Обилић Српскога неба

у ноћи између 25/26.03.1999. Капетан Прве Класе Зоран Радосављевић је положио свој живот на олтар отаџбине.
Те ноћи,на писти Батајничког аеродрома загрмели су моћни мотори на његовом МиГу-29ки, и за само неколико тренутака кренуо је да ослободи Српска небеса од душмана.

Иако је био сам и у технички лошијем авиону, он је храбро, без уступка, јуришао на зликовачке хорде које су своје бомбе просипале над Србијом. Био је у свему слабији само у једном није, био је већи човек и већи јунак од свих који су му се супроставили, он их је научио нечему што се не учи ни у једној школи-научио их је како се гине за отаџбину, научио их је шта је морал, част, образ и карактер.
Научио их је витештву и да никад не одступа од борбе, и да ће се радије мртав на земљу вратити него “подвијеног репа”
Тако је и било сатански ескадрони су га својим ракетама оборили.
Својим гестом показао је надљудску храброст.
Он је њима показао да је Српски официр и војник храбар ма где год се нашао, и на земљи и на небу и на води, и под водом, па чак и у свемиру.
Својом храброшћу, постао је Обилић Српскога неба, и Војвода Српских небеса.

Својом борбом је јасно ударио камен темељац за нове српске пилоте, уцртао је границу, којом је јесно направио разлику између себе и оних који су га кукавички оборили.
Он је био вољан и спреман да плати цену за улазак у Небеску Србију, прво се телом вазнео у Небеса, а после и духом.
Добар део свог живота је провео на Српским небесима, сада је у Небесокoј Србији и седи раме уз раме са осталим српским херојима и војводама.

Његов подвиг остаће во вјеки вјеков' да сија на Српском небу попут најсјајније звезде, и да надахњује будућа покољења, да је овоземаљски живот само трен у односу на Вечну Славу у Царству Небескоме.

Зоран Радосављевић је постхумно одликован и унапређен у Мајора.
Главна улица у Батајници данас поносно носи име Мајора Зорана Радосављевића.

www.cetnici.org