Kraljevina Aragon

Ova oblast je od 201. godine pre Hrista pripadala rimskoj provinciji Tarakonesis sve do 415. kada su je osvojili Zapadni Goti.
Srednji vek

Grofovija Aragon

Nakon kratkog perioda vladavine Mavara jedan deo oblasti bio je 812. slobodan. Tada je stvorena grofovina Aragon čiji je prvi grof bio Aznar. Kada je na početku 10. veka i poslednji grof umro, Aragonom je vladao Sančo III, kralj Navare, od 970. do 1035. godine.

Kraljevina Aragon (1035)
 
Posle smrti Sanča III 1035, Aragon je nasledio njegov sin Ramiro I sa namerom da stvori svoju kraljevinu. Ramiro I je proširio svoju oblast u kojoj je vladao i koja se prostirala do Haketanije, velikim delom uspešnim borbama protiv Mavara.

Njegovi sledbenici Sančo Ramires (1063-1094) i Pedro I (1094-1104) vodili su uspešan rat protiv Mavara. Pod vođstvom Alfonsa I (1104-1134), vojska je 1118. osvojila Saragosu i uzdigla ga na rang glavnog grada Aragona.

Alfonso I je testamentom zemlju prepustio vitezima, ali to u Aragonu nije bilo prihvaćeno. Njegov brat, Ramiro II, monah, koji je u to vreme bio biskup Roda-Barbastre, proglašen je za kralja. On je oženio Ines Pitu, francusku udovicu plemićkog porekla, sa kojom je 11. avgusta 1136. dobio ćerku Petronilu. 1137. Ramiro II je obezbedio naslednika trona verivši Petronilu za grofa Ramona Berengera IV od Barselone (brak je bio zaključen 1150, kada je Petronila imala 14 godina). Nešto kasnije Petronila je postala kraljica, a Ramon Berenger IV grof Barselone i princ Aragona, što je ubrzalo ujedinjenje Aragona sa Katalonijom. Ramiro II se vratio u manastir.

Ujedinjenje Katalonije i Aragona 1162/64

Sin Petronile i Ramona, Alfonso II, preuzeo je 1162. godine kao grof Alfonso I vlast u Kataloniji i posle abdikacije njegove majke, 1164, kraljevsku krunu Aragona, koji je ostao ujedinjen sa Katalonijom. Takva novonastala zajednica koja je, pored Aragona, obuhvatala i Kataloniju, a kasnije se proširila i na veliki deo Sredozemlja, poznata je pod nazivom Kruna Aragona (na španskom Corona de Aragon i na katalonskom Corona d’Aragó).

Unutar zajednice postojale su zasebne oblasti: Kraljevina Aragon u užem smislu, Katalonija i kasnije Kraljevstvo Valensija, kao i druge oblasti. Njihova samostalnost i sloboda u političkom smislu prekinuta je stvaranjem monarhije. Osvojeni su još i neki delovi Pirineja, Valensija i Baleari.

Kruna Aragona je bila, posle Kastilje, drugo najvažnije kraljevstvo u Španiji. Pedro II je vladao od 1196. do 1213. godine. Jakob I (1213-1276) izdao je ustav i rešio da podeli zemlju svojim sinovima, ali oni nisu mogli da se usaglase.

Najstariji sin, Pedro III Aragonski, osvojio je 1282. Siciliju, ali ovaj pohod se razvio u rat sa Francuskom. Ovo je dovelo do nesuglasica i razmirica zbog finansijskih problema zbog čega se morao da se uvede porez, ali ubrzo, 1283, su ljudi zahtevali staru slobodu. Oni su iznudili od kralja posebne privilegije za Saragosu. 1285. Petrov stariji sin, Alfonso III, je poslao svog strica Hakoba II na Majorku i započeo rat sa Kastiljom i Francuskom koji je dugo trajao. Alfonsa je nasledio Hakobo II (1291-1327) koji je čvrsto ujedinio špansko carstvo.

Naslednika Jakoba II, Alfonso IV (1327-1336), se borio protiv Đenovljana i zajedno sa Alfonsom XI od Kastilje vodio uspešne borbe protiv Mavara. Pedro IV (1336-1387) je okončao rat sa Đenovom koji je veoma naškodio trgovcima Aragona. On je ponovo ujedinio Majorku (1344) sa Aragonom, ali je zato delimično izgubio Sardiniju. 1348. godine se borio kod Epila i osvojio novo utvrđenje.

Njegov sin, Huan I (1387-1396) je izgubio celu Sardiniju. Nakon smrti Huana i njegovog brata Martina I (1396-1410), mnogi su se borili za vlast, ali je za kralja izabran Fernando I od Kastilje (1412-1416), Huanov nećak.

Posle Fernanda na vlast je došao njegov sin Alfonso V (1416-1458) koji je upravu prepustio supruzi Mariji od Kastilje i svom brat Huanu dok je on vodio ratove. Aragonu je priključio Siciliju i Napulj.

Špansko carstvo zajedno sa Sardinijom, Sicilijom i Balearima nasledio je Huan II (1458-1479), koji je po svojoj ženi, Blanki, bio kralj Navare. On je umro 1479. godine.

Od posebnog značaja je ustavna istorija Aragona, kada se pokrenulo pitanje obrazovanja građanstva. Već 1118. godine građani Saragose dobili su mnoga prava.

Gradovi Aragona i Kastilje uvek su se trudili da očuvaju svoje privilegije i slobodu. Vlada Aragona, koju su činili zastupnici više (ricos hombres) i niže (infanzones, caballeros, hidalgos) klase, odlučivala je o ratu i slobodi, savezima i nagodbama, porezima, novcu, novim i starim zakonima, presudama suda ...

Katolički kraljevi i ujedinjenje Kastilje

Huana III nasledio je sin Fernando II koji se 1469. oženio Izabelom od Kastilje i tako stvorio Kraljevinu Španiju.

Izvor: Wikipedia

---

Погрешан пдф? 

Mislim da jeste selim u Istoriju...