Mavrikije

Mavrikije ( rođ.oko 539. - umro 602. god.) je bio istočnorimski (vizantijski) car od 582. do 602. godine.
 
Solid (zlatni novac) cara Mavrijikija iskovan u Carigradu. Na aversu je prikazan carski portret u anfasu sa vladarskim insignijama (dijadema, šlem, krstonosni globus). Na reversu anđeo sa vojnim stegom sa hristogramom (labarum) i krstonosnim globusom.

Mavrikije je poreklom bio Jermenin iz maloazijske oblasti Kapadokije. Istakao se kao vojskovođa tokom vladavine Tiberija II Konstantina koji ga je postavio za zapovednika dvorske garde eskubitora, a zatim ga učinio svojim zetom i naslednikom 582. godine.

Mavrikije je nasledio ogromno Carstvo ugroženo od spoljnih neprijatelja na svim frontovima. Car je pokrenuo velike reforme na Zapadu gde je vrhovnu vojnu i civilnu komandu stavio u ruke egzarha u Raveni i Kartagini. U Španiji je 584. Carstvo izgubilo svoje najznačajnije uporište, grad Kordovu, a u Italiji, izdeljenoj langobardskim posedima, se počela osećati i politička nezavisnost pape Grigorija I Velikog.

Ipak, na Istoku Mavrikije je postigao privremenu konsolidaciju. Mir sa Persijom je postignut nakon što je Mavrikije 591. pomogao zbačenom Hozroju II da se vrati na presto. Hozroje je oženjen carevom ćerkom i prepustio je Carstvu delove Jermenije i Mesopotamije. Na Balkanu je Mavrikije delimično povratio ravnotežu nakon što je od 592. vojska redovno upadala na teritorije severno od Dunava i uznemiravala avarske i slovenske naseobine. Mavrikijeva štedljiva politika, kao i naređenje da vojska prezimi na varvarskoj teritoriji izazvala je 602. pobunu i uzdizanje centuriona Foke na carski presto. Pobunjenici su potom krenuli na prestoni Konstantinopolj i pogubili Mavrikija i članove njegove porodice, čime je okončana vladavina Justinijanove dinastije.

Mavrikije je ostao upamćen kao zaštitnik pravoslavnih i sposoban vladar koji je započeo reforme koje su anticipirale uspostavljanje tematskog sistema u 7. veku. Pored toga, smatra se i za autora jedog od prvih vizantijskih dela o vojnoj veštini Strategikona

Izvor: Wikipedia