Miloš Pavlović najbrži Srbin na svetu
Kada vozim, moglo bi se reći da sam deo mašine. Moj mozak, moji refleksi, mišići, sve se stopi s mašinom, imam utisak da sam deo tog savršenog stroja - kaže naš automobilski as. Divim se Mihaelu Šumaheru ali, iskreno, ne razumem ga: Ima porodicu, novac, ime, pokupio je sve moguće rekorde, šta ga tera da bude još u ovome, sam Bog zna. Ali, to je verovatno razlika između njega i ostalih

Sledeće godine u ovo vreme Del i Rodni možda će biti milioneri, a Miloš Pavlović možda će sedeti za volanom bolida koji se nalazi u istom redu sa Mihaelom Šumaherom ili Kimijem Raikonenom, na startu trke za Veliku nagradu Australije u Melburnu.
I Delu i Rodniju, kao i Milošu Pavloviću, da bi ostvarili misiju do sledeće godine, potrebne su pare. Braći Troter su, da bi postali milioneri, potrebni milioni, a Pavloviću, da bi ušao u magični svet Formule 1, potrebno je mnogo manje.

Koliko?
- U odnosu na cifre koje se pojavljuju u svetu Formule 1, zaista mizerna suma, negde oko 200.000 evra. Zapravo, to je druga polovina, jer sam onu prvu zaradio, imam je - kaže Pavlović, naš najbolji automobilista, u intervjuu za Glas javnosti.
   
      

LIČNA KARTA

ROĐEN: 8. decembra 1980. u Beogradu
VISINA: 180 cm
TEŽINA: 74 kg
KARIJERA:
1991 - debitovao u karting šampionatu SRJ
1992 - šampion SRJ u kartingu
1993 - prvak regionalnog karting šampionata u Italiji
1994 - treće mesto u Svetskom karting šampionatu; drugo mesto u Evropskom karting šampionatu
1996 - pobednik Svetskog kupa u kartingu "Trofej Ajrtona Sene"
1997 - pobednik finala "Formule Voksol trke juniora"
1998 - deseto mesto u Britanskom Formula Voksol šampionatu
1999 - četvrto mesto u Britanskom Formula Voksol šampionatu
2000 - sedmo mesto u "Evropskom Formula 3 kupu"; 11. mesto u "Britanskom Formula 3 šampionatu"
2002 - šampion "Italijanske Formule 3"
2003 - treće mesto u "Vorld series lajt"
2004 - šampion "Vorld series lajt
      
      
      
   

Taj novac je Milošu potreban u predstojećoj sezoni u kojoj će voziti "Vorld Series Reno 3000"Ş, a to je, praktično predvorje F1. Ako bude šampion "Reno serije", kao što samouvereno (nikako bez pokrića) tvrdi da hoće, otvoriće širom vrata "najbržeg cirkusa na svetu". Ali, da bi završio takmičenje u "Reno seriji", na 180.000 koliko je zaradio kao specijalnu nagradu za prošlogodišnje uspehe u "Vorld series lajt" šampionatu (osvojio prvo mesto), mora da doda još pomenutih 200.000 evra.

Ako neko u Srbiji, na šta Miloš javno apeluje, prepozna interes u tome da naša zemlja ima predstavnika u planetarnom spektaklu kakav je Formula 1, Pavlović će već u sledećem takmičarskom ciklusu moći da iskoristi "Super licencu" koju mu je svemoćna FIA izdala za vožnju Formule 1. Dođe li do toga, najbrži cirkus na svetu neće Pavloviću biti totalna nepoznanica.

- Bolid koji ću voziti ove sezone napravljen je kao kopija formule koja učestvuje na trkama za svetski šampionat - kaže Miloš. - Dakle, po konstrukciji, gabaritu, snazi, aerodinamici, to je ista "Renoova" mašina od prošle sezone koja je korišćena u trkama F1. Vozi se u devet gradova, u devet zemalja, ali to su zapravo dve trke u jednom vikendu. Jedino se dve trke ne voze u Monte Karlu i zato ima ukupno 17 umesto 18 trka. Dakle, ko pobedi, on je položio ispit i sledeća stanica je test vozač u nekom timu F1. To je moj cilj. A kada sednem u kokpit kao tester, ja sam siguran da ću iskoristiti šansu i izboriti se za status vozača-takmičara.

U TV prenosima Formule 1 uglavnom gledamo ono što se događa na treninzima, zatim dešavanja desetak minuta pre trke i sat i po glavnog događaja. Miloš je u tom "auto-cirkusu" dugo, kako stvarno izgleda trkački dan jednog takmičara?
- Nije to dan, to je produženi vikend. Uglavnom, ništa se tu ne menja već godinama. Stižem na stazu u sredu, odaberem hotel, a onda u četvrtak kreće sve ono što je neposredno vezano za trku. Počinje podešavanje bolida, zajedno sa mehaničarima. Ta podešavanja se odnose na rad motora, zakrilce, pneumatike, na koju stranu da napravim podešavanja. U petak izlazim na stazu. Obično su to tri probe od 45 minuta, raspoređene tokom dana. I to je najvažniji dan. Tada radim sa inženjerima, razmenjujemo iskustva i uočene probleme rešavamo u hodu.

Taj petak, ako se odradi dobro, onda je i trka OK. U "Reno seriji" svi vozimo iste automobile, iste šasije, imamo iste pneumatike. Znači, rad inženjera, odnosno sprega mene kao vozača i ekipe, mora da bude jaka, a razumevanje obostrano. Bolid mora da bude besprekorno spreman. U subotu su kvalifikacije. Prva je za prvu trku, druga kvalifikacija za drugu. U nedelju pred trku ima malo vremena, ali i tada se rade ona fina podešavanja. Prva trka je oko 11 i ona se vozi 20 krugova, a posle podne se vozi ta druga trka sa 40 krugova i ona ima pit stop. Tada mora da se ode u boks i da se promene dve gume.

Miloš poznaje polovinu vozača F1 jer su mu bili rivali na raznim pistama u karijeri. Kakvi su, da li su druželjubivi, arogantni, nervozni? Da li se druži sa njima?
- Uglavnom se ne družimo. Ponekad, posle trke popijemo po piće, da se opustimo, malo popričamo o stazi i uslovima. Ali ne možeš da se družiš jer ćeš kad tad ući na pisti u okršaj sa njima. Kao i u svakom poslu, imaš neke likove koji su ti simpatičniji od drugih. Ali, generalno, nema druženja. Ja sam trenutno na pola koraka od F1 i poznajem polovinu vozača. Bili smo rivali. Čekam svoju šansu da im se pridružim. Znam njihove mane, dobre i loše strane karaktera. I to su ljudi, kao i svi drugi. Da ne kažem smrtnici, tera na neku neprijatnu asocijaciju. Pogotovo kada je reč o auto-trkama.
   
      

Nemam vremena ni za šta

Miloš je potpuno posvećen svom sportu. Za sve ostalo nema vremena.
- Toliko sam zaokupljen ovim što radim da nemam vremena da se posvetim bilo kom drugom sportu. Nemam vremena ni za hobi, devojke... Jedino što radim na sebi su vežbe. Ali, nama nije potrebna snaga i mišićna masa. Potrebna je izdržljivost, zdravo srce, kondicija.
      
      
      
   
   
      

Logično - nelogično

Miloš je jedan od najperspektivnijih vozača. Ali, Nemci će gurati nekog svog, Italijani opet svog. Zašto? Zar nije logično da "Reno" dobije svetskog prvaka, pa makar bio i iz Srbije?
- Nije tako. To je biznis, pre svega, a on je mnogo kompleksniji. Njima je važno da svako ima svog vozača. Lakše se nađu sponzori. "Ferari" je mnogo učinio angažovanjem Šumahera i Barikela, njima se može.
      
      
      
   

Pavlović je imao prilike da upozna i Mihaela Šumahera. Šta naš as ima da kaže o najdominantnijem vozaču današnjice?
- Ja mu se divim. "Skinuo" je sve rekorde i još ima motiv. Zanimljivo je kako je počeo. Nemci dugo nisu imali vrhunskog vozača. I država je rešila da uloži kapital. Odabrali su tri klinca. Šumaher je u početku bio najlošiji, ali on je jedini uspeo. Postao je ovo što je postao. Iskreno, ja ga ne razumem. Ima porodicu, novac, ime, pokupio je sve moguće rekorde. Šta ga tera da bude još u ovome, sam Bog zna. Ali, to je verovatno razlika između njega i ostalih.

Sport, posebno auto-trke, prati određeni glamur. Tu se motaju razni tipovi, biznismeni i oni drugi, devojke željne koječega, a najpre da izađu iz anonimnosti...
- Ima zaista svega u tom galimatijasu. Menadžera, nazovi menadžera, mutnih tipova, devojaka... S tim što svako gleda na to drugačije. Moje opredeljenje je auto (mobilizam), to je moj sport i ja mu se potpuno predajem. Zašto? Želim da uspem. Na trkalištu postoji samo moj auto i - pobeda. Sve ostalo me ne interesuje.

Za vreme trke. A posle?
- Posle je samo nastavak. U mislima sam već na sledećoj trci. Automobil je moja kancelarija, a ja ne volim da se tu nađu neki koji nisu neposredno vezani za bolid.

Auto-trke su opasan posao. Postoji li trema pred trku, strah?
- Trema postoji, ali je ona više vezana za nastup. Poput glumca, da li će ostvariti kontakt sa publikom. Strah je potisnut. Ne mogu reći da ga nema, ali da bih bio uspešan, potisnem ga. Ne sme biti prisutna bilo kakva emocija. Ako se ne bojiš, smanjuješ mogućnost da pogrešiš. Moglo bi se reći da sam deo mašine. Upravo tako. Moj mozak, moji refleksi, mišići, sve se to stopi sa mašinom. Zapravo, imam utisak da sam postao deo tog savršenog stroja. Tako imaš manje mogućnosti da ti se nešto desi. Strah se oseti onog trenutka kada izletiš sa staze i kada shvatiš da zid i udar ne možeš da izbegneš. U tom trenutku strah je prisutan u tvom životu, pustiš volan, uhvatiš se za pojaseve i zatvoriš oči.

Kada je već razgovor došao na opasan deo profesije, kako Miloš gleda na izmenjena pravila Formule 1?
- Mi vozači smo ovoga puta pošteđeni, ali smatram da su ove izmene protiv logike i protiv trkača. Ali, s druge strane, jasno je da je glavni razlog da se smanje izdaci timova jer su finansijski zahtevi bili sve veći i timovi, jednostavno, nisu bili u stanju da ih isprate. Zato se krenulo sa ovim izmenama. Lično se ne slažem sa tim. Smatram da to nije pravi put da se dođe do cilja. To "ubija" sport.
   
      

Rok trajanja

Često čujemo da se pojedini automobilisti bave trkama i u petoj - šestoj deceniji života. Da li vozači, i pored svih rizika, imaju dugovečnu karijeru?
- Karijera pilota F1 traje najviše 15 godina. Već posle 35, rizici su veći, refleksi nisu više onako dobri, kondicija i koncentracija slabi. To što mnogi vozači posle odu u kart seriju ili već tako nešto, to je zato što je to manje zahtevno od F1. I to je istina. Ja o tome ne razmišljam. Idem korak po korak. Sada mi je jedina preokupacija da sednem u kokpit F1. I da postanem svetski prvak.
      
      
      
   
   
      

Apel vlastima

"Vorld Series Reno 3000" počinje prvog maja, na stazi Zolder u Belgiji. Manje od dva meseca, dakle, preostalo je srpskoj državi, ili srpskim biznismenima, da pomognu Milošu Pavloviću i obezbede mu uslove za učešće u takmičenju koje lako može da mu posluži kao lansirna rampa za Formulu 1. Predsednik Sportskog auto-moto saveza Srbije Dragan Simić najavio je da će, u Pavlovićevo ime, tražiti pomoć od najviših organa naše zemlje, tačnije od srpskog premijera Vojislava Koštunice i ministra za obrazovanje i sport Slobodana Vuksanovića.
      
      
      
   

Siniša Stojanović