Ropstvo
 
Ropstvo je društveni ili pravni status pojedinca - roba, kome su oduzeta ljudska prava, i vlasništvo je druge osobe ili zajednice. Rob se postaje rođenjem, kupovinom ili zatočenjem. Robovi se drže protiv njihove volje radi materijalne, finansijske, seksualne ili druge koristi. Istorijski gledano, robovi su najčešće korišćeni kao neplaćena radna snaga koja nema prava da odbije, napusti ili dobije nešto zauzvrat za takav rad. Ropstvo je bilo sastavni deo raznih kultura tokom istorije ali se poslednjih par stotina godina smatra neprihvatljivim i nehumanim.

Definicije

Ropstvo u pravnom smislu je ilegalno i nedopustivo u skoro svim društvima današnjice, a države u kojima je zakonom dozvoljeno, teško da se mogu naći.

Ako na njega gledamo ne kao na pravnu kategoriju već kao na uvreženu praksu, situacija je nešto drugačija.

Međunarodna organizacija rada (en: International Labor Organization (ILO) definiše prinudni rad kao "svaki rad ili uslugu bilo koje osobe pod pretnjom kakve kazne a za koju se osoba nije dobrovoljno prijavila", sa izuzecima: vojne službe, osuđenika, vanrednog stanja i odsluživanja kazne kroz društveno korisni rad. {http://www.ilo.org}

Istorija ropstva

Najraniji izvor u kome se pominje ropstvo je Hamurabijev zakonik (Mesopotamija, oko 1800. pne.) iz koga se vidi da je već tada bilo široko rasprostranjeno i prihvaćeno.

Istorija ropstva u antičkom svetu je blisko povezana sa ratovanjem. Izvori iz Mesopotamije, Egipta, Izraela, antičke Grčke, starog Rima, Persije, Kine, civilizacija Maja, Azteka i Indije obiluju pomenom ropstva u ratnom kontekstu. Ratni zarobljenici su najčešće završavali kao roblje na imanjima pobednika.

U mnogim zajednicama, broj robova je daleko premašivao broj slobodnih ljudi. Prema roblju se svuda postupalo okrutno, ali ne i krajnje surovo jer su bili "skupocena roba". Ropstvo se pojavljuje pre pisane istorije na svim kontinentima. Posle usvajanja pisane reči, primeri ropstva (uključujući i seksualno roblje) beleže se među raznim plemenima Arapa, Indijanaca, u Africi, na Novoj Gvineji, Novom Zelandu, Germana i Vikinga.

Dužničko ropstvo se takođe pojavljuje jako rano. U Homerovoj Grčkoj bilo je retko ali zakonito da gospodar bije ili ubije roba.

Stari Egipat

Egipćani su roblje dovodili iz ratnih pohoda ili su ih kupovali. U Egiptu nije bilo mnogo roblja. Zemlju su obrađivali slobodni seljaci a uprkos raširenom verovanju, piramide su gradili slobodni radnici. Svi robovi su bili u vlasništvu Faraona i nisu prodavani ostalim građanima. Faraoni su međutim imali običaj da pokanjaju roblje sveštenicima i vojskovođama. U Bibliji se pominje prevođenje "dece Izrailja" iz okova u obećanu zemlju.

Stari Rim

U rimskoj Republici i ranom rimskom Carstvu oko 15% do 20% populacije bili su robovi, a do 2. veka kada su doneti zakoni o zaštiti roblja, robovlasnik je svog roba mogao nekažnjeno da ubije. Zbog visoke cene, ovo je ipak bila retkost. Robovi u Rimu koji su učestvovali u pobunama često su završavali na raspeću.

U antičko vreme, ropstvo se često dovodi u vezu sa čedomorstvom. Neželjena deca su bivala bačena a trgovci bi ih neretko nalazili, prihvatali i odgajali ne bi li ih prodali u roblje.

Antička Kina

Život roba u drevnoj Kini je bio izuzetno težak. Mnoge imućne kineske familije su robove koristile za svaki teži rad u polju i kući. Na dvoru kineskih careva bilo je i više hiljada robova.

Grčka

Vizantija je brojala značajnu populaciju robova "nevernika" i "otpadnika od vere" sve do 12. veka koji su radili kako za pojedince tako i za državu. Tada se javlja otpor ali ne dobija na većem značaju. Robovi su često bivali kastrirani.[1]

Arabija

Arapi su nalazili roblje prvenstveno po naseobinama i lukama istočne Afrike. Ovo je jedan od najstarijih poznatih puteva trgovine robljem i stotinama je godina stariji od transatlantske trgovine koju su vršili Evropljani. Robovi uhvaćeni na obalama istočne Afrike završavali su u Arabiji, na bliskom istoku, Persiji i na indijskom poluostrvu.

Procene broja Afrikanaca koji su ovako odvedeni sa kontinenta kreću se od 11 do 17 miliona od 650. to 1900. Broj robova koje su Evropljani odveli u Ameriku je oko 11-12 miliona od oko 1500. do kasnih 1860ih.[2]
 
Mesto prve trgovine robljem u Evropi; Lagos, Portugal

Otomansko Carstvo

U Otomanskom carstvu, posle bitaka, poraženi se često kastriraju kao izraz nadmoći. Ovako kastrirani muškarci - evnusi postaju deo posebnog društvenog sloja i koriste se kao čuvari harema. Robinje su služile često samo kao sredstvo za produžetak loze Sultana, rađajući mu sinove i time jačajući njegovu moć ali samo ako su bile za njega venčane.

Turci su u roblje odvodili balkanske narode i narode sa prostora južne Rusije. Budući da je gro roblja u Turskoj bilo hrišćanske vere, ropstvo je prevashodno imalo religijsku a ne rasnu konotaciju. Elitne trupe turske vojske bili su janičari i gotovo svi su poreklom sa Balkana.

Evropska trgovina robljem

Otkrićem Amerike i stvaranjem prvih kolonija počinje oko 1500. i transatlantska trgovina robljem iz Afrike za Ameriku. Odvođena su i prodavana čitava plemena i sela sa prostora zapadne Afrike koje čine današnje države Gvineja, Kongo i Angola. Ukupno se radi o oko 11 miliona dece, žena i muškaraca. Poznati su slučajevi preko 250 pobuna Afrikanaca robova na brodovima koji su ih odvodili u daleki Novi Svet. Evropske zemlje koje su učestvovale u ovoj trgovini bile su Francuska, Britanska Imperija, Portugal, Španija, Belgija, Holandija a u mnogim su drugim državama postojale firme koje su se time bavile.

Efekti ropstva u SAD
 
Izbičevan rob, Baton Ruž, 2. april 1863.

Robovi su odigrali izuzetno važnu ulogu, naročito u ekonomskom smislu, u svim robovlasničkim društvima. Takva je situacija i sa zemljama kao što su Brazil, Bermuda, Kuba, Haiti, Jamajka, Dominikanska Republikai SAD.

Uvoz robova u SAD je zabranjen 1808.do kada ih je nekih 300,000 već uveženo. Svi kasniji robovi su rođeni na teritoriji SAD. Netrpeljivost između robovlasničkog juga i naprednijeg severa oko pitanja ropstva smatra se jednim od uzroka Američkog građanskog rata 1861.

Pokreti za ukidanje ropstva

Tokom istorije činjeni su razni pokušaji oslobađanja od ropstva pojedinih grupa ili celoga naroda. Mojsije je po Bibliji i Tori izveo iz Egipta sav jevrejski narod. Ovo je verovatno prvi zabeleženi slučaj oslobađanja od ropstva.
 
Viktor Hjuz proglašava ukidanje ropstva u Gvadalupe, 1. novembar 1794.


Kada je u SAD ropstvo ukinuto, proces oslobađanja sve brže se širio planetom. Međutim, tek je Konvencija o ropstvu koju je organizovala Liga Naroda 1926. donela potpuni preokret. Član 4. Opšte deklaracije ljudskih prava, usvojene u Ujedinjenim Nacijama 1948. striktno i eksplicitno zabranjuje ropstvo. Ropstvo je proglašeno kao zločin protiv čovečnosti Francuskim zakonom iz 2001. [3]. Ustavom Srbije iz 2006. ropstvo je kod nas zabranjeno najvišim pravnim aktom.

Savremeni slučajevi ropstva

Udruženje za borbu protiv ropstva (en: Anti-Slavery Society) tvrdi da "Iako više ne postoji ni jedna država koja pravno poznaje ropstvo ili koja bi uvažila tvrdnje neke osobe o vlasništvu nad drugom osobom, ukidanje ropstva ne znači da ga više nema. Postoje milioni ljudi širom sveta koji žive i rade -- naročito deca-- u uslovima sličnim ropstvu. [[1]] Kritičari ove organizacije kažu kako ovo predstavlja iskrivljivanje značenja reči ropstvo kao pravne kategorije.

Trgovina ljudima - trefiking

Kako su većina žrtava trgovine ljudima žene i deca koja se teraju na prostituciju, trgovina ljudima (koja se često naziva "trefiking" ili "seks trefiking" pa i trgovina belim robljem), nije isto što i krijumčarenje ljudi. Krijumčar će nekoga uz novčanu nadoknadu ilegalno uvesti u neku zemlju ali su oni od tog trenutka slobodni. Žrtve trefikinga su porobljene. One na to nisu pristale već su prevarene raznim lažnim obećanjima ili su primorane milom ili silom.

Tačne brojke žrtava trgovine ljudima nisu poznate ali procena je američke vlade da međunarodne granice pređe do 900 000 njih godišnje. U ovaj broj ne ulaze one kojima se trguje unutar jedne zemlje.

Hronologija ukidanja ropstva
Država   Datum   Informacije
Japan   1588   Tojotomi Hidejoši naređuje ukidanje ropstva.
Kanada   1810   Ukida ropstvo 1793. pod vlašću Ser Džon Grejvs Sinkoa, ali nije oslobodila sve robove do 1810
Čile   1823   Kongres usvaja potpunu prohibiciju ropstva
Velika Britanija   1807-1834   1807. ukinuta trgovina robljem u matici; 1834. u celom carstvu
Trinidad i tobago, Jamajka, Barbados,   1838   
Francuska   1794, 1848   
Venecuela   1854   
SAD   1791-1865   
Portugal   1761-1869   ukinuto u evropskom delu 1761. U afričkim kolonijama 1869.
Rusija   1861   Emancipacija Cara Aleksandra II
Kuba   1886   dok je još uvek bila španska kolonija
Brazil   1888   Poslednji iz severne i južne Amerike
Saudijska Arabija   1962   
Mauritanija   1981   Izveštaji govore da još postoji

Izvor: Wikipedia