Valter Emanuel Funk (Danzkehmen, 18. avgust 1890. - 31. maja 1960.) je bio uticajni nacistički zvaničnik. Valterr Funk je od 1938. do 1945. obavljao dužnost ministra ekonomije Rajha.

Rani život

Valter Emanuel Funk je rođen 18. avgusta 1890. u trgovačkoj porodici u mestu Danzkehmen. Rođen je kao sin Valtera Funka, starijeg i njegove supruge Sofije (prije Urbšat). Studirao je pravo, ekonomiju i politiku na univerzitetima u Berlinu i Lajpcigu. U Prvom svetskom ratu pridružio se pešadiji, ali izbačen je 1916. Funk se 1919. oženio Luizom Šmit-Ziben. Nakon rata radio je kao novinar, a 1922. radio je kao urednik u prestižnim novinama Berliner Berzencajtung.

Politički život

Funk, nacionalista i anti-marksista, dao je otkaz u novinama u leto 1931. i pridružio se NSDAP-u. Tako je postao bliži sa Gregorom Štraserom koji je dogovorio njegov prvi sastanak sa Adolfom Hitlerom. Delom zbog svog interesa za ekonomiju, Funk je 1932. izabran za izaslanika Rajhstaga, a unutar stranke je došao na poziciju predsednika Komiteta za Ekonomsku Politiku u decembru 1932. Tu poziciju nije dugo obavljao. Nakon dolaska nacizma na vlast, dao je otkaz na poziciju izaslanika i postao je izvršni štampar i izdavač u Trećem Rajhu.

Karijera u Trećem Rajhu

U martu 1933., Valter Funk je postavljen na poziciju državnog sekretara u Ministarstvu propagande.
Godine 1938. postaje Glavni opunomoćenik za ekonomiju (Wirtschaftsbeauftragter).
Iste te godine, u februaru, postao je i ministar ekonomije zamenivši Hjalmara Šahta koji je dobio otkaz u novembru 1937.
U aprilu 1939. Funk je postao i predsednik Rajhsbanke, opet zamenivši Šahta.
U septembru 1943. postao je član Centralnog kolegijuma za planiranje.

Nirnberški proces

Uprkos slabom zdravlju, Funku se sudilo zajedno sa ostalim nacističkim ratnim zločincima na Nirnberškom procesu. Funk je optužen: za zaveru za činjenje zločina protiv mira, za planiranje i iniciranje agresivnih sukoba, za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. On je izjavio da uprkos svojim titulama nije imao veliku moć u nacističkoj stranci. Gering ga je opisao kao "nevažnog podređenika", ali dokumentovani dokazi i njegova ratna biografija Valter Funk, život ekonomije korišćeni su kao dokazi protiv njega. Funk je po 2., 3. i 4. tačci optužnice osuđen na doživotni zatvor.

Funk je držan u zatvoru Špandau zajedno sa ostalim doživotno zarobljenim nacistima, ali 1957. je pušten zbog lošeg zdravlja. Umro je tri godine kasnije, i to 31. maja 1960.

Izvor: Wikipedia