki je bio vršnjak bi-bap pionira. Odrastao je upoznavši crnačku folklornu muziku
iz prve ruke, a muzički je sazreo otprilike u vreme kada se sving nalazio u punom procvatu. Art Blejki je, znači, tradiciju iz koje je fank ponikao poznavao bolje i temeljnije no većina drugih muzičara koji su se tome pokretu priklonili. Kao dečak učio je klavir, ali se vrlo rano oženio, u šesnaestoj godini, i malo je svirao jer je bio prinudjen da radi kao livac kako bi izdržavao porodicu. Svirao bi kad bi mogao, noću, u klubovima i otprilike u to vreme je prešao sa klavira na bubnjeve. Velika prilika mu se ukazala 1939. godine, kada je Flečer Henderson (Fletcher "Smack" Henderson, 1898-1952, klavir, vodja orkestra) sastavio jedan orkestar isključivo od pitsburških muzičara; taj orkestar nije bio dugog veka, ali je Blejki bio njegov član. Trubač Veron Smit (Veron Smith, truba), koji je takodje svirao u ovom Hendersonovom orkestru, seća se:

"Bilo je to kao kad ideš u školu. Smek (Henderson) nas je uvežbavao, u taktu dva puta sporijem nego što treba, sve dok ne bismo sasvim savladali one čudne tonalitete koje je koristio."

Nakon kratkotrajne saradnje sa Henderonom, Art Blejkije počeo sve češće da radi na Istočnoj obali. Najzad, 1944. godine, pozvan je da se pridruži orkestru Bilija Ekstajna (William "Billy"/"Mr.B." Eckstime/Eckstein, vokal, truba, vodja orkestra), u kojem su se već nalazili Čarli Parker i Dizi Gilespi. Ekstajn je prvo hteo da angažuje Šedou Vilsona (Rossiere "Shadow" Wilson, bubnjevi), bubnjara koji je uživao veoma dobar glas, ali je ovaj regrutovan i Ekstajn je, budući da je i sam iz Pitsburga i da je Blejkija poznavao od ranije, posao dao njemu. (Art Blejki je bio oslobodjen vojne obaveze zato što je, kao uspomenu na batine koje je jednom prilikom dobio od policajaca, imao srebrnu pločicu usadjenu u lobanju). U društvu pionira bi-bap muzike Blejki je, prirodno, razvio stil koji je mnogo dugovao Klarku (Kenny Clarke, 1914-1985, bubnjevi i vodja orkestra) i Rouču (Maxwell "Max" Roach, bubnjevi), ali je bio nešto neposredniji. Blejki je puls održavao na velikoj čineli, kontračinele je često koristio da označi drugu i četvrtu dobu, a punktuaciju je izvodio na dobošu.

Kao i toliki drugi crnci, Art Blejki je krajem četrdesetih godina počeo da se zanima za svoje afričko poreklo i nasledje. Uzeo je muslimansko ime (Abullah Ibn Buhaina), dakle, prešao je u islam i proputovao je Afrikom svirajući sa bubnjevima iz različitih plemena. Nastavio je, potom, da radi u grupama koje su vodili razni muzičari da bi, najzad, 1955. godine okupio svoje prve The Jazz Massengers (Džez vesnici). Zapravo, grupa istoga imena bila je sastavljena godinu dana ranije da na nekim snimanjima prati Horasa Silvera (Horace Silver, klavir). Blejki je zadržao naziv i oko sebe okupio muzičare koji su na tom Silverovom snimanju učestvovali: Kenija Dorema (mcKinley Howard "Kenny" Dorham, truba), poslednjeg u nizu mladih Parkerovih trubača, saksofonistu Henka Moblija (Hank Mobley, više duvačkih instrumenata sa trskom, saksofon), basistu Daga Votkinsa (Doug Watkins, bas) - i samoga Horasa Silvera. U toku naredne dve decenije The Jazz Massengers će postojano raditi kao grupa, a kroz nju će, poput reke ispod kakvog mosta, neprestano proticati novi i novi muzičari.

Art Blejki je bio rodjeni vodja i učitelj. Muzičari koji su imali prilike sa njim da rade kažu da on sebe vidi kao oca mladih instrumentalista koje u svoju grupu dovodi i koji, često, kasnije i sami osnivaju vlastite sastave. Bobi Timons, pijanista koji je radio sa Blejkijem dosta dugo sa kraja 50-tih godina, ovako govori u knjizi Majstori džeza iz 50-tih godina:

"On je vodja koji izgradjuje druge vodje. Prave vodje su retkost: to je nešto što ima veze i sa drugim stvarima, a ne samo sa muzikom. Majls (Miles Davis) je jedan od tih pravih, a Art je drugi. Uzmite onaj njegov mali govor, što ga održi publici na kraju koncerta, ono o tome kako je džez naš vlastiti doprinos svetskoj kulturi: ko bi drugi mogao da prodje sa jednim takvim govorom?... On veruje da je džez zapravo svojevrsno osećanje, baš kao što verujem i ja. Ali on zna i muziku: On me je naučio kako da zidam solo, kako da ga izgradjujem do vrhunca."

Dakle, Art Blejki, glasoviti bubnjar modernog džeza i vodja sastava The Jazz Massengers predstavlja stil hard-bap (hard-bop) - džez druge polovine 50-godina i prve polovine 60-tih godina. Bilo je to vreme kada je Blejkijev sastav bio jedan od vodećih u kategoriji combo-sastava, a njegova bubnjarska sola i pratnja ostaju pojam za sve moderne bubnjare.



DISKOGRAFIJA

COMPACT JAZZ (1993)
THE HISTORY OF ART BLAKEY AND THE JAZZ MESSENGERS (1992)
BEST OF ART BLAKEY (1989)
BLAKEY'S THEME (1980)
IN THIS KORNER (1978)
BUTTERCORN LADY (1966)
INDESTRUCTIBLE (1964)
UGETSU (1963)
THREE BLIND MICE, VOL 1 (1962)
THREE BLIND MICE, VOL 2 (1962)
JAZZ MESSENGERS (1961)
MOSAIC (1961)
BIG BEAT (1960)
LIKE SOMEONE IN LOVE (1960)
COPENHAGEN 1959 (1959)
MOANIN' (BLUE NOTE) (1958)
ART BLAKEY'S BIG BAND (1957)
RITUAL (1957)
A NIGHT AT BIRDLAND, VOL 1 (1954)
A NIGHT AT BIRDLAND, VOL 2 (1954)
ART BLAKEY AND THE JAZZ MESSENGERS
BLUE NIGHT
FEELING GOOD
FREE FOR ALL
IN MY PRIME
HARD DRIVE