Vilhelm Kajtel

Vilhelm Bodevin Johan Gustav Kajtel (Helmšrode, 22. septembar 1882. - Nirnberg, 16. oktobar 1946.), nemački generalfeldmaršal, visokoi vojni zvaničnik Nemačke u Drugom svetskom ratu.

Rani život

Vilhelm Kajtel rođen je 22. septembra 1882. u mestu Helmšrode, u grofoviji Brunzvik, kao sin Karla Kajtela, zemljoposednika, i njegove supruge Apolonije Visering. Nakon što je završio školovanje u Getingenu, krenuo je na ostvarivanje vojne karijere 1901., i postao Fahnenjunker (Kadetski oficir). Vilhelm Kajtel je 1909. oženio Lisu Fonten, kći bogatog zemljovlasnika. Zajedno su imali šestoro dece, od kojih je jedno umrlo u ranom detinjstvu. U Prvom svetskom ratu Kajtel je služio na Zapadnom frontu. U septembru 1914. tokom borbe u Flandriji, Kajtel je zadobio ozbiljnu povredu podlaktice.

Oporavio se i 1915. poslat je u Viši nemački generalštab. Nakon Prvog svetskog rata Kajtel je ostao u novonastalom Rajhsveru, i igrao je značajnu ulogu u organizaciji Frajkora na poljskoj granici. Kajtel je takođe služio kao divizijski oficir generalštaba i predavao je 2 godine u vojnoj školi u Hanoveru.

U drugoj polovini 1924. Kajtel je premešten u Ministarstvo odbrane. Ubrzo je unapređen na poziciju šefa organizacionog odeljenja. Tu poziciju je zadržao i nakon dolaska Hitlera na vlast 1933. Kajtel je 1935., na preporuku Vernera fon Friča, postao vođa i zapovednik novonastalog Vermahta.

OKV i Drugi svetski rat

Godine 1937., Kajtel je unapređen u generala, a iste te godine, i to malo pre početka afere Blomberg-Frič i zamene Ministarstva odbrane sa OKV-om, Kajtel je postavljen na poziciju šefa OKV-a. To nije bilo nikakvo političko postavljanje, naprotiv sam Blomberg je Hitleru rekao: "On je samo čovek koji vodi moju kancelariju". To je Hitleru itekako išlo na ruku. Nakon završetka Francuske kampanje 1940., Kajtel je unapređen u generalfeldmaršala, kao i još nekolicina Hitlerovih generala.
 
General Kajtel potpisuje predaju Nemačke

Tokom Drugog svetskog rata, Kajtel se pokazao kao slab i oprezan: pokušao je da nagovori Hitlera da odustane od invazije na Francusku i protivio se Operaciji Barbarosa. Oba puta se suprostavio Hitleru lično i tražio je ostavku: Firer mu ju je odbio dati. Godine 1942. ponovno se suprotstavio Hitleru, i to kako bi branio feldmaršala fon Lista, čija se vojska pokušavala izvući od besmislene i krvave borbe na Kavkazu. Kajtelova odbrana fon Lista bila je poslednji čin u kojem se on suprotstavio Hitleru, jer od tada više nije imao primedbu niti na jednu Firerovu naredbu, niti mu je protivrečio. Njegove kolege su mu se zbog svega toga obraćale sa Lakajtel (Mali ulizica). Potpisao je mnoge naredbe sumnjive legalnosti po zakonima rata, od kojih je najpoznatija ozloglašena Komesarova naredba, i dao Himleru slobodne ruke u sprovođenju svoje rasne politike i sprovođenju terora u osvojenim ruskim teritorijima. Takođe je poznata njegova zapovest o ubijanju svih zarobljenih francuskih pilota, članova Normandsko-Nimenske jedinice, koji su se borili u ili za Sovjetski Savez, umesto da budu tretirani kao ratni zarobljenici. Kajtel je takođe bio važna ličnost u zataškavanju prevrata koji se trebao dogoditi nakon julske zavere 1944., čiji je zadatak bio da ubije Hitlera i promeni trenutnu hijerarhiju u vojsci. On je takođe sedeo u Sudu časti koji je predao mnoge oficire, uključujući i feldmaršala fon Viclebena, Frajslerovom ozloglašenom Folksgerihtshofu.

Nakon Drugog svetskog rata

Dana 8. maja 1945., general Kajtel je potpisao nemačku predaju Crvenoj Armiji. Četiri dana nakon toga, Kajtel je uhvaćen i poslat pred Međunarodni Vojni Sud, gde je osumnjičen da je počinio sledeće zločine: zavera za činjenje zločina protiv mira, ratni zločini i na kraju zločini protiv čovečnosti. MVS je odbio Kajtelovu odbranu da je on samo pratio naredbe u saglasnosti sa Firerprincipom. U skladu sa odbijanjem, on je optužen po svim tačkama optužnice. Da bi pojačali utisak kriminalne, a ne vojne, prirode Kajtelovih dela, Saveznici su odbili njegov zahtev za streljanjem te su ga umesto toga obesili. Njegove poslednje reči su bile:
 „Pozivam Svemoćnoga Boga da ima milosti prema nemačkom narodu. Više od 2 miliona vojnika otišlo je u svoju smrt za domovinu pre mene. Sada sledim svoje sinove - sve za Nemačku.“

Zanimljivosti
U filmu Hitler: Konačni pad Vilhelma Kajtela igra Diter Man.
Vilhelm nije ni u kakvoj rodbinskoj vezi sa Oskarovcem Harvijem Kajtelom.
Kao vojnom službeniku, Kajtelu je bilo zakonom zabranjeno da se pridruži NSDAP-u. Nakon uspeha na ruskom frontu, sam Hitler (koji je hteo da poveže vojni i politički uspeh) mu je uručio "Zlatno" (Počasno) članstvo u NSDAP-u. Godine 1944., zakon o tome je promenjen i vojni službenici su podsticani da se pridruže NSDAP-u. Kajtel je izjavio da je to i formalno učinio, no nikada nije službeno primljen u stranku. Vilhelm Kajtel je jedna od samo dve osobe koje su dobile počasno članstvo u stranci.

Izvor: Wikipedia