Стефан Немања

       По сведочењу хроничара, Немања је рођен 1113. а умро 1199. године. Дакле, његов живот је испунио скоро цео један век. Скоро половину тог свог дугог живота он је провео борећи се за јединство свог народа и за његову државу. Рођен је у Рибници, близу Дукље и био је прво крштен у римокатоличкој цркви у месту свог рођења, али је касније поново крштен у православном храму Светих апостола у Расу. Његов отац звао се Завида и био је један од провинцијских српских принчева са седиштем у Дукљи, садашњој Подгорици у Црној Гори.

       После Завидине смрти Немања је очевим тестаментом наследио најисточнију четврт српске кнежевине, од Раса до Ниша. Остала три дела су наследила његова браћа: Тихомир, Мирослав и Страцимир. Немању је бринула поцепаност српских територија. Он је сањао само о српском народу као целини и о држави у којој би сви Срби били уједињени. Ради остварења овог свог идеала - уједињења свих Срба у једну државу, способну да брани и омогући културни развој, Немања је имао да се ухвати у коштац и са унутарњим и са спољним непријатељима. Његова унутарња борба била је уперена против неразумевања и ускогрудости своје браће и родбине, а спољна скоро са свима својим суседима, великим и малим... Ми нећемо улазити у детаље свих тих борби, али можемо рећи да је он на крају успео да створи српску државу од Јадрана до Софије и Перника.

     

    Стефан Немања

        Ктиторски портрет Стефана Немање, великог жупана (1168 - 1196), касније монаха Симеона, оснивача манастира Студенице. Фреска на западном зиду травеја у наосу Богородичине цркве, 1568.г.

     

       Немања је био ратник прве класе. И као многе велике војсковође био је веома религиозан. Кад год би између ратова имао одмора, зидао је цркве. Неке од њих су права ремек дела. Краљица његових задужбина је Студеница. Поред тога, по својој хришћанској широкогрудости, он је слао богате поклоне црквама. А његова дарежљивост према сиротињи и безнадежнима била је добро позната и на Истоку и на Западу. Моћни ратник своје земље и милосрдни Божји човек, такав беше Немања.

    * * *

       Какве је утиске оставио Немања на своје савременике? Он је био врло мудар човек. Када га је византијски цар Манојло (Манојло Комнен био је последњи цар династије Комнена) по први пут срео у Нишу, "био је изненађен мудрошћу младог човека." Два угледнија историчара су описала Немању као заточеника у Цариграду. Евстатије је хвалио Манојлову храброст "који је успео да покори овај велики народ (Србе) и њиховог прослављеног вођу (Немању)". Онда продужује : "Ја сам посматрао Немању са дивљењем; он је растом већи него што му је природа даривала, врло висок и леп човек". И Манас, други историчар, исто тако описује Немању као силног човека: "Варварин, широких рамена и лепог изгледа човек, он је украсио царев тријумф".

       Са горњим описом се подударају и Немањини портрети на фрескама по манастирима Србије, Свете Горе и Бугарске. На жалост, нигде немамо сачуван његов портрет као великог жупана, већ само као старог осамдесетогодишњег монаха. Чак и на овим фрескама, он је представљен као човек класичних црта, достојанства и снаге.

        (из књиге "Живот св. Саве" владике Николаја Велимировића)


        * * *

UDRUŽENJE „RAS“ IZ NOVOG PAZARA TRAŽI DA SRBI POČNU ISPRAVLJATI NEPRAVDU PREMA STEFANU NEMANJI, OSNIVAČU SRPSKE DRŽAVE
Zaboravljeni svetac


Udruženje Srba „Ras“ iz Novog Pazara zatražiće ovih dana od vladike raško-prizrenskog Artemija da se krajem februara ove godine, na praznik Svetog Simeona Mirotočivog, na 809-godišnjicu smrti Stefana Nemanje, u Petrovoj crkvi u Novom Pazaru održi sveta arhijerejska liturgija. U Udruženju „Ras“ kažu da bi liturgija u Petrovoj crkvi na dan Svetog Simeona Mirotočivog trebalo da postane tradicionalna, centar okupljanja Srba ovog dela Srbije i način da se ispravi deo nepravde nanete Stefanu Nemanji.
- Bez sumnje, Stefan Nemanja je najveći sin srpske istorije. Ali i najzanemareniji! Ni država Srbija ni srpski narod nisu mu se dostojno odužili, i to je veliki srpski nacionalni greh - kaže dr Dobrosav Nikodinović, predsednik Udruženja „Ras“.
U ovom udruženju kažu da je okupljanje na liturgiji u Petrovoj crkvi, u kojoj je Stefan Nemanja kršten i u kojoj je stolovao, upravo na praznik posvećen Svetom Simeonu, najmanje što srpski narod može da učini kako bi se odužio ovom svecu.
- Ta crkva je, uzgred rečeno, najstariji hrišćanski spomenik u Srbiji. Zato ćemo njegovo preosveštenstvo, vladiku Artemija zamoliti da se ove godine u Petrovoj crkvi, na godišnjicu upokojenja Stefana Nemanje, održi liturgija koju bi služio vladika uz sasluženje mnoštva sveštenika, monaha. Ta liturgija i ceo događaj u mnogome bi duhom osnažili Srbe ovog dela Raške oblasti, koji su u mnogome izgubili i veru i nadu. Predlažemo i da se posle svete liturgije održi beseda posvećena Stefanu Nemanji - kaže dr Nikodinović.
U „Rasu“ podsećaju da je Stefan Nemanja osnovao srpsku državu, uveo pravoslavlje, formirao srpsku nacionalnu svest, srpski nacionalni identitet, ostvario jedinstvo naroda i crkve.
- Nemanjićki period srpske države je zlatno vreme srpske istorije. Sve što je srpsko izvorno, vezano je za Stefana Nemanju, a mi smo ga u potpunosti zaboravili, zanemarili njegovu istorijsku ličnost i ulogu. Sve najvažnije u srpskoj istoriji tog perioda desilo se na ovom prostoru Srbije, prvenstveno u crkvi Svetog Petra u Novom Pazaru. Time je ovaj sakralni spomenik najvažniji srpski istorijski spomenik - nastavlja dr Nikodinović.
On dodaje da je jedan ovakav događaj - podsećanje na svetog Simeona Mirotočivog, na dan njegove smrti kad je prostoriju u kojoj se upokojio obasjala svetlost, potreban srpskom narodu koji je iscrpeo svoj životni optimizam i potonuo u depresiju i pesimizam.
Autor:
Zoran Šaponjić

Izvor: Glas Javnosti

Gledao sam jedan jako dobar dokumentraca u 5 dijelova a govori i najznacajnijoj  pisanoj knjizi u Srba naravno radi se o Miroslavljevom ''Jevandjelju'', Miroslav je za one koji ne znaju rodjeni brat Stefana Nemanje  i Rastkon a kasnije Savin stric.
Bio je knez Humski ( podrucije danasnje Hercegovine ) mnogo zanimljivih stvari je receno to kako o njemu tako i o Stefanu evo samo jedne.
Kad je prolazio Barbarosa kroz Srbiju u neki od krstaskih ratova Stefan ga je docekao sa nevjerovatnim pocastima potrudio se kako se kaze samo tako inace mu je poklonio za nepovjerovati foke i neke Jelene bijele i jos mnogo toga.
Naravno dogovorio se sa njim da ne cine stetu kroz Srbiji sto i nisu ali je zato pao dogovor o tome da malo Barbarosa napadne Vizantijske gradove a Stefan je isao iza njega i pripajao Srbiji zemlju i gradove  lukav je bio Stefan .
Inace otvoricu posebnu temu dok sakupim malo o  Miroslavljevom Jevandjelju ima  se dosta toga za reci.

odakle mu foke 

Vjeruj mi da sam se i ja iznenadio kad sam to cuo i sve razmisljam odakle mu foke ali  stvarno ne znam mozda su nekada bile kolonije foka negdje u blizini sve je moguce ako uzmemo da je poslednji lav ubijen na podruciji Grcke negdje krajem 10 vijeka tako da je sve moguce.

Ipak, najzanimljivije je to da se na dokumentima koje su potrpisali Fridrih Barbarosa i Stefan Nemanja, Nemanja potpisao svojerucno, a Barbarosa otiskom prsta. Tako barem kaze predanje.

barbarosa jeo rukama, a nemanja boc,boc, viljuskom 

Nema tu nista cudno Nemanja je bio pismen on je obrazovan ako pak on nije bio pismen onda sigurno mozemo reci da jedan sigurno jeste naravno govorimo  o Dusanu Tu je vizantija i njen uticaj kultura  i sve ostalo.