Dara Džokić :: Biografije glumaca i glumica

Dara Džokić: Gluma je ljubav za ceo život

Seća se - bilo je to 1981, ali o tome danas priča polustidljivo. Ipak, činjenica je ostala upamćena - Maša, prva velika filmska uloga Dare Džokić (57), vinula ju je - kao glumicu koja obećava. U međuvremenu, film Miše Radivojevića „Dečko koji obećava“ postao je kultni, a Dara se u svojoj profesiji dokazala nebrojano puta. I još ne planira da svodi račun. Kaže - njeno vreme za nove, uzbudljive uloge nema limit, jer joj entuzijazam i ljubav prema glumi nalažu nove i nove igre. Kada je, nedavno, u pozorišnom rimejku „Dečka koji obećava“, igrala Mašinu majku, bila je srećna, baš kao i tada, pre tri decenije, u svom prvencu.

- Da ne volim ovaj posao, odavno bih ga napustila. Ali u pitanju je ljubav za ceo život. Ulogama se borim i za sreću, i protiv tuge. A inspiracija je nepresušna. Zato i trajem.

I uverila je u to i pozorišnu i filmsku i televizijsku publiku. Jer bila je, i još je ima, svuda. Ako postoje tipske uloge, ona se, kaže, uvek od njih branila. Bežala je od šablona, priželjkujući raznovrsne role i priče. U tome je dosledna i danas. Između proba i predstava na pozorišnim daskama, radovanja zbog najave snimanja filma „Odumiranje“ (po istoimenom komadu, scenariste Dušana Spasojevića).

Daru smo nedavno mogli da „sretnemo“ i u seriji „Cvat lipe na Balkanu“, a uskoro ćemo je gledati i u „Vojnoj akademiji“. O ovim televizijskim poduhvatima kaže:

- Drago mi je što sam, iako malim ulogama, dala svoj doprinos ovim osvežavajućim pričama. „Cvat lipe“ mi je odmah zamirisao na zadovoljstvo, a „Vojna akademija“ na novinu - jer se najzad otvorila drugačija problematika. Okrenuli smo se, za promenu, od porodičnih tema, koje su se kod nas prilično iscrpele. I to je dobro. Priča o nečem drugom, konkretno - o realnom životu kadeta, uz defile novih glumačkih snaga, kazuje da je naša televizija spremna za promene.

* Saradnja sa ćerkom Jovanom na filmu „Kako su me ukrali Nemci“ bila vam je - zadovoljstvo ili teret?

- Ona je, kao producentkinja, bila u organizacionom delu, ali smo svakako bile upućene jedna na drugu. Meni je ta saradnja prijala, a njoj manje. I razumljivo je - jer ona želi da radi kao Jovana, a ne kao Darina ćerka.

* Verujete li da će televizija sasvim povratiti ugled?

- Želim da verujem da hoće. Ali istina je da se nekada mnogo više radilo i, pritom, više vodilo računa o kvalitetu. Dramski program je nekada bio zahtevan i ozbiljan, skoro na nivou snimanja filma. Sada je imperativ da se proizvod izbaci za kratko vreme, čime se drastično snižavaju kriterijumi. Zato mi je drago kada vidim da se pojedini autori i serije izbore za više vremena i novca, pa može da se plasira nešto dobro i kvalitetno.

* Šta bi sada moglo da vas iznenadi, kao što vam je, pre dve godine, iznenađenje „priredila“ nagrada „Žanka Stokić“?

- Život je, definitivno, nepredvidiv. I to je, u neku ruku, sjajno. Zato verujem da bi nešto ponovo moglo da me prijatno zatekne. Pritom ne mislim prevashodno na nagrade, jer one prijaju i hrane sujetu, ali mislim da su potrebnije i važnije mladim ljudima. U mladosti znaju da budu i opasnije, zato što mogu da zalude, ali za pametnog čoveka one su pravo pogonsko gorivo. Takav stimulans nema cenu.

* Kada kažete da i dalje čekate veliku ulogu, na kakvu konkretno mislite?

- Da, čekam neku zahtevnu ulogu, koja bi me onako snažno uzela pod svoje. To je divan osećaj. Jer, kada dobijete ulogu koja je „starija i ozbiljnija“ od vas, onda morate da pronađete način da je dosegnete. Morate prvo da je razumete da biste mogli da je iznesete. Zato, iako se svakoj ulozi podjednako obradujem i posvetim, ne doživim svaku kao izazov. Ne pokreće svaka sve moje motore.

* Koliko ste blizu ostvarenja želje da se iskažete i kao rediteljka?

- Dugo već razmišljam o tome, ali nikako da mi se nameste okolnosti. Mislim da je trenutno neozbiljno da pričam na tu temu, zato što ideje iz glave nisam prenela ni na papir, a kamoli napravila neki krupniji korak. Možda se posvetim ovoj zamisli, a možda ona i presuši. Videćemo.

* Zbog čega izbegavate da gledate Daru Džokić na televiziji i filmu?

- Ne volim da gledam sebe, jer me to uvek rastuži. Izbegavam susrete i sa starim fotografijama, zato što u meni uvek pokrenu neke sentimente, a njihovo oživljavanje me obično potrese. Dobra stvar je što brzo zaboravljam šta se i kada se nešto dogodilo, a merenje vremena i brojanje me frustriraju. Uvek razmišljam unapred, ne osvrćući se na prošlost. Međutim, nedavno, kada sam pozvana u Brisel na izložbu „Misliti Jugoslaviju - 20 godina kasnije“, pristala sam da se susretnem sa nekadašnjom sobom. Među starim filmovima koje su tim povodom puštali, bila je i drama „Azra“ iz 1988, u kojoj sam igrala glavnu ulogu. Kada sam je, nakon toliko godina, ponovo odgledala, osećala sam se nekako čudno. Priznajem - bilo je to zanimljivo iskustvo, i neočekivano mi se dopalo.

* Da li je priprema na predstavi „Zbogom SFRJ“ (Atelje 212) bila povod da evocirate uspomene na zemlju u kojoj ste rođeni i, možda, iskristališete svoj odnos prema njoj?

- Dok smo pripremali predstavu, mnogo sam razmišljala o tom periodu, a samo izvođenje komada već je postala čista egzekucija, bez osvrta. Ne želim da krijem - ovu predstavu sam radila kao posvetu mojim rođacima koji su bili partizani. Uostalom, znala sam da i danas postoje ljudi kojih se ta problematika tiče i zato sam i prihvatila ulogu. Odmah nakon premijere, dobila sam pismo jedne gospođe koja je imala snažnu potrebu da mi se obrati i zahvali. Bila je potresena ovom pričom, „vraćena“ u prošlost. To me je i okuražilo i ulilo mi nadu da ono što smo uradili - ima smisla. Svako vreme zaslužuje da se o njemu ispriča priča. Postoje generacije mladih ljudi koji o SFRJ ništa ne znaju, a ako i nešto znaju - znaju samo najgore. Talog novog vremena je bacio senku na prošlost, pa je ispalo da je iz ere bivše Jugoslavije sve bilo loše. A nije tako. Naš najveći problem je što, da bismo nešto izgradili, uvek moramo sve da rušimo, pa tako gubimo kontinuitet. Zaboravljamo da je guranje pod tepih - opasna boljka.

Izvor: Novosti

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

(86.64 KB, 800x712)