Rudolf Hes (26. april 1894., Aleksandrija - 17. avgust 1987., zatvor Špandau, Istočni Berlin) Hitlerov zamenik u stranci, poznat po tome što je hteo da sklopi mir sa Velikom Britanijom.
 
Rudolf Hes

Bio je važna figura u NSDAP-u, zamenik Hitlera i član njegovog najužeg kruga. Rođen je u egipatskoj Aleksandriji, kao sin protestantskog uvoznika i izvoznika koji je smatrao da škola koju Rudolf pohađa nije dovoljna pa se školovao i kod kuće. 1908. porodica se vraća u Nemačku, a on ide u internat. Želeo je da bude astrolog, ali je zbog očevog protivljenja ipak studirao biznis u Švajcarskoj.

U Prvom svetskom ratu bio je pešadinac i dobio Gvozdeni krst, 2. reda. Kao poručnik služio je u vazduhoplovstvu. Bio je razočarani ratni veteran. Na Univerzitetu u Minhenu studirao je politiku, istoriju, ekonomiju i geopolitiku.

Zbog sudelovanja u minhenskom puču 1923. u zatvoru je odležao sedam i po meseci. Uredio je Hitlerovu knjigu „Majn Kampf” i postao treći u Rajhu, posle Hitlera i Geringa, osnivača Gestapa.


Nakon invazije Nemačke na Britaniju 1940. odleteo je u Škotsku da sklopi mir, ali je 10. maja 1941. uhapšen južnije od Glazgova. Do kraja rata nalazio se u londonskom Taueru. Saznavši za taj čin, Hitler ga se odrekao, proglasio ludim, i zamenio Martinom Bormanom. Nakon kraja rata, zajedno sa preživelim zvaničnicima, sudelovao je na Nirnberškom sudskom procesu, gde je zbog svojih zločina osuđen na doživotnu robiju. Tada je imao 52 godine. Poslednje što je rekao sudu bilo je: „Ich bereue nichts!" (Ni zbog čega ne žalim!).

Sproveden je u zatvor Špandau, u tadašnjem Istočnom Berlinu. Kada su 1966. taj zatvor napustili Baldur fon Širak i Albert Šper, postao je jedini osuđenik. 17. avgusta 1987. godine izvršio je samoubistvo produžnim kablom, zatvor u kojem je bio srušen je, a zbog sumnji da ga je ubila britanska tajna služba, u nekim krugovima je postao mučenik.

Izvor: Wikipedia

Rudolf Hess (1894-1987)

--------------------------------------------------------------------------------

Kad god sam čitao i razmišljao o Rudolfu Hessu (zasigurno najčuvenijem "ratnom zločincu" na svetu), na pamet mi dolaze stihovi iz naše, srpske narodne junačke pesme o BANOVIĆ STRAHINJI: "Pomalo je takijih junaka, netko beše Strahinjiću Bane". Verovatno će mnogi dok čitaju ovo, pomisliti da preterujem. Ali to će pomisliti samo oni koji nisu upoznati sa životom, delom i sudbinom ovog časnog Nemca! Onaj koji zna ep o Strahinjiću Banu, a istovremeno je upoznat i sa Hessovom sudbinom, sigurno će naći sličnost u plemenitosti, časti, junaštvu i žrtvovanju ova dva izuzetna čoveka. Osim toga, pa ne raðaju se samo veliki ljudi u Srbiji, zar ne?
Rudof Hess je roðen 26. aprila 1894. godine u Egiptu kao sin nemačkog biznismena koji je poslovao u toj, tada engleskoj koloniji. Hessov otac je bio nacionalista, u svojoj kancelariji iznad radnog stola je držao veliki portret nemačkog Kajzera; i sasvim je sigurno da je Hess u svojoj najranijoj mladosti od svog oca poprimio patriotske ideje. Školu je završio u nemaèkoj Carevini, a kada je izbio Prvi svetski rat 1914. godine, dobrovoljno se prijavio za front. Skoro sam gledao na lokalnoj televiziji englesku seriju "Hitlerovi ljudi" koja se bavila Hessom. U toj seriji su najozbiljnije tvrdili da je Hess bio ono što je bio, zato što nije "stigao da bude vojnik, jer se rat završio pre nego što je on mogao da učestvuje u njemu" - kakva odvratna laž. Prava istina je da je Hess bio dobrovoljac na zapadnom frontu od prvih dana rata, i da je zbog svojih sposobnosti bio unapreðen u poručnika. Takoðe je zbog iskazane hrabrosti bio odlikovan Gvozdenim krstom, a bio je i ozbiljno ranjen. Zatim se opet dobrovoljno prijavio u ratnu avijaciju kao pilot, ali se rat u meðuvremenu završio.Ipak mu je avijacija ostala velika strast, i njome se bavio kao sportom i hobijem.

Na jednom od ranih mitinga koje održala Nemačka Radnička Partija u zadnjoj sobi Sterneckebraua u Minhenu, Rudolf Hess je po prvi put video Adolfa Hitlera i čuo njegov vatreni govor. Momentalno mu je na pamet pala misao: "Ovo je jedini čovek koji može da spasi Nemačku" - i odlučio je da se odmah učlani u Partiju. Od toga dana, Hess je bio meðu prvim Hitlerovim bliskim sledbenicima i saradnicima.
Normalno, pošto je bio aktivni Hitlerov saradnik od najranijih dana NS pokreta, sudbinski mu je bilo suðeno da deli zarobljeništvo sa svojim šefom u tvrðavi LANDSBERG posle neuspelog puča u Minhenu 1923. godine. Tokom tih zatvorskih meseci provedenih u Landsbergu, ova dva čoveka su zajedno proveli dosta vremena, i Hess je dobio izvanrednu priliku da upozna svet Hitlerovih ideja. Hess je bio i od velike pomoći Hitleru prilikom pisanja prvog dela "Mein Kampf"-a dok su bili zatvoreni u tvrðavi. Od 1925. godine postao je Fuhrerov lični sekretar i dobar prijatelj u privatnom životu. Adolf Hitler je čak bio i kum Hessovog sina WOLF RUDIGER HESS-a. A kako je vremenom rasla i NS partija, tako je rastao i posao i obaveza Fuhrera partije. Hessov zadatak je bio da oslobodi svog šefa dnevnog posla u vezi organizacije i voðeanja partije, a što je Hitleru davalo više vremena za veæe zadatke.
Hess je 1933. godine naimenovan na funkciju ministra Reicha i zamenika Fuhrera kao voðe nacional socijalističke partije. Takoðe je bio i član Tajnog kabinetskog saveta isto kao zamenik Fuhrera. Sve poluge partijske organizacije su bile u Hessovim rukama - prosto rečeno, on je bio čovek No.2 u N.S.D.A.P. Njegova nominacija za sedište u kabinetu je bila formalno priznanje apsolutne unije partije sa državom; i to je osiguravalo saradnju izmeðu različitih odelenja državne vlasti i raznih ogranaka partijske organizacije. Tada su nemačka država i N.S.D.A.P postali jedno, stapajući se u DRITTE REICH.
Rudolf Hess se nije često pojavljivajo u javnosti, jer je bio veoma skroman porodični čovek. Njegova skromna kancelarija u WILHELMSTRASSE pokazivala je karakter čoveka koji je bio zaokupljen radom na kome je bio angažovan. Ta kancelarija je bila ista ona koju je imao i u militantnoj fazi pokreta. Hess je voleo da radi u tajnosti i tišini, pokazujući javnosti jedino rezultate svog rada. Na taj način on je bio primer lične discipline i samopregora drugim vodećim službenicima N.S.D.A.P, pa nije nikakvo čudo što ga je Hitler bio odredio za svog zamenika i naslednika. Živeo je veoma mirnim i disciplinovanim životom: nikada nije pušio, pio ni plesao na prijemima i iznad svega je bio odan svojoj porodici - skroman neki čovek, kao što već rekoh!
Od trenutka kada je N.S.D.A.P preuzeo vlast u Nemačkoj, Hessov cilj je bio očuvanja principa NS partije čistim i nedirnutim, i da okupi sve članove partije ispod inspiracije ovih principa. Onda nije nikakvo iznenaðenje što je Hess do kraja života ostao veran ovim nacional socijalističkim principima i N.S.D.A.P-u. Jednom prilikom je Hess rekao, što je bilo karakteristièno za ovog
skromnog čoveka: "Adolf Hitler me je postavio za svog zamenika, zato što on zna da sam naučio da gledam na ljude i politiku kroz njegove oči". Hess je sa svojim podreðenim u partijskoj organizaciji imao prijateljski i spontan odnos. Često je znao da im kaže i ovo: "Nemojte samo da izdajete nareðenja, već doðite do rezultata koji će unaprediti interese nacional socijalizma".

Nešto manje od mesec dana pre nego što je najefikasnija mašina u istoriji izvršila preventivni napad na komunistièki SSSR, Hess je sam poleteo avionom sa aerodroma u blizini Minhena. To se desilo u subotu uveèe 10. maja 1941. godine, Hess se uputio pravo ka Engleskoj. Bio je to poslednji pokušaj da se obezbedi mir u Evropi i spreči rat izmeðu dve sile, izmeðu Velike Britanije i Nemačke. Ali na žalost, vladajuća demokratska klasa Engleske, slobodni masoni i njihovi finansijeri-"odabrani", su bili naoštreni za rat (u kome oni naravno nisu prolivali svoju krv!) i imali su drugačije ideje od mirovnih predloga Rudolfa Hessa! Vinston Čerčil je našao da je ovaj Hessov plemeniti gest - smešan; i ocenio je da je ovaj odlučni pokušaj spasavanja evropske krvi "fanatično delo ludačkog ponašanja".

Rudolf Hess, idealista i posvećeni patriota Arijevske rase par excellance, suprotno svim meðunarodnim konvencijama o mirovnim pregovorima bio je momentalno uhapšen i zatvoren. Pitam se kako bi sada izgledala istorija da su nerazumni Englezi pristali na nemačke mirovne predloge koje je sa sobom doneo Rudolf Hess? I kako bi se to odrazilo na našu srpsku sudbinu u II svetskom ratu? Da li bi onda Englezi i njihova MI6 nahuškala svoje pse u Kraljevini Jugoslaviji - masonske političare i oficirske budale - na martovski puč? Da li bi onda bilo "bolje rat, nego pakt", da li bi bilo aprilskog rata, komadanja Jugoslavije i stvaranja NDH? Da li bi i u tom slučaju bilo hrvatskog genocida nad našim narodom i Jasenovca? Gde bi onda bila KPJ i njene crvene bande ubica? Da li bi se '45. desio slom srpskih nacionalnih snaga i pobeda zlikovca Tita i 50 godina vladavine komunizma? I šta bi danas bilo?
Ali desilo se ono što se desilo! Suprotno i protivno Haškoj konvenciji, Hess je proglašen nenormalnim i zadržan kao ratni zarobljenik tokom celog rata, da bi na kraju bio izveden pred pobednički sud u Nirnbergu. I pored toga što je na tom "sudu" naðeno da je Hess nedužan za ratna neprijateljstva, dobio je najokrutniju kaznu. Osuðen je na doživotni strogi zatvor, koji je robijao kao jedini zatvorenik zatvora SPANDAU u Zapadnom Berlinu sve do njegovog ubistva 1987. godine. Što se tiče samog osvetničkog suda pobednika u Nirnbergu, ne treba mnogo pričati o njegovoj pravednosti, nepristrasnosti i njegovoj "pravnoj" regularnosti... Dovoljno je reći samo da su na početku njegovog rada pobednici imali i ovakve izjave, bolje reći zahteve: sovjetski krvolok Staljin je u to vreme zahtevao 50 000 pogubljenja u Nemaèkoj; američki predsednik Ruzvelt je izjavio da će na tom sudu kastrirati nemački narod, a američki general Ajzenhauer je za nemačke voðe tražio kaznu koja će biti "veća od smrti".
Upravo se to desilo Rudolfu Hessu; preko polovinu svoje zatvorske kazne je proveo sam u ćeliji-samici, i po stare dane njegovi tamnièari su ga terali da radi prljave poslove po zatvoru, i nikada mu nisu dozvolili da dodirne svoga sina, ženu ili unuke. Iako je ovaj starac dugi niz godina bio jedini zatvorenik zatvora SPANDAU, on je tamo bio "zatvorenik broj 7"; sam zatvor je bio opasan visokim zidom sa bodljikavom žicom kroz koju je puštana struja. Ovaj zatvor je èuvalo oko četrdesetak savezničkih vojnika koji su se periodično menjali. Naravno, sve ove mere bezbednosti svih tih godina nisu bile zbog Hessa, koji sigurno ne bi imao gde da pobegne. Više su ove mere bile zbog toga da bi se radoznalci sprečili da uðu u Spandau i dopru do Hessa, i da nekome ne bi slučajno ispričao o svome letu u Englesku i o tome šta je predlagao Britanskoj vladi, t.j. kako je Drugi svetski rat mogao biti sprečen...
Pored toga, u ovom zatvoru su za vreme Hessovog izdržavanja kazne bili stalno zaposleni i sveštenici, kuvari, čuvari, čistačice, majstori, bolničari i lekari, ali nikada niko od njih nije bio Nemac. Mnogima od njih je bilo zabranjeno da razgovaraju sa Hessom, a i oni koji su to mogli, nisu smeli to da rade bez prisustva čuvara! Interesantno je da je tokom '70. godina jedan od dva Hessova lična kuvara bio i naš zemljak Slavoljub Zdravković - Srbin iz sela Tamniče kod Negotina. Hess je voleo njegove kuvarske specijalitete, naročito sarmu. Ovaj čovek tvrdi da je sa "Starim" (kako ga je zvao) imao prijateljski odnos, i pored toga što su mu oca 1943. godine ubili Nemci. Eto, šta vam je sudbina...

Avgusta 1997. navršila se desetogodišnjica od smrti Rudolfa Hessa, ili još bolje rečeno od ubistva ovog MUČENIKA MIRA. Kako godine prolaze, tako sa njima raste gomila položenog cveća na Hessovom grobu, a broj mladih ljudi koji dolaze da mu odaju poštu povećava se svake godine. 1997. godine, hiljade nemačkih policajaca, kao da nemaju pametnija posla, postavili su barikade na putevima po celoj Nemaèkoj da bi spreèili masovno okupljanje na grobu Rudolf Hessa. Istovremeno, specijalna policija je sprovela masovno hapšenje poznatih nacional socijalista, sprovodeæi ovo delo na najopresivniji naèin nebi li zadovoljili svoje ZOG gospodare. Preko 400 nemaèkih drugova je bilo zatvoreno bez ikakve optužbe, što je baš u stilu pravog demo(no)kratskog napada na slobodu. Jedini "zloèin" ovih ljudi je bio u tome što su hteli da se poklone i odaju poštovanje jednom nesreænom èoveku koji je hteo da spreèi bratoubilaèki rat u Evropi. I pored zakona koji guše ljudsku slobodu i oseæanja, a koje nameæu izdajnici iz Bona (da bi zadovoljili svoje ZOG gazde), i pored nemilosrdnog proganjanja nacional socijalistièkih patriota, sve više i više drugova iz celog Belog sveta dolazi da popuni redove obeležavanja godišnjice Hessovog ubistva od strane STAROG PORETKA (a koji se danas popularno zove NOVI SVETSKI POREDAK).
Èega se ovi ljudi toliko plaše? Pre pola veka, u svom besu "saveznici" su bombardovali Hitlerovu kuæu na Alpima - èuveni BERGHOF, da bi '45. njene ruševine rasturili u paramparèad. Berlinski bunker, zadnje NS uporište u kome je Adolf Hitler i umro, takoðe su zbrisali sa lica Zemlje. Šta ih to toliko užasava da su morali da demoliraju zatvor SPANDAU odmah posle Hessove smrti? Spomen ploèu koja je dugi niz godina obeležavala mesto u Škotskoj gde se '41. godine spustio Rudolf Hess, 1993. godine je uz pratnju TV kamera srušio èekiæem "macolom" azijat AAMAR ANWAR, tadašnji voða škotske ANTI NAZI LEAGUE. Tako je spomenik, podignut èoveku koji je uradio sve da ne doðe do meðusobnog ubijanja Belaca, srušio jedan MANDOV.Èak su i Hessovu staru Luftwaffe uniformu u kojoj je bio zarobljen, a koja je bila èuvana sve ovo vreme, uništili u strahu pred mrtvim starcem. Èega se to toliko plaše? Ovo je veoma interesantno pitanje za razmišljanje. Odgovor na ovo pitanje je veoma jednostavan: drug Hess je bio èovek iz naroda!

Zakleti nacional socijalista, koji nikada nije napustio svoju odanosti ideji, pokretu i Fuhreru, iako ga je to koštalo 46 godina gubitka slobode - od èega je 21 godinu proveo u najstrožijim zatvorskim uslovima. Odbio je da se odrekne bilo èega, kao što je odbio i da traži pomilovanje i milost od sila "pobednica" tako što bi pisao Papi, sovjetskom i amerièkom predsedniku, bitanskoj vladi i Kraljici, Svetskom jevrejskom kongresu - kao što su to uradili bivši šef Hitler Jugend-a BALDUR VON SHIRAK i ministar industrije III Reich-a ALBERT SCHPER (i koji su posle toga bili osloboðeni). Na sugestije da to uradi , Hess je kratko rekao: "Meni je moja èast važnija od moje slobode".
Ovako èastan èovek - veran sebi i svojim ubeðenjima, teško da bilo koga može ostaviti ravnodušnim. U èast seæanja na ovog èoveka, svaki NS treba da se posveti našoj stvari i sledi njegov primer. Uradite pravu stvar i ne plašite se nièega! Nijedan pravi NS neæe se odreæi svojih ubeðenja radi sopstvene koristi, niti æe se prepustiti saradnji sa neprijateljem. budite ponosni, budite pravi i pokažite neprijatelju pravo lice hrabrosti i lojalnosti. Spoznajte sami znaèenje: "Moja èast je moja vernost". Znajte da se niko nije suoèio sa zatvaranjem kao što je to uèinio Rudolf Hess, i neka vam njegova konaèna reè na Nirnberškom sudu bude inspiracija:
"Za mene je bila èast da dugi niz godina mog života radim pod najveæim sinom koga je moja zemlja dala u hiljadu godina istorije. Èak i kada bih mogao, ja sigurno ne bih izbrisao ovu epizodu iz svog života. Ja sam sreæan jer znam da sam ispunio svoju dužnost prema svom narodu - svoju dužnost kao Nemac, kao nacional socijalista i kao pravi sledbenik Fuhrera. Ne žalim za nièim! Kada bih mogao da ponovo proživim svoj život, uradio bih opet isto kao što sam i uradio, èak i kada bih znao da æe to na kraju da me dovede do neizbežne smrti. Bez obzira šta æe ljudsko biæe da uradi, ja æu jednog dana stati ispred suda Veènosti. I pred njime æu da odgovaram, i znam da æe me ON proglasiti nevinim".
Ovo su bile zadnje javne reèi, koje su bile dozvoljene Rudolfu Hessu da ih izgovori...
Svi veliki ljudi i žene imaju jaka, ukorenjena ubeðenja i èesto baš ta jaka i nepokolebljiva ubeðenja èine tu posebnu velièinu u èoveku. Nije to nikakvo "fanatièno ludilo" ako èovek želi da se kvaliteti njegove rase nastave. To je èisti biološki instinkt, sasvim sigurno nešto zbog èega ne treba nikoga optuživati. Ako se neko po današnjim standardima smatra FANATIKOM zato što je ponosan na svoj etnièki identitet, nasleðe i tradiciju, fanatikom zato što toliko voli svoju naciju i rasu da je spreman da se bori za njen opstanak i što želi da obezbedi buduænost svojoj deci, onda moramo znati da bez takvog fanatizma meðu našom sopstvenom vrstom i našom evropskom kulturom - naš opstanak biæe nemoguæ.

Veæ je jednom reèeno da je èast ništa drugo nego slobodna, prekrasna i plemenita duša: eto takav je bio i Rudolf Hess, svetski šampion mira i olièenje Arijevske volje. Neka njegova odanost i žrtva nikada ne budu zaboravljeni, jer pomalo je takvih ljudi kao što beše RUDOLF HESS...

- By thinking alone thinking can be liberated; he who doesn't have the courage or the staying power to rethink the thoughts of the Aryan race of thinkers, is and will remain a servant, regardless his ancestry, for he is mentally imprisoned, blind, bound to earth. (H.S.Chamberlain)

(извор: српски фронт)

Rudolf Hess

Walter Richard Rudolf Hess(26.4.1894.-17.8.1987) bio je jedna od najvažnijih osoba u nacističkoj Njemačkoj kao zamjenik Adolfa Hitlera u Nacističkoj partiji.Dok je trajao rat sa Sovjetskim savezom,odletio je u Škotsku da pokuša dogovoriti mir sa Britancima.Na Nürnberškom procesu je osuđen na doživotnu robiju.Postao je figura obožavanja kod neo-nacista.

Djetinjstvo

Rođen je u Aleksandriji,u Egiptu,u protestantskoj porodici(Luterani).Porodica mu je preselila u Egipat jer je njegov otac stavljao školu na prvo mjesto,a smatrao je da škola u Njemačkoj nije dovoljno stroga za Rudolfa.Učio je kod privatnih učitelja.Njegova porodica se vratila u domovinu Njemačku 1908.godine.Iako je htio postat astrolog,njegov ga je otac uvjerio da studira na poslovnoj školi u Švicarskoj.Za vrijeme I.Svjetskog rata pridružio se Prvom bavarskom artiljerijskom odredu,gdje mu je bio dodjeljen Željezni krst za zasluge.Poslije toga je prišao zračnim snagama Njemačke(nakon što je bio jednom odbijen).

Hitlerov zamjenik

Nakon rata je otišao u München,gdje je prišao radikalnim krugovima u borbi protiv komunizma.Upisao se na univerzitet u Münchenu,gdje je završio 4 fakulteta:političke nauke,geopolitiku,ekonomiju i historiju. Nakon što je jednom čuo Hitlerov govor u Maju 1920.godine,postao mu je potpuno odan i vjeran.Proveo je sedam mjeseci u zatvoru zajedno sa Hitlerom u zatvoru u Landsbergu.Tu je Hitleru pomogao da napiše svoju knjigu Mein Kampf.Kasnije je unaprijeđen,i postao je Hitlerov lični pomoćnik,njegov zamjenik u partiji.Bio je treći čovjek u Reichu,nakon Hitlera i Hermana Göringa.Imao je nekoliko uspona u padova u samoj partiji,ali je uvijek bio Hitlerov lični prijatelj i miljenik.Ljudi s kojima je boravio su ponekad predlagali Hitleru da ga zatvori u psihijatrijsku bolnicu.Hitler je to odbijao,jer ga je uvijek smatrao svojim prijateljom.On nikada nije smatrao Hessa psihički nestabilnim kao većina drugih u partiji.U II.Svjetskom ratu se istakao kao savjetnik Hitlera,i uvijek je stajao u prvim redovima sa Göringom,Himmlerom i Hitlerom na nacističkim paradama,na kojima su pokazivali svoju ogromnu vojnu i ekonomsku moć kojom je Njemačka raspolagala. Nakon rata je uhapšen,i osuđen na doživotnu robiju na poznatom Nürnberškom procesu. Ipak je pušten 1966.I nakon svog puštanja,govorio je da se uošte ni za šta ne kaje,i da će uvijek ostati vjeran Njemačkoj i njenom narodu,te da Njemačka čeka na novog Hitlera.Mnogi ga smatraju više psihijatrijskim nego zločinačkim slučajem.Rudolf Hess je umro 17.8.1987.godine u svojoj 93 godini života.

Izvor: Wikipedia