Priča o Slonu i miševima   

Poželeli miševi da imaju svog zaštitnika i pomoćnika u slonu, videli kako je jak i koliko može puno da ponese težine surlom. Slon pristane . Kad su došli do mišije rupe, slon nije mogao da prodje jer je ogroman. Rešili miševi da ga po svaku cenu uguraju. Probali, probali , ali nikako da uspeju da proguraju.
Onda se miševi sete da možda noge smetaju i da će lakše proći ako ih skrate.
Izgrickali mu noge, ali opet nikako da prodje.
Razmišljali miševi i setiše se da im ni stomak slona nije toliko bitan , izgrickaše i njega , slon je jaukao , ali niko od miševa nije obraćao pažnju i shvatao ozbiljno reči slona.
Ostade glava i surla.
Ali opet glava ne može da prodje .
I dodjoše miševi na ideju da izgrickaju i glavu , ionako im treba snažna surla.
Izgrickaše glavu i surla prodje kroz rupu.
Zadovoljni i sretni bejahu neko vreme.
Onda se surla sasuši i raspade.
Opet nezadovoljni podjoše u potragu za novim zaštitnikom i spasiteljem....
Nekako im se zmija učini najsličnija slonovoj surli, a mogla je i lako da prodje kroz rupu.

Od tada se slonovi plaše miševa, a kako su prošli miševi čuće se ako neko preživi.