Osnovna misterija kako to da ono moje ja uopšte postoji i iz kojeg to izvora potekne? Razna tumačenja porekla živih bića pa i samog čoveka koji nosi prokletu krunu "najsavršenije životinje" u smislu šta nam stvara duh, pošto je puka bioligija dobrano proučena. Razna tumačenja kako nas stvara velika tombola prirode pukim slučajem ili preterano uprošćena tumačenja da je apsolutno sve stvoreno voljom Velikog Tvorca pa i naše duše upravo tu i sad. Sve mi to ima ozbiljne šupljine nakon malo dubljeg razmišljanja.

Jedna čudna teorija o nedokučivom biću anđeoske prirode misterioznog porekla, pa Bog (ili Bogovi) oblikuje materiju a samo taj čudno-divni stvor stvara duh živog bića po svojoj nekoj ljudima nepoznatoj logici. Legenda da taj mali svemoćni stvor ponekad na kratko zaposedne malo dete da bi sagledao svet ili nekog živim očima. Opire se svakoj volji ili sili ljudi koji bi da saznaju više o njemu, makar to bilo u plemenitom traganju za istinama.

O ovoj temi se vec govorilo... Sta je JA? Mislim da se zvala... 

ko je taj shto pita shta je ja?

Nisam mislio da otvaram priču u smislu odnosa prema vlastitom identitetu već samo poreklo toga - odakle taj izvor ističe?

Oblik vlastitog "ja" proističe iz razmišljanja o sebi i svetu (o sebi u svetu), razmišljanje proističe iz svesti, svest, zajedno sa podsvešću, proističu iz...iz...ovaj...

U zadnjoj rečenici kažeš da se "opire" svakoj volji ljudi da saznaju nešto o njemu. Međutim, prije toga ti si već nešto napisao o njemu tako da priča o opiranju nema smisla. Ustvari, taj tekst si sročio napamet. Razmisljao si, ali Boga nisi spoznao niti si bio u kontaktus njim, koristiš samo tekstove koje ne možeš da shvatiš... ali to sve nije bitno.
Boga niko nikad nije vidio, čuo ili na bilo koji čulni način opazio. Tako će ostati do kraja svjeta i tu treba završiti ovu priču. Bozja volja je sve što nam se dešava, mi to ne možemo shvatiti i tu nema više šta tražiti.

Treba preći na sebe, .tj na spoznaju sebe samog. Naše ljudsko "ja" proizašlo je iz božanskog "Ja" i po prirodi stvari njemu teži. Postoji kolektivna i indivudalna svjest. U "početku" kosmosa postojala je samo kolektivna svjest, da bi njegovim razvojem vasiona postajala sve intelegientnija, samim tim razvila se i individualna. Svako od nas ima svoje individualno "ja" tj. svako od nas je individua za sebe. Međutim postoji i ono drugo Ja, božansko i ono je prisutno takođe duboko u nama. Ovo drugo je "Ja" proteže se na čitav kosmos, i sve u kosmosu ima njega.

Naša svjest je nerazvijena, i mora da napreduje, a veliki teret napretku je naš ego. Ego je slučaj kada se naše "ja" želi da istakne, da ima značaja, postane važno. Tako niču ego želje čije ispunjenje stvara iluziju u kojoj se vrti naša zakržljala svjest. Što ego ima više vlasti nad nama razumljivo je da ćemo se više patiti i mučiti na ovom grubom svjetu muke i patnje.         

imaginelo,kad bi znao ko si ,ne bi ni postavljao ovo pitanje ....

Odraz Meseca u kapi rose 

ja

A ko si ti?