Milivoje Bašić ( 13. februar 1868, Beograd-27. maj 1927, Beograd), srpski istoričar.

U Beogradu je završio istorijsko-filološki odsek Velike škole. Nastavničku karijeru započeo je kao suplent gimnazije u Šapcu a zatim je više godina proveo u Nišu. Do 1904. godine je bio školski nadzornik u Negotinu i Gradištu, posle je premešten u Beograd, gde je radio u raznim gimnazijama. Tokom 1925. i 1926. mada već penzionisan radio je kao honorarni nastavnik na Bogoslovskom fakultetu u beogradu. Predavao je staroslovenski jezik.

Za vreme svog boravka u Nišu, tokom 1896, Bašić je izdavao časopis Slava, poučno- zabavni list za narod i omladinu, kome je u isto vreme bio i urednik i glavni saradnik. U uvodnoj reči ovoga lista saopštio je programsku orijentaciju: „Slava će osobito negovati vezu sa prošlošću tim neiscrpnim izvorom duha i oduševljenja srpskog, koje se stvara.“ Proučavanje i popularizacija prošlosti bili su glavni cilj Bašićevog dela. U svakom broju Slave bašić je štampao prevod po jednog odlomka iz starih srpskih biografija (sv. Save, Stefana Prvovenčanog, Teodosija). Ovi prevodi poslužili su kao osnov za sveobuhvatniji rad na prevođenju starih srpskih biografija.

Nije se bavio samostalnim naučnim radom. Napisao je nekoliko prikaza, koji su objavljivani u Prilozima za književnost, jezik, istoriju i folklor.

Izvor: Wikipedia