Andre Masena

Andre Masena (6. maj 1758. -4. april 1817.) je bio istaknuti maršal i francusko-italijanski komandant za vreme framcuskih revolucionarnih i Napoleonovih ratova. Doprineo je Napoleonovu uspehu u italijanskom pohodu, posebno kod Rivolija.

Rani život

Originalno prezime mu je Menasa. Rođen je u Nici kao sin jevrejskog trgovca. Otac mu je umro 1764., pa mu se majka preudala, a njega je poslala da živi sa rođacima. Kada je imao trinaest godina zaposlio se pomoćnik na trgovačkom brodu. Jedrio je po Mediteranu i dva puta do francuske Gvajane. Posle četiri godine službe na moru 1775. vratio se u Nicu, gde se prijavio u francusku vojsku u kraljevskom italijanskom puku. Do 1789. stalno je unapređivan i došao je do najvišeg čina, koji su mogli dobiti oni, koji nisu plemićkog porekla. Jedno kratko vreme bavio se krijumčarenjem, pa se ponovo javlja u vojsku 1791. Unapređen je u pukovnika 1792.

Revolucionarni ratovi

Kada su izbili revolucionarni ratovi u aprilu 1792. Masena i njegov dobrovoljački bataljon su bili raspoređeni na granici sa Pijemontom. Masena je nastavio sa uvežbavanjem svoga bataljona pripremajući ga za bitku, nadajući se da će bataljon postati deo regularne vojske. Mesec dana nakon zauzimanja Nice u oktobru 1792. njegov bataljon je bio jedan od četiri dobrovoljačka bataljona, koji su postali deo vojske u Italiji. Isticao se u ratu i bio je brzo unapređen. Postao je brigadni general avgusta 1793., a general divizije u decembru 1793. Prvu pobedu je ostvario kod Saorđija avgusta 1794, a prvi veći uspeh je bio u bici kod Lonata u avgustu 1795. protiv austrijske vojske. Kod Lonata se borio zajedno sa Napoleonom i njih dvojica su ostali u istoj komandi do 1796., ostvarujući seriju pobeda u Italiji. Andre Mesena postaje 1799. komandant nad francuskom vojskom u Švajcarskoj. Pobedio je Ruse pod komandom Aleksandra Korsakova u drugoj bici kod Ciriha, pa su Rusi bili prinuđeni da izađu iz druge koalicije. To je bio vrhunac njegovog uspeha.

Posle toga Masena se vratio u Italiju i predvodio je veoma uspešno snage oko Đenove. Sudelovao je i u veoma teškoj bici kod Marenja 14. juna 1800. Posle toga postao jer komandant francuskih snaga u Italiji, ali brzo su ga smenili zbog pljački.

Napoleonski ratovi i posle

Postao je maršal u maju 1804. Predvodio je vojsku u zauzimanju Verone i u kasnijim borbama sa Austrijancima u bici kod Kaldijera 30. oktobra 1805. Komandovao je operacijama protiv napuljskog kraljevstva i bio je odgovoran za pljačke i masakre, uključujući i masakr u Lauriji. U avgustu 1806. uništili su grad i pobili sve stanovništvo Laurije kao kaznu jer su podržavali burbonske kraljeve. Zbog zločina i pljački Andre Masena je smenjen. Ipak je 1808. dobio titulu vojvode Rivolija. U rat se ponovo uključuje 1809 protiv snaga pete koalicije. Kada je francuska prethodnica bila odsečena i izolovana na Dunavu, Masena je bio deo koimande i predvodio je 4. korpus u spasavanju prethodnice. Spasili su ih posle duge i teške bitke oko Ašperna. Ponovo je 1810. nagrađen titulom kneza od eslinga zbog njegove uloge u bici kod Vagrama.

Ua vreme Napoleonovog španskog pohoda predvodio je invaziju na Portugal 1810. Zapovedao je u prvoj bici kod Busakua i prisilio je saveznike na povlačenje do linije Tores-Vedras. Linija fronta se ustalila sve do dolaska britanskih pojačanja 1811. Posle bitaka kod Barosa i Fuentos de Onora Masena je zamenjen maršalom Ogistom Marmonom i više nije služio, nego je bio lokalni komandant u Marseju. Zadržao se na tom položaju i kad je Napoleon bio interniran na Elbi. Kad se Napoleon vratio sa Elbe Masena nije prišao nijednoj strani.

Literatura
Chandler, David (editor). Napoleon's Marshals. London: Macmillan Publishing Company, 1987. ISBN 0-297-79124-9

Izvor: Wikipedia