Slobodan Trkulja

Slobodan Trkulja (rođen 29. maja 1977. u Odžacima) je srpski muzičar, multi-instrumentalista, kompozitor i vokal. Trkulja sa svojim sastavom "Balkanopolis" izvodi muziku izgrađenu na tradicionalnim etničkim motivima koju naziva "tradimodernom muzikom Balkana". Živi u Holandiji.

Slobodan nije pohađao muzičku školu i instrumente je sam učio, prvo klarinet, zatim narodne instrumente. U profesionalnom foklornom ansamblu "Kolo" iz Beograda počeo je da svira sa 14, a kada mu je bilo 15 godina, proglašen je za najboljeg instrumentalistu na festivalu muzičkih društava Vojvodine. 1998. godine je, kao jedan od prvih nosilaca etno zvuka u Srbiji radio šou program na 3K, svirajući kabal, frulu i gajde (nosio je pletenice i kiku). Gostuje u Švedskoj kao umetnički lider u "Međunarodnom etno kampu" i predstavlja balkanske zemlje na "Miksu svetske muzike" u Stokholmu. Iste godine osniva svoj sastav "Balkanopolis", sa kojim održava koncerte i objavljuje nezavisno CD izdanje "Let iznad Balkana".
 
Slobodan Trkulja je završio karlovačku gimnaziju. 1997. u pratnji oca odlazi u Amsterdam, gde upisuje Amsterdamski džez konzervatorijum, odsek za saksofon, instrument koji je tek naučio da svira.

Pet godina kasnije, Trkulja je posedovao i svirao: tri para gajdi, diple, dvojnice u krinu, kabal, frule, akustičnu gitaru, klarinet, flautu i tenor saksofon. Danas uz sve ove svira i sargije, duduk, okarinu, alt i sopran saksofon, a holandski večernji list NRC Handelsblad ga je nazvao i "jednim od najlepših muških glasova Balkana".

Trkulja je sarađivao sa brojnim džez sastavima i filharmonijskim orkestrima. U Amsterdamu se pridružio višenacionalnom gruv-džez sastavu "Turqumstances", na čijim nastupima su se izdvajali njegovi soloi i dvojci sa klarinetistom Oguzom Bujukberberom. Osim ovoga, ubrzo se probio na latino džez sceni, proputujući zemlje Beneluksa sa Latino big bendom Edija Martineza. Holandski duvački ansambl je na tradicionalnom novogodišnjem koncertu 1. januara 2002. sa Trkuljom izveo njegovo Pitagorino oro u amsterdamskom Koncerthebauvu. Nastup na ovom koncertu, koji direktno prenosi holandska televizija, bio je visoka tačka Trkuljine karijere, naišao na odlične kritike i doneo mu prepoznatljivost. Usledio je i niz nastupa kao gostujući solista sa Džez orkestrom Koncerthebauva. 2002. godine, na Nacionalnom džez takmičenju Holandije, sa "Balkanopolisom" stiže do finala i osvaja nagradu "najbolji novi talent". 15. septembra iste godine, učestvuje na dobrotvornom koncertu etno muzike "Kuća na putu" u beogradskom Sava centru sa blagoslovom patrijarha Pavla. 2003. godine je bio jedan od glavnih solista u prestižnom projektu "Izmešani orasi" Tea Huka i Metropolorkesta. Na dobrotvornom koncertu "Dar za Hilandar", 13. aprila 2004. u Sava centru je svirao narodnu pesmu Lepe moj crne oči. 3. decembra 2004. održao je u Sava centru sa Beogradskom filharmonijom pod dirigentskom palicom Arjana Tina gala koncert Prizivanje kiše , koji je povodom završetka holandskog presedavanja EU organizovala Ambasada Holandije u Beogradu. 6. februara 2005. je osvojio holandsku Erazmovu džez nagradu, koja je osim novčane nagrade od Roterdamskog konzervatorijuma nosila i izvestan broj koncerata na poznatim džez scenama u Holandiji. Iste godine je svirao na koncertu neo-balkanske muzike "Večiti most" 28. avgusta u okviru izložbe Ekspo 2005. u Japanu. Nastupio je i na Egzitu 2006.

Trkuljinu muziku opisuju kao "savremenu i umetnički inteligentnu sintezu tradicionalne srpske muzike i modernog džeza i fuzije", "asimetričnih taktova Balkana i udarnih ritmova modernog fanka", koja ishoduje "neviđenim primerima ritmičnih vatrometa". Ne libi se egzotičnih, gotovo delirijumskih taktova poput 25/8, ili u vokalnim duetima sa Goranom Miloševićem, bubnjarom i vokalistom, balkanskog pevanja sa minimalnim intervalima, koje proizvodi snažan efekat u melanholičnim baladama. Sam za sebe kaže da nije žanrovski uzak i da za njega stvaranje muzike ne podleže bilo kakvoj vrsti klasifikacije. Pre odlaska u Amsterdam svirao je sa sastavom "Garavi sokak". Na njegovim albumima ima pesama od popa preko etna i ambijentalne muzike do džeza i fanka. Sarađivao je sa muzičarima raznih provenijencija u Srbiji: Kornelijem Kovačem, Ortodoks keltsima, Gocom Tržan, Slađanom Milošević, Vasilom Hadžimanovim, Banetom Krstićem, Lajkom Feliksom, Sanjom Ilićem i "Balkanikom", sa odsecima za etnomuziokologiju novosadske i beogradske Akademije umetnosti, kao i sa muzičarima poput Avišaja Koena, Dika Oatsa, Petera Herbolchajmera, Martin Fondse oktambla, Stijana Karstensena, Jana Kuipera, Erika Fluimansa i Martina Fondsea. Svirao je sa harmonikašem Petrom Ralčevim, kabalistom Teodosijem Spasovim, i drugima, pevao u srpskom crkvenom horu u Holandiji.
 „Jedna od karakteristika etno muzike je da je sentiment pesama toliko prepoznatljiv da uopšte nije potrebno znati jezik da biste razumeli pesmu. Ova muzika komunicira na nivou emocija, na nekom pra jeziku, Božijem jeziku, bliskom svakom ljudskom biću. Zato je toliko cenjena. Pesme koje pevam i sviram su podjednako doživeli ljudi u Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj i mnogim drugim zemljama u kojima su ih slušali.“
(Slobodan Trkulja)

Na Beoviziji 2007. Slobodan Trkulja i Balkanopolis nastupaju sa numerom Nebo.

Izvor: Wikipedia