Голи оток

Голи оток (Голо острво), површине око 4,7 km², налази се у западном делу Републике Хрватске, источно од полуострва Истра у Велебитском каналу, између острва Раб, Св. Гргур и Првић.
 
Само име већ пуно говори о изгледу овог острва.Заједно са суседним острвом Св. Гргур део је вапненачког масива који се протеже паралелно са Камењаком (408 наутичних миља) на острву Раб и острвом Првић. Северна обала острва је гола и неприступачна, а дубина мора уз саму обалу је око 30 m. Јужна и југоисточна обала острва је такође сиромашна зеленилом, али је богата увалицама од којих је највећа увала Мала Тетина.


Намена
Острво је све до новијих времена било ненасељено. У Првом светском рату Аустро-Угарска је на Голи оток слала руске заробљенике са Источног фронта.
Од године 1949. на Голом отоку се налазила злогласни затвор југословенских политичких затвореника, посебно присталица стаљинизма и оних који су истицали хрватство, а касније су на острву казну издржавали и криминалци и тешки млади деликвенти. Последњи стаљиниста је отпустен 1956. године.То је био крај савезне управе над острвом. Од тада он припада републичкој надлежности Хрватске које на њега шаље националисте.
Голи оток је као затвор укинут 1988. године. Од тада се ради на томе да се претвори у туристичку дестинацију тако што би се искористили природни и историјски потенцијали острва.

На Голом отоку, који популарно нарочито у Хрватској називају хрватским Алкатразом, или Титовим Хавајима, "кажњеници" су обављали најтеже физичке послове, радило се у каменолому, лети на температури 35 до 40 Сº, а зими завејани јаким бурама. Било је то "стратиште духа" на ком се губило свако достојанство али и живот. Већина зграда на острву сместила се између увале Мала Тетина и увале Мелна које су постале неми сведоци тужне прошлости острва. Постојао је широк дијапазон мучења затвореника, почевши од топлог зеца па до уринирања неиживљених и пијаних чувара по њима.
Топли зец је "добродошлица" новопридошлим затвореницима. Затвореници би се поставили у два паралелна реда, а затим би новопридошли затвореник прошао између њих. По изласку из топлог зеца новопридошли би изгледао сав крвав и изубијан.... Онај који не би "адекватно ударао", био би кажњен...
[измени]

Голи оток данас

Голи оток се данас посећује од стране туриста и пастира са отока Раб, који понекад довезу овце на испашу.

Како стићи

На Голи оток се може стићи свакодневно бродићима који возе из Пунта, Крка и Башке. Цене се крећу од 200 до 400 хрватских куна.

Izbor: Wikipedia

Goli Otok je kao sistem izolacije pristalica staljinizma bio apsolutno opravdan i neophodan u momentu potpune blokade Jugoslavije od strane Staljina i celog Istočnog bloka 1948-53.
1949 u Bukureštu je doneta II Rezolucija Informbiroa, kojom se sasvim direktno pozivaju narodi Jugoslavije da:"zbace Titoističku imperijalističku bandu, izaberu novo internacionalističko rukovodstvo i vrate na put marksizma-lenjinizma i narodnih demokratija..." To je bio poziv na gradjanski rat, pobunu protiv sopstvene zemlje. Preti se vojnom intervencijom. U takvoj situaciji sve potencijalne i stvarne pristalice Staljina, bile su opasne po integritet države, realno. Ono što je negativno jeste sistem "prevaspitavanja" i mučenja na Golom Otoku. To nije bilo humano. Ali, sam logor jeste bio neophodan(nažalost). Bar do 1953.    

Jest, suva istina. Bio je neophodan, ali posle raskida sa Staljinizmom, stvarno nije bio potreban. 1990 u emisiji trezor, bili su snimali Goli Otok i bila su dvojica Staljinista koja su prezivela golgotu Golog Otoka 50 tih i vodili su snimanje. Jedan je rekao "Nije mu jasno zasto su bili dovedeni na otok kada su bili komunisti"

1944-48 je period kada smo skoro u svemu kopirali staljinizam. U svim segmentima društva, manje-više.  
Sreća je i hvala Bogu da je Tile skapirao svu negativnost bukavalnog prenošenaja ruske politike u naše živote. Učinio je veliku stvar, što je izvukao zemlju iz Staljinove dogme. A da nije bilo tog strašnog i nehumanog logora na G.Otoku... cela Juga bi bila jedan veliki logor pod Staljinom i njegovim pristalicama. Realno.      

Sigruno je da je dobro sto je Tito shvatio sta je Staljinizam, valjda zato sto je i sam iskusao to. To je i bila jaka Titova karta u ocima zapada. Ne mogu ni da zamislim gde bi smo danas bili da smo ostali pod SSSR palicom do 1990-te!

Da, upravo to. Samo... trebamo biti ipak svesni da Goli Otok nije samo bio konc-logor, sabirni centar. Ono što je na njemu primenjeno a to je "sistem prevaspitavanja i društveno korisnog rada"..., to nije imao ni jedan logor u novijoj istoriji. Ti znaš moj stav i od ranije, ja cenim Tita, njegove ideje, ali sistem mučenja i iživljavanja u tom logoru mu idu na dušu. 90 procenata logoraša su bili predratni komunisti, učesnici španskog gradjanskog rata, učesnici NOB-a... Goli Otok jeste bio neophodan, kao nužno zlo... ali Tito je preko Rankovića i Kardelja ipak bio obavešten šta se tamo dešavalo. Svako, ko makar nešto zna iz istorije KPJ, zna da se Tiletova odluka uvek bez pogovora uvažavala. On je vremenom postajao sve liberalniji, ali prvih 10-12 godina posle rata bio je prilično autoritaran. OK, zemlja je uvek bila pod pritiscima malo Zapad, malo Istok, trebalo je braniti pravo da budeš svoj na svome, ali nisu smeli mučiti te ljude. Moglo je to i malo drugačije. Ne znam da li znaš ovaj podatak: na sedmom zasedanju Generalne Skupštine UN 1949, naša delegacija je zahtevala da se u Pakt o suverenim pravima država unese odredba kojom bi:" svakoj državi bilo dozvoljeno da osniva izolacione centre za unutrašnje neprijatelje, u slučaju napada na tu zemlju..." Srećom, Tito je lično intervenisao, pa ovaj zahtev povučen, tako da je sprečio medjunarodnu blamažu naše zemlje. Mudar je bio stari lisac!      

Nisam znao za taj pokusaj Jugoslovenske delegacije u UN 1949. Stvarno izgleda blamirajuce iako ponekad mislim da bi Srbiji danas bio potreban jedan Goli Otok na kome bi lupali kamenje oni koji danas Srbiju koce ka Evropskim integracijama.  Ne znam zasto je Tito dopustio mucenje ljudi iako je sigurno znao sta se desava tamo, verovatno losa procena. Cini mi se da je braneci se od Staljina u tim trenucima i sam ponekad bio kao on. No ako sagledamo drugu stranu medalje, posle totalnog raskola sa Moskvom i Staljinom, za kriminalne prekrsaje i nacionalisticke izlive dovoljni su bili i zatvori. Ali ako je Tito hteo bez ikakvog rizika da gusi bilo kakav pokusaj opstrujavanja SFRJ onda je on dobor znao ko ide na Goli Ototk. No ne bi me cudilo da su tamosnji Titovi saradnici davali Titu namerno pogresne inormacije o stanju na Golom Otoku. Titove odluke su bile uvazavane, i njegova rec je bila poslednja, ali to ne znaci da nije bilo likova koji su radili na svoju ruku i u drzavi kakva je bila SFRJ.

Sigurno je u mnogim situacijama bio pogrešno informisan. Poltroni su radili "svoj posao", u to ne treba sumnjati. Naravno, bilo je i puno častnih i poštenih komunista. Ipak, raskid sa Moskvom ima duboku predistoriju još od 1937 i Titovog dolaska na čelo KPJ(naravno njegov izbor za sekretara CK, obavezno je bio na listi čekanja u Kominterni, i to pune dve godine!). Mnogi u Kominterni mu nisu verovali, bio je isuviše "slobodnjak" za njihov dogmatski ukus. Ono, što je najveća ideološka i politička greška KPJ, jeste njen rad na "rešavanju nacionalnih pitanja" u Kraljevini. Mislim... bili su marksistička i internacionalistička partija, nisu to sebi smeli da dopuste, tu najveću dogmu Staljina. Njih je trebala da interesuje pre svega borba radničke klase, bez obzira na tu nacionalnu priču. Ok, Tito je do kraja života isticao da pre svega Jugosloven, pa tek posle Hrvat, ali mnogi drugi rukovodioci su bili opterećeni nacionalizmom. Mislim, da G. Otok ne nikad više trebalo ponavljati, za bilo koga. Postoje i normalniji metodi.    

Sigurno da nije potreban, malo sam se salio ali ima i ozbiljnosti u toj sali! Kada je covek jako bolestan od infekcije jedini nacin da se spreci od smrti je da se amputira oboleli deo. Tako je danas cini mi se i sa Srbijom, tesko obolela od infekcije "nacionalizma" i demagogije. Jedini spas je kao sto sam rekao brzo uklanjanje negativnih subjekata. Goli Otok bi pomogao, ali danas je to vise zastarela metoda, i ne moguce za primeniti, pogotovo jer danas je politika globalnog karaktera i svi te gledaju sta radis!  No kako ukloniti radikale i slobine pulene iz bivseg rezima koji jos kopaju po srbiji grcevito se boreci za opstanak iako su odavno porazeni i svojim delovanjem samo smetaju Srbiji. Ja njih nazivam kvazinacionalistima jer po meni pravi nacionalizam kao sto je francuski je pozitivan i ne moze ugroziti zemlju. I u svemu tome jos narod ih podrzava. Kako vreme prolazi sve vise prihvatam da je ipak KPJ bila jedina realnost u Srbiji posle drugog svetskog rata.  Iako znas moj stav da se meni ne svidja ideja socijalizma i komunizma, pa tako ni kako je Tito delao, ali realnost je ta da ovaj narod treba palicu. Nije palica potrebna samo kod mesavine raznih naroda i veroispovesti, nego i jednom narodu jedne veroispovesti koa sto je Srbija. Ja se ne bih vratio u Titovo doba, ali sada bih rado pozeleo da u ovom trenutku Tito vaskrsne i da dodje da pocisiti ovo smece od politicara na Srpskoj politickoj sceni i da malo prevaspita narod!

U principu je tačno to što govoriš. Ipak, skrenuo bih ti pažnju na dve stvari:
1. Ne treba mešati nacionalizam, nacional-patriotizam i gradjanski patriotizam. To su pojmovi koji ipak imaju različita značenja. Prvi pojam je apsolutno negativan, a druga dva... pa...manje-više su pozitivni.

2. Tito fali i potreban bi bio ne samo za nas Srbe, već bogami i za bivšu braću. Posebno za Hrvate i Albance. Njihovi nacionalisti nisu manje opasni od radikala.