Kju Kluks Klan

Kju Kluks Klan (poznat i po akronimu KKK ili samo Klan), osnovan 24. decembra 1865, je organizacija koja zagovara suprematiju (nadmoćnost) belaca protestanata u Sjedinjenim Državama. Svrstana u ekstremnu desnicu u američkom političkom spektru, nikada međutim nije delovala kao partija, već više kao organizacija za lobiranje i zaštitu interesa i predrasuda tradicionalističkih elemenata i ksenofobije kod belih protestanata, White Anglo-Saxon Protestant (WASP), « etničko-religiozne » zajednice koja je imala glavnu ulogu u naseljavanju i stvaranju države.

U XXI veku, reč je o skupu više ili manje formalnih i strukturisanih organizacija, javnih ili tajnih, često međusobno sukobljenih. Premda i dalje ostaje jak simbol, u današnje vreme ima jake takmace u manje arhaičnim i revolucionarnijim organizacijama, poput grupa neonacista, ili privatnih milicija samoodbrane.

Kju Kluks Klan sistematski zagovara nadmoćnost « bele rase » nad ostalim « rasama » : crncima (potomcima nekadašnjih robova), žućama (kineskim i japanskim imigrantima) i hispanosima (Meksikancima, Kubancima, Urugvajcima i Portorikancima), kao i antisemitizam, mržnju prema katolicima (ovo se naročito odnosi na imigrante Poljake, Italijane i Irce) i homofobiju. Klan je, iznad svega, konzervativan i ksenofobičan. U velikoj meri, protivi se centralizmu (neprijateljski je raspoložen prema onome što smatra kao uplitanje saveznih organa u prava pojedinih država i zalaže se za izolacionizam u spoljnoj politici).

Kju Kluks Klan je prvobitno nastao porazom jedanaest država Konfederacije 1860-1861, i okupacijom teritorije popularno nazvane Diksilend koju su izvršile trupe Federacije; i to spontanom reakcijom najaktivnijih elemenata stanovništva na ekscese koje su izvršile strane trupe i njihovi civilni pomagači.

Klan je obnovio delovanje, mnogo kasnije, u vreme Prvog svetskog rata, ali ovog puta pod firmom legalnog i kulturološkog udruženja, otvoren za članstvo prema svim belim anglosaksonskim protestantima, sa Severa kao i sa Juga, željnim da brane fundamentalne vrednosti američke « Bele nacije ».

Počeci

Stvaranje Kju Kluks Klana prvobitno je proizašlo kao posledica poraza država Konfederacije u ratu sa unionistima sa Severa. U početku, bilo je to samo jedno udruženje bez političkog cilja. Kao svoj glavni cilj, imalo je da produbi veze koje su tokom rata stvorene među vojnicima Konfederacije.

Kju Kluks Klan su osnovali u noći između 24. i 25. decembra 1865., šest mladih južnjačkih oficira (Džons, Mekord, Rid, Kenedi, Lester i Krou) u gradiću Pulaski, u Tenesiju. Naziv "Kju Kluks Klan" dolazi od grčke reči kuklos, što znači krug. Krou je podelio reč na dve i izmenio kraj, i tako dobio Ku Kluks. S obzirom da su svi oni bili poreklom Škotlanđani, Lester je predložio da dodaju reč clan (klan) na kraju, zamenjujući latinično slovo C slovom K, kako bi izjednačili početna slova triju reči. Kju Kluks Klan je rođen. Udruženje je u početku bilo ustrojeno kao studentsko bratstvo, što je američka tradicija koja je stigla sa kontinenta, pre svega sa britanskih i nemačkih univerziteta, gde upotreba grčkih termina predstavlja jedan vid parodije na rituale masonskih loža čiji su članovi možda bili i sami osnivači. Tumačenje trostrukog K, koje su docnije izneli visoki dostojanstvenici Klana, članovi visokog ranga škotske masonerije, označava termin Kadoš (osvetnik u masonskoj mitologiji) pomnožen svetim brojem tri.

Bio je smišljen sav jedan folklor : članovi su nosili bele kapuljače na glavi i široke mantije na telu ; čak su i njihovi konji bili prerušeni na isti način. Njihovi prvi « konjanici » imali su za cilj da terorišu crnce. Pošlo im je za rukom da crnce, lišene obrazovanja i vrlo sujeverne, ubede da su to, zapravo, duhovi vojnika Konfederacije palih u borbi koji su došli da se osvete.

Vrlo brzo, ovo malo društvo spontano je počelo da okuplja pristalice sa svih okupiranih teritorija, a najaktivniji južnjaci su se dosetili da, uz podršku ili blagonaklon odnos lokalnog stanovništva izmorenog nasiljem Severnjaka i njihovih pomagača, koriste političare i proverene tvorce afera za organizovanje otpora federalnoj okupaciji, u zemlji potpuno uništenoj građanskim ratom.

Fizički nasrtaji bili su usmereni protiv crnaca koji su želeli da se školuju i posebno protiv njihovih učitelja belaca, najčešće radikalnih idealista pridošlih sa Severa. Disciplinovanje i dovođenje u red crnaca, emancipovanih i često nahuškanih da sarađuju sa Severnjacima ili čak da se svete svojim bivšim robovlasnicima, postao je jedan od prioriteta organizacije. Obrazovanje crnaca članovi KKK su videli kao opasnost usmerenu protiv južnjaka koja je vodila stvaranju jedne nove elite sposobne da se uhvati u koštac sa njima, iako su belci još uvek činili većinu, izuzev na teritorijama bivših velikih plantaža. Metode Kju Kluks Klana kretale su se od prostog zastrašivanja, koje je najčešće bilo dovoljno, do spektakularnih egzekucija, koje su služile za primer ostalima i koje su najčešće prolazile nekažnjeno iz straha od represalija nad potkazivačima ili njihovim porodicama.

Prvi Klan ili "Prvobitni Klan"
 
Nejtan Bedford Forest, prvi Veliki Vrač Kju Kluks Klana

Malo pomalo, Kju Kluks Klan postaje značajan i traži da se strukturiše uz manje ili više otvorenu pomoć istaknutih građana ili militarista bivše južnjačke konfederacije.

Upravo tako je mladi i energični bivši general Konfederacije Nejtan Bedford Forest izabran za šefa i organizatora 1867. Forest je preuzeo kontrolu nad organizacijom i proklamovao Ustav, koji je zacrtao ciljeve i delovanje Kju Kluks Klana. Ovim se klan definiše kao

 „viteška, humanitarna, milosrdna i patriotska institucija“

sa « svetim ciljem »

 „očuvanja nadmoćnosti bele rase u ovoj republici“

. Stvoren je organigram, na čelu sa prvim « Velikim Vračem Kju Kluks Klana ». Ova uloga je pripala 1867. samom Forestu koji je hteo da KKK načini uticajnom političkom silom.

Habilement, Forrest prend acte de la victoire des nordistes et de ses conséquences : le maintien des ex-états confédérés de 1860 dans l'Union, l'abolition de l'esclavage et implicitement la ruine de l'économie rurale du Sud au profit la politique industrielle du Nord. Principi Klana su nespojivi sa novim zakonima koji proklamuju kvazi-jednakost između belaca i crnaca. Ali radi se o pritisku na savezne organe da omoguće stanovnicima Juga da povrate kontrolu nad svojom zemljom. Nastaviće se sa nelegalnim akcijama, pravničkim žargonom govoreći terorističkim aktima, ali sa ostvarljivim ciljevima : najpre fizička likvidacija i zastrašivanje kolaboracionista, likvidacija doušnika izbegavajući pri tom otvoreni sukob sa federalnim snagama, koje nisu kadre da sprovedu jednu efikasnu akciju na tako prostranoj teritoriji naseljenoj ako ne građanima saučesnicima, a ono bar simpatizerima, i najzad zauzimanje institucija uz podršku mase.

Forest će, prema tome, učiniti sve kako bi KKK ostvario snažan uticaj na izborima. To će postići koristeći se svim sredstvima ; zastrašivanjem, ucenjivanjem i podmićivanjem kako bi nametnuo svoje kandidate demokratskoj partiji, da bi, dalje, njenim trijumfom na izborima koji su postali neizbežni radi ponovnog uspostavljanja institucija secesionističkih država stavio tačku na okupaciju koju su uspostavili Severnjaci. Glasovi belaca su već unapred osigurani, treba samo navesti crnce, koji su, uostalom, manjina u skoro svim državama u kojima se glasa da ne izađu na izbore.

Iz tog razloga, Forest će preći zemlju uzduž i popreko kako bi držao govore. Svako njegovo pojavljivanje biće praćeno nasiljem nad crncima. Članovi KKK pale krstove ispred kuća crnaca, vrše provale u njihove domove da bi ih bičevali ili ih čak ubijaju vešanjem o drva. Pokoje trudne žene su rasporene, a muškarci kastrirani. Nasilje članova KKK ne poznaje granice.

Malo pomalo, njihove akcije donose rezultate i pojedini crnci daju svoje glasove listama podržanim od strane KKK.

Belci, radikali i abolicionisti, koji obrazuju crnce ili dolaze sa njima u dodir su takođe na nišanu Kju Kluks Klana. « Crnci » moraju ostati na dnu društvene lestvice, i sve osobe koje im pomažu smatraju se de facto kao neprihvatljive za Kju Kluks Klan.

Shvativši da će ubrzo uslediti zvanična, premda zakasnela, akcija Vašingtona, Forest raspušta Klan1869.

Nakon ubistva, 18. marta 1870., republikanskog senatora Džona Stefansa u krcatoj sudnici i rastućeg nasilja pripadnika Klana, savezna vlada biva prinuđena da zvanično reaguje. Tako je 20. aprila 1871., Zakon o Klanu (The Klan Act) izglasan u Kongresu. Odobrena su velika sredstva, tadašnji predsednik Sjedinjenih Država, general Simpson Grant, inicijator Zakona o Klanu, proglašava zakon koji odobrava upotrebu vojne sile u 9 okruga Južne Karoline. Nekoliko hiljada članova KKK su uhapšeni. Većina je oslobođena, u nedostatku dokaza. Bez obzira na to, Kju Kluks Klan kao organizacija je ubrzo prestao da postoji.

Dobrim delom je ostvario svoje ciljeve i nije više ni bilo potrebe da i dalje postoji kao formalna organizacija, većina institucija bivših država Konfederacije prepuštena je u ruke belaca južnjaka a princip rasne segregacije nametnuo se jer su države Severa bile protiv velikog priliva nekadašnjih robova koji su razočarani i nezaposleni krenuli prema velikim industrijskim centrima.

Druge organizacije kao što su White League ili Shot Gun osnovali su bivši pripadnici Klana. One su nastavile da vode kampanje linčovanja i terora, ali nikad nisu povratile značaj i uticaj nekadašnjeg Kju Kluks Klana.

Izvor: Wikipedia