Stefka Kostadinova

Stefka Kostadinova, (25. marta 1965., Plovdiv, Bugarska - ) bivša je bugarska atletičarka specijalita za skok uvis i trenutna predsednica Bugarskog olimpijskog komiteta.

Sportski uspesi

Stefka Kostadinova osvojila je zlatnu olimpijsku medalju na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996., pritom postavivši olimpijski rekord za žene koji je iznosio 2.05 m. Osvojila je i srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. Dvostruka je svetska prvakinja u dvorani, prvi put na Svetskom prvenstvu u atletici 1987 u Rimu ., a drugi put na Svetskom prvenstvu u atletici u Geteborgu 1995.

Takmičila se na pet IAAF-ovih svetskih prvenstava u atletici u dvorani: Pariz 1985., Indianapolis 1987., Budimpešta 1989., Toronto 1993. i Pariz 1997. Osvojila je zlatnu medalju na svih pet takmičenja. Također je osvojila zlatne medalje na svim Evropskim atletskim prvenstvima na kojima je nastupila. Europska je prvakinja na otvorenom iz Štutgarta 1986. i četverostruka evropska dvoranska prvakinja iz Atine 1985.,Lievin 1987. Budimpešte 1988. i Pariza 1994.

Kostadinova i dalje drži svetski rekord u skoku uvis s preskočenih 2.09 m koje je preskočila na Svetskom prvenstvu 1987. u Rimu. Njen svetski rekord je jedan od najstarijih u savremenoj atletici. Ukupno je postavila sedam svetskih rekorda - tri na otvorenom i četiri u dvorani. Preskočila je 2 metra više od stotinu puta, što je još neponovljeni uspeh u ženskom skoku uvis. Ovaj uspeh dobija na težini još više znajući da većina skakačica nikad ne preskoči dva metra.

Nagrade i priznanja

Kostadinova je proglašena bugarskom sportistkinjom godine četiri puta (1985., 1987., 1995. i 1996.). Uvrštena je u Top 10 ( Najboljih deset) atletičarki 20. veka, prema IAAF (Međunarodna Asocijacija Atletskih federacija).

Rodila je sina Nikolaja 1995., samo nekoliko meseci pre osvajanja zlatne medalje na Svetskom atletskom prvenstvu 1995. Četiri godine kasnije, 1999., razvela se od dugogodišnjeg supruga, Nikolaja Petrova. Iste godine odlučila je i službeno prekinuti profesionalnu karijeru, iako nije nastupila ni na jednom važnijem sportskom takmičenju od Svetskog prvenstva u dvorani 1997.

Nakon sportskog penzionisanja počela se baviti sportskom administracijom. Od 1999. bila je na raznim mestima u bugarskom sportu, kao npr. potpredsednica Bugarskog atletskog saveza ili zamenica ministra sporta u Bugarskoj od 2003. do 2005. godine.

11. novembra 2005. izabrana je za predsednicu Bugarskog olimpijskog komiteta zamenivši Ivana Slavkova koji je otpušten od strane MOKa (Međunarodnog olimpijskog komiteta) zbog nepoštivanja nekih etičkih normi.

Rezultati i medalje
Vrsta takmičelja   Mesto i godina   rezultat   medalja   rekord   Datum
Olimpijske igre   Seul 1988.   2,01   srebro      
   Atlanta 1996.   2,05   zlato   OR (olimipijski rekord)   
Svetsko prvenstvo   Rim 1987   2,09   zlato   SR (svetski rekord)   30. avgust 1987.
   Geteborg 1995.   2,01   zlato      
Evropsko prvenstvo   Štutgart 1986.   2,00   zlato         
Svetsko prvenstvo u dvorani   Pariz 1985   1,97   zlato      
   Indijanapolis 1987.   2,05   zlato   SR u dvorani   8. mart 1987.
   Budimpešta 1989.   2,02   zlato      
   Toronto 1993.   2,02   zlato      
   Pariz |997   2,02   zlato      
Evropsko prvenstvo u dvorani   Pirej 1985.   1,97   zlato      2. mart 1985.
   Lievin 1987.   1,97   zlato      
   Budimpešta 1988.   2,04   zlato      5. mart 1988
   Đenova 1992.   2,02   srebro      28. februar 1992.
   Pariz 1994.   1,98   zlato      11. mart 1994.
Ostala takmičenja   Sofija 1986.   2,07      izjednačen SR   25. maj 1986.
   Sofija 1986.   2,08      SR   31. maj 1986.
Ostala takmičenja u dvorani   Đenova 1987.   2,04   -   SR u dvorani   31. januar 1987
   Pirej 1988.   2,06      SR u dvorani   20. februar 1988.

Izvor: Wikipedia