Aleksandar Radosavljević

Aleksandar Radosavljević je rođen 26. avgusta 1877. godine, a umro je 14. februara 1956. Bio je jedan od najznačajnijih lekara u Srbiji i otac pulmologije kod Srba. Rodio se u Sent Andreji kraj Budimpešte, kao jedno od petoro dece trgovca iz Pančeva Dimitrija i njegove supruge Marije.

Biografija

Porodica posle Aleksandrovog rođenja preseljava u Beograd, pa on počinje i završava osnovno školovanje u prestonici Srbije. Potom je učenik Prve beogradske gimnazije gde se, osim kao odličan učenik, ističe i kao predsednik đačke književne družine "Nada", saradnik časopisa "Brankovo kolo", "Radničke novine" i "Arhiv za filozofiju" gde objavljuje svoje tekstove i prevode s nemačkog i francuskog. Istovremeno svira violinu u đačkom Akademskom orkestru. Maturirao je je kao najbolji učenik u gimnaziji, ali te iste 1897. godine umire mu otac. Upisuje se na filozofiju na Velikoj školi u Beogradu, jer uprkos odličnim ocenama i radovima u poznatim časopisima, iz nepoznatih razloga, ne dobija državnu stipendiju za studije u inostranstvu. Dao je sve ispite iz prva dva semestra, a njgova majka do tada uspeva da skupi novac i već sledeće godine upisuje ga na Medicinski fakultet u Beču.

Živi i studira u velikom siromaštvu, ali kao intelegentan i marljiv student postaje miljenik šefa interne klinike u Beču profesora Vajberga, koji ga kao ličnog asistenta vodi svuda u vizite. Kada je diplomirao, stric mu za nagradu daje sto forinti, a Aleksandar, spremajući se za povratak u Srbiju, za ovaj novac kupuje mikroskop. Rapakujući radosno novo sparavu, on prvo ispituje svoju pljuvačku i u njoj otkriva tuberkulozu pluća. Od tog trenutka život i karijera Aleksandra Radosavljevića postaju jedno isto, ion započinje neprekidnu borbu za produženje svog živita i istovremeno pomeranje granica izečivosti tuberkuloze.

Posle kobnog otkrića, svoj akademski život on ne želi da započne povlasticama koje bi mogao imati kao teški bolesnik, već iz Beča odlazi pravo u Valjevo na odsluženje vojnog roka. U Austriju se vraća na postdiplomske studije tuberkuloze pluća kod čuvenog profesora Najsera. Istovremeno, učestvuje na naučnim skupovima Srpskog lekarskog društva i objavljuje stručne radove u domaćoj periodici (prvi objavljuje 1911. godine pod naslovom O jednom slučaju akutne leukemije, u rubrici Orginalni radovi, almanahu "Srpski arhiv"). Kada se sa školovanja konačno vratio u Beograd, čitava zemlja je u groznici Balkanskih ratova i doktor Radosavljević nalazi da je normalno da isam ponovo obuče vojničku uniformu. Verovatno nije mogao ni da pretpostavi da je neće skidati punih sedam godina, jer Srbija iz Balkanskih ratova ulazi u Prvi svetski rat.

Prvi svetski rat

Kao komandir poljske bolnice Dunavske divizije učestvuje u bitkama kod Kumanova i u opsadi Jedrena. Svoju poljsku bolnicu uspeo je za dve godine da podigne na nivo klasične vojne medicinske ustanove i smesti je u Valjevo. Tako nastaje čuvena Valjevska bolnica, o kojoj su pisani romani i drame. U njoj se krajem 1914. godine, lečeći vojsku obolelu od tifusa, od iscrpljenosti ili zaraze oboleli i svi lekari bolnice, njih 29. Načelnik bolnici Aleksandar Radosvljević u jednom trenutku ostaje jedini lekar u bolnici, mada i sam ima tifus, miokarditis, polineuretis i otoka na nogama. Nakraju, ostaje mu jedino da i sebe hospilatizuje. Međutim, posle samo deset dana , u bolesničku postelju stiže mu poverljiva vest iz vrhovne komande: vojvoda Putnik je u kritičnom stanju zbog emfizema pluća. Nema mu druge no da odmah zauzme mesto ličnog lekara komandanta Srpske vojske. Da stvari budu još gore, vojska i vrhovna komanda kreću na marš preko zaleđenih planina Albanije. Stigki su do luke Sanđovani Dimedua, prešli u Bar, pa na Krf. Odatle Radosavljević vojvodu vodi u sunčani Nicu. U Nici, 17. maja 1917, vojvoda Radomir Putnik umire.Neakao istovremeno Aleksandr stiže vest da mu je u Beogradu umrla majka Marija. Godinu dana posle ovog, 22. jula 1918, u Nici, u Ruskoj crkvi venčaki su se doktor Aleksandar Radosavljević i najmlađa ćerka vojvode Putnika Radojka. Kum na venčanju bio je profesor Slobodan Jovanović.

Medicinska nauka

Vrativši se u osobođeni Beograd, Radosavljević objavljuje članke u stranoj i domaćoj periodici, a jednu godinu provodi na specijalizaciji u Parizu kod poznatog profesora Vidala. U slobodnim časovima radi i u Pasterovom institutu. Kad je postavljen za profesor interne medicine na Medincinskom fakutetu, napisao je Fizikatu uprave grade Beograda ove zanimljive radove: "...na poziv da podnesem dokaze o svojoj lekarskoj specijalnosti, čast mi je izvestiti: dokumenta nemam, jer mi je sva imovina do najmanjeg parčeta propala pri bombardovanju Beograda 1914. godine, kada mi je ceo stan ( kuća apotekara Viktorovića na Terazijama) potpuno uništen i slišćen...".

Narednih 18 godina, do početka sledećeg rata, najplodnije je razdoblje profesora Radosavljevića. Objavio je kapitalne knjige za srpsku medicinu Apsces i gangrena pluca, Rak pluca i Patologija pluca. Štampao je na stotine članaka u najuglednijim svetskim časopisima, naročito o malariji, napravio je početne korake o alergiji, stvorio Treću internu kliniku, bio dekan Medicinskog fakulteta, uveo i organizovao obavezno vakcinisanje stanovništva protiv turbekuloze, i napisao bezbroj popularnih članaka u tiražnoj štampi, neprekidno potecnirajući edukaciju stanovništva kao najjače medicinsko orjuže.

Često je, pritisnut tuberkuloznim komplikacijama, bio primoran da boluje, ali na svoju bolesničku postelju on je gledao kao naučnu laboratoriju u kojoj je proveravao i proširivao svoja lekarska znanja. Star i iscrpljen, 1941. nije treći put obukao vojničku uniformu, već je dovršio još jedno kapitalno delo: Plućne bolesti. Posle rata vraćen je iz penzije na Medicinski fakultet, i na mestu upravnika Treće interne, a SANU ga prima za redovnog člana.

Udbaška dijagnoza

U policijskim spisima, udbaški izvestilac kaže da je stari profesor "lično izanredno pošten čovek i naučni radnik...", ali da je politički pasivan " zbog uticaja žene, velikosrpkinje i reakcionarke, ćerke vojvode Putnika...", i da zbog senilnosti "... traži da mu se objasne pojedina politička pitanja." Neko je pomislio da svetski uglednom lekaru i UDBA treba da daje lekarsku dijagnozu.

Treća interna klinika

Pamti se da je dr Radosavljević do kraja života svirao violinu i da je odlazio na sve koncerte na "Kolaracu" sa svojom suprugom Radojkom ( ona ga je nadživela i umrla u Beogradu u 91. godini ). U proleće 1955. morao je da se preseli u postelju u svojoj drugoj kući, u Trećoj internoj klinici, čijim radom rukoviodi i iz bolesničke sobe, Tu je i umro u 79. godini.

Izvor: Wikipedia