ЈОВАН



ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ

ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ



Свему свештенству, монаштву и верницима ове Богом чуване Епархије; благодат вам и мир од Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светога, Тројице једносуштне и нераздељне са жељом да молитве Светог Саве буду са свима вама.




''Сјећајте се својих старјешина,

који вам проповиједаше ријеч Божију;

гледајући на свршетак њихова живота,

угледајте се на вјеру њихову'' (Јев. 13,7).



Ову поруку Светог апостола Павла, коју је он упутио својим хришћанима, упућује Свети Сава и нама који данас представљамо српски народ и српску Цркву. Зато се ми данас сећамо својих светих предака, а на првом месту нашег првог Просветитеља и учитеља, нашег ''премилог и дивног Светог Саве''. ''Диван је Бог у светима својим'', каже цар Давид (Пс. 68,35), а ми Срби радосно кличемо, диван је и предиван у роду нашем Свети Сава који нас Духом Божијим родио и препородио, учврстио нас у изабрани народ Божији и показао пут у вечно Царство Божије. Свети Сава нам је тако поставио циљ коме треба да тежимо, а то је да ми Срби представљамо и Цркву и светосавски народ. И ми то уистину и јесмо уколико, сећајући се Светог Саве, и истински живимо животом у Христу и са Христом, онако како је живео Свети Сава, онако како су, њиме научени живели и наши свети преци.

Пут Светог Саве је био пут Христов, и зато што је он увек био са Христом, ''Који је Пут, Истина и Живот'' (Јн. 14,6), Свети Сава је могао да учини све оно што је учинио за нас, да победи све прилике и неприлике да нас приведе Христу, показујући и нама данас да се са Христом све препреке савлађују ма какве и колике оне биле. Тако је због своје вере у Бога и показане спремности да ходи за Христом, Свети Сава био и остао узвишени узор и углед засвештенике, монахе и вернике.

Основно начело живота Светога Саве било је прихватање двеју новозаветних заповести, о љубави према Богу, и о љубави према ближњима (Мт.22,37-39). Прихватање ових двеју заповести учинило је да Растко одбаци угађање телу и пролазну славу овога света, да постане монах Сава, да би тако сву снагу употребио на достизање првенства и славе по Христу, која се стиче служењем ближњима (Мт.20,27).

Сав живећи са Христом и у Христу, Свети Сава је целог себе ставио у службу Цркви и у службу другоме, па су се из овог подвига пројавила многа дела која овде започињу, а у Царству Божијем трају и зато је Свети Сава највећа и још увек неиспричана српска прича. Поменимо само његово миротворство за добро свога и других народа, његов труд и дело око уређења самосталне српске Цркве и њеног божанског дејства на веру и духовност српског народа.

Од његових доброчинстава и дела живео је и живи српски народ, како у данима када је Свети Сава ходио овом нашом земљом тако и данима који су уследили по његовом престављењу од када Свети Сава, као онај који је раван апостолима, молитвено бди над својим народом (тропар Светог Саве).

Свети Сава је заиста био свети Божији човек, светитељ Божији који се родио у нашем народу, народу српском. Али Свети Сава није обасјао Светињом и Светлошћу, својим духовним и благодатним знањем само наш народ српски, него и друге земаљске народе, зато за њега знају и молитвено га призивају и многи други православни народи, попут Грка, Руса, Бугара. Њега прослављају у многим светим местима од наше Србије преко Свете Горе Атонске до Јерусалима и Синаја.

А колико ли је тек места која сведоче о његовом присуству утканих у народно предање широм српске земље, од Савине испоснице, Савиног кука, Савиног сена, Савине стене, Савине стопе, Савиног манастира, Савине воде.

Зато ми радосно славословимо и благовестимо целом свету, ко са извора живе воде светосавља православља пије, никад неће ожеднети.

Кроз сву историју Свети Сава је делио судбину свога народа. Све што се догађало са српским народом, догађало се са Светим Савом и његовим наслеђем. Када се народ радовао и он се радовао на небесима. Кад је верни народ светосавски био разапињан од иноверних, и нажалост, домаћих богомрзаца, и Свети Сава је био разапињан на његовом челу, уподобљавајући се незлобиво Господу своме.

Постоји дубоко хришћанско начело да се добри циљеви постижу само добрим средствима. То је начело кога се Свети Сава увек држао. Шта има природније од тога, рећи ће неко? Стварно, ништа природније, али, нажалост, многи људи поступају другачије! Наиме, има у људској природи нечег нестрпљивог када је у питању постизање циља. Само што пре циљу! Ма којим путем! Најкраћим путем!

Многи су истакнути људи кроз историју хтели да усреће свој народ. Имали су пред собом добар циљ. Али су скоро увек ишли том циљу преким и стрмим путем. Скоро увек су се лаћали маља и насиља. И њихове лепе замисли обично би се скрхале заједно са њима; уместо очекиваног добра, доносиле су свету још више мука и страдања. ''Пут у пакао'', написао је Данте, ''поплочан је добрим намерама''.

Свети Сава је то знао много пре Дантеа и зато је он, желећи да усрећи свој народ, узео други пут, пут благог успона, мирно је, убеђивао, подизао, зидао, просвећивао. И његово наизглед крхко дело остало је и траје кроза све буре и вихоре овога света и века.

Само истински велики људи велики су у првом реду баш тиме што ни под каквим изговором, нити у име било каквог узвишеног циља, не праве компромисе са злом. То је оно што њиховим делима даје величину и трајну вредност.

Постоји још једна битна карактеристика, али само, великих људи, не оних који себе сматрају великима, а то је спремност да се за добру и праведну ствар поднесу личне жртве. Ако би по томе мерили, Свети Сава је засигурно највећи Србин у роду нашем јер је самога себе принео на жртву за свој род.

Свети равноапостолни и богоносни отац наш Свети Сава истински је стуб православља, стуб који је утемељен на крајеугаоном камену- Христу Господу. Он је уистину пред свима нама и за све нас боготражитељ и ревносни путовођа кроз пустињу живота (тропар Светог Саве).

Свети Сава је наш пророк, апостол и испосник, наш брат и вечни сабрат, наш пријатељ који нам је даровао многе дарове.

Први и највећи дар који нам је даровао Свети Сава јесте Истинити Бог, Господ наш Исус Христос. Свети Сава је нас, род свој, накалемио као младицу на стабло Цркве, на Тело Христово. То је највеће дело које је он могао да учини за српски род, а то нимало није било лако у оном времену када су многи устајали на Христа и Цркву Његову. Зато је то Савино ''не само дело, него и сведело''. Из њега извиру, из њега потичу и сва славна дела наше историје и нашег народа.

Други Савин дар је Црква Христова, по њему названа светосавска црква, и вера у Свету Тројицу, по њему названа светосавска вера. Тиме нам је Свети Сава показао пут и место спасења, а то је Црква која је оваплоћени Христос и Њеов домострој спасења продужен кроз векове. Ово посебно наглашавамо данас када под утицајем секуларизације поново оживљавају заблуде да је спасење могуће мимо Цркве. Они који тако говоре и мисле заборављају да хришћанство није само нови морал или нова религија, већ откривење спасоносне истине о Богу који је постао човек да би човек постао бог, уводећи човека у вечну и бесмртну заједницу са Богом што је у ствари Црква- сабор верних у Христу.

Трећи Савин дар којим нас је даровао јесте светосавска просвета, чија суштина није само учење о добру, него и спремност да се живи у добру, у врлини, у подвигу. Свети Сава нас је научио да исправан живот без праве и просвећене вере у Бога, као ни право исповедање вере без добрих дела, не води човека до Господа (Беседа о правој вери). Само вера која кроз љубав дела спасоносна је за човека, (Гал.5,6) и по томе видимо да је светосавска просвета као и све што је светосавско, библијско, хришћанско, светоотачко, српско и свеправославно.

Зато је Свети Сава био и остао први и највећи Просветитељ и учитељ српскога народа.

Свети Сава је у себи сјединио многе божанске дарове, дар пророчки, дар апостолски, дар монашки, удељен му не само руком Божијег изабрања него и чудесним благословима које је примио на древним огњиштима монашког опита каква је била Лавра Светог Саве Јерусалимског, велико светилиште у коме је примио благослов Богородице Тројеручице и Млекопитатељице.

Свети Сава нас је учио да лек против смрти и светлост живота нађемо у Христу Животодавцу, победиоцу смрти. Он нам је показао да сва знања и сва богатства овога света на служе ничему ако љубави немамо (1Кор.13,1). А љубав је управо дар Божији и извор живота који се даје смиренима, а противи гордима (Јак.4,6). ''Ако љубави немам, ништа сам'', говори Свети апостол Павле, (1Кор.13,2) и он исти сведочи и објављује: ''Све могу у Хросту који ми моћ даје'' (Флп.4,13).

То исто говори и учи нас и целим својим бићем посведочава Свети отац наш Сава Српски, који је, Христа ради, одбацио златом везену порфиру и владарске дворове и пошао у непознату Гору, у тамне одаје хладних зидина манастира (Слава на Господи возвах, Гл.2). Та непозната Гора о којој је Свети Сава маштао јесте Света Гора, она је била место где се Свети Сава научио свему ономе што је касније пројавио. Света Гора и светиње светогорске учиниле су да Свети Сава буде прави и истински Просветитељ који је свако место којим је ходио чинио светим позивајући све око себе на светост.

Царску круну је одбацио богоизабрани младић Растко, освећен и обасјан Духом Светим, и чисте душе и тела као монах Сава пошао да тражи прави живот, Христа Господа. Тражио је искрено, држао се монашких правила и подвижничког начина живљења, умом и срцем слушајући Јеванђеље и целим бићем живећи у Цркви Христовој. Свети Сава је тражио и нашао Спаситеља Христа, али не само за себе и себи, него и целом роду своме, роду Немањином, свима нама.

Није, како би неки од нас, монах Сава приграбио само за себе невиђени бесцен бисер, него га је поделио и дели са свима нама. Тај бесцен бисер је Христос Господ који се дели, а не раздељује, који се увек једе, а никад не нестаје, за оне који су у Цркви и који не деле Цркву Христову. Њима Свети Сава поручују, да гледајући на бесмртни дар Христов, творе свагда бесмртна дела у Христу, веру чисту и молитву чисту, имајући према Христу љубав и наду и савест чисту пред богом и људима (Бесада о правој вери).

И на крају, имајући на уму све речено, усуђујем се рећи да би нас још веће муке, раздори и поделе снашле на овој земљи и на овим просторима да нам Бог није дао Светог Саву и остале светитеље из рода нашег, који нас сабирају и окупљају на светим местима, у црквама и манастирима, на светим службама Божијим.

Зато у нашем животу не сме бити малодушја и маловерја, не сме бити мржње и зловерја, не сме бити страха и панике, не сме бити неповерења у Цркву Христову јер Свети Сава и сада као и до сада молитвено бди над нама- народом својим православним, светосавским.

Стога, нека нас по молитвама Светога Саве, Господ данас утеши и охрабри, наш ум и наше срце љубављу испуни, да бисмо и ми познали да смо призвани на светост, да смо призвани да постанемо угодници и молитвеници Божији, деца Божија, онакви какав је био и Свети Сава.



Дано у престоном граду Крагујевцу

на Светог Саву 27/14. јануара 2007. године



с Божијим благословом

+ Јован
Епископ шумадијски