Budizam,Hrišćanstvo i Islam u izvornom obliku propovedaju i uče najpozitvnije osećanje na svetu:Ljubav prema Bogu i prema svakom živom biću. Šta mislite koliko zvanične verske(crkvene) institucije u pomenutim religijama, a i uopšte, odstupaju od izvornog učenja, da li postoji i kolika je odgovornost verskih institucija u ratovima, da li se može reći da verske institucije zloupotrebom religije i verskih osećanja zapravo štete religiji kao pozitivnoj filozofiji??? Da li mislite da na taj način, verske institucije pomažu širenje ateizma???

@Shogun

Znam na sta mislis kada si postavio ovu temu!:) Jedina Marksova misao sa kojom se slazem je ta da nije problem u samoj religiji vec u verskim institucijama. Prvo da kazem da je moje misljenje o religiji ograniceno i ja religiju ne dozivljavam kao nesto apsolutno i nepromenjivo. Po meni religija je plod ljudskog ne znanja i straha. Pre religije postojala je magija. I magijom je covek pokusao da objasni tada mu nepoznate sile prirode. Pokusavao je da ih pobedi magijskim ritualima i obredima, a za one njemu najgore pojave pridavao je natprirodan karakter. Upravo i mislim da su ljudi izmislili Boga kako bi objasnili padanje kise, grmljavinu, zemljotres, smrt i ostale prirodne pojave, tada mu nepoznate. Danas je to relativno sve poznato i jasno je zasto i odakle te pojave. Hocu da kazem da je sigurno da verske institucije uticu na drustvo i njegovu misao, i da se ako je to potrebno svim sredsvima, pri tome ne birajuci ih zadrzi jedno drustvo u okvirima jedne religije. I isto tako nema te verske institucije na svetu koja nije prekrsila osnovna nacela svoje religije. Gledajuci kroz celi istoriju unazad i do danas mislim da su tu Budizam i Pravoslavlje pri dnu lestvice, blize njima su Konfucijanizam i Taoizam, u sredini su negde Hinduizam, Judaizam, Protestantizam, blize njima na vecem nivou je Katolicanstvo i ubedljivo najekstremnija religija kroz vekove i do danasnjih dana je Islam. U istoriji sve to imalo je neki imeprijalisticki karkater, i islamske horde pocev od Arapa do Turaka jesu krsile nacela koja stoje u Kuranu, i Katolicka inkvizicija takodjer ono sto je Biblijom receno. Ali gledajuci danas po meni najkompletnija religija je je Katolicanstvo i njene institucije odnosno Budizam i njene institucije. Zasto je to tako, pa zato Budizam uci da nema Boga i sam tim oslobadja coveka od uverenja da je on podredjena kreatura. Sama tradicija Budizma je takva da danas svako moze biti dobar Budist i da se Budista lako moze ukopliti u moderne tokve. Isto tako tvrdim da je Katolicanstvo dosta jednostavno, imaju samo Bozic, Uskrs i Imendan i to se sve na jedan skroman i lep nacin proslavlja, bez toga da se obicaji i tradicija sukobljavaju sa modernim vremenom kao sto je to slucaj kod Pravoslavlja. Katolicanstvo je jedna dosta mocna religija i da kroz istoriju nisu odstupali od osnovnih nacela ne bi danas bili ovo sto jesu i u ovolikom broju. Za razliku od na zalost slabasnog Pravoslavlja koje nema takav uticaj da zastiti svoje vernike. No Ateizam nije posledica nepostovanja verskih institucija i osnovnih religioznih nacela. Ateizam je posledica modernizacije i napredovanja covecanstva, njegovog sazrevanja, otkrivanja novih granica i mogucnosti. Verske institucije tu u malom procentu uticu na pojavu Ateizma, ali kazem sve je to posledica sazrevanja ljudske rase i promene svesti. Religija se nikada nece iskoreniti, nije se ni magija iskorenila, samo ce vremenom oslabiti. Covecanstvo ako zeli opstajati mora menjati i odbaciti stara nacela i verovanja. Jer ne moze se protiv vremena, vreme utice na sve zivo i nezivo na ovom svetu i bilo kakva staticnost dovodi do izumiranja.

Verske institucije su itekako zloupotrebile religiju i to ne jednom u istoriji. Sudeci po onome sto se moze videti iz Svetog pisma, a i u praksi, verske institucije ce i dalje zloupotrebljavati verska osecanja svojih pripadnika. To je nazalost tako.

To sto rade verske insitucije u ime Boga uopste ne znaci da Bog stoji iza toga. Naprotiv. On kaze da ce suditi takvim postpucima.

@ costa

Da, Marks je pokušavao da objasni taj stav i u svojim prepiskama sa Zigfridom Vajdemajerom. Naravno, religija nije bila jedina tema. Kasnije su klasici lenjinizma fulgarizovali Marksov stav o verskim institucijama. Nisu vodili računa o njegovom stavu da je religijsko učenje u osnovi pozitivno kao filozofija. Tačno, kroz vekove, još od tzv. laičke investiture(1244) na Zapadu dolazi do prevlasti crkve nad državom. To stanje će naročito biti izraženo u doba inkvizicije i njenih stravičnih zločina u Evropi. Renesansa i humanizam napravili su iskorak ka teoriji odvojenosti crkvenih i državnih institucija. Naročito, posle velike francuske buržuarske revolucije(1789-91) i vladavina njenog levog bloka-jakobinske diktature(1792-93). Marksizam je upravo na tom učenju našao svoj izvor, samo ga je modifikovao. Religija jeste i filozofija o natprirodnom, i kao takva ona se suprotstavlja dijalektičkom-materijalizmu. Ali ostavimo malo na stranu teološko učenje(crkvenu dogmu). Hajde malo da realno razmislimo o osnivačima velikih religija(Buda,Isus i Muhamed). O njima kao istorijski potvrdjenim ličnostima, o sociološkom i psihološkom domenu njihovih učenja. Čak, i da je sve to proisteklo iz verovanja u natprirodno i duhove prirode(animizam i totemizam), ne može se reći da su ta učenje pothranjivala sujeverje i neznanje. Naprotiv, kad npr. Isus kaže:"Nisam došao samo da razrešim, nego i da ispunim", on upravo i misli na uvodjenje logičkog shvatanja stvari, na svhatanje religije kao duhovne potrebe, ali i smisla pozitivne energije u samom čoveku. Znači on ne podstiče strah od Boga, već kaže:"Bog, koji je otac moj, on je u vama. Ne tražite da vidite dokaze o carstvu njegovom, već radite i živite tako, da ono postane deo vas."