Njegovo kraljevsko visočanstvo Princ Prestolonaslednik  Srbije Aleksandar II Karađorđević rođen je 17. jula 1945. u hotelu Kleridžis (Claridges) u Londonu kao prvo (i jedino) dete jugoslovenskog kralja Petra II i kraljice Aleksandre. Predsednik britanske vlade Vinston Čerčil, proglasio je hotelski apartman broj 212. teritorijom Kraljevine Jugoslavije, tako da je odmah po rođenju Aleksandar dobio titulu prestolonaslednika, budući da je kralj Petar II još uvek bio kralj Jugoslavije.

Posle nacističkog napada i okupacije Jugoslavije u aprilu 1941. godine, mladi kralj Petar II sa članovima vlade napustio je zemlju pred invazijom nemačkih snaga i otišao u Atinu. Iz Atine kralj Petar II i njegova vlada odlaze prvo u Jerusalim, a zatim u Kairo. Konačno, kralj sa jugoslovenskom vladom u egzilu prelazi u London. Kralj Petar II se oženio 1944. godine u Londonu princezom Aleksandrom od Grčke, ćerkom Nj.K.V. grčkog kralja Aleksandra i Aspazije Manos.

Poreklo prestolonaslednika Aleksandra je vladarsko i sa očeve i sa majčine strane, ime je dobio po dedi, jugoslovenskom kralju Aleksandru I Karađorđeviću, a isto tako se zvao i njegov deda po majci, grčki kralj Aleksandar. Baba po ocu mu je bila kraljica Marija Karađorđević, rumunska princeza, ćerka rumunskog kralja Ferdinanda i kraljice Marije koja je bila britanska princeza (unuka kraljice Viktorije).Direktan je potomak kraljice Viktorije.

Krštenje Prestolonaslednika izvršio je u Vestminsterskoj opatiji Njegova svetost patrijarh Gavrilo, a kumovi su bili britanski kralj Džordž VI i njegova ćerka, tadašnja princeza Elizabeta, sada Njeno Kraljevsko Veličanstvo Kraljica Elizabeta II.

Po završetku rata, komunistički režim je sprečio kralja Petra II i sve članove dinastije Karađorđević da se vrate u Jugoslaviju. Nj.K.V. kralj Petar nije nikada abdicirao. Kralj i kraljica živeli su u izgnanstvu u više zemalja (SAD, Francuska, Italija i Engleska).

Nj.K.V. prestolonaslednik Aleksandar II školovao se u “L Rozeju” (Le Rosey), Švajcarska, Vojnoj akademiji Kalver (Culver Military Academy), Indijana, SAD, Gordonston (Gordonstoun School), Škotska, i Milfild (Millfield), Engleska. Potom je stupio u Kraljevsku vojnu akademiju Velike Britanije. Od 1966. godine, kao oficir britanske vojske u kojoj je napredovao do čina kapetana, služio je u 16./5. puku Kraljevskih Kopljanika na Bliskom Istoku, u Italiji i Zapadnoj Nemačkoj. Pošto je napustio vojnu službu 1972. godine, prestolonaslednik Aleksandar II, koji govori nekoliko jezika, posvetio se poslovnoj karijeri.

Kralj Petar II je umro nakon duge bolesti 1970. godine u Denveru, Kolorado, SAD. Iako je prestolonaslednik tada odlučio da formalno ne koristi titulu Kralja - koja bi malo značila u izgnanstvu - on se nije nikada odrekao bilo titule, bilo svog dinastičkog prava na presto.

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II venčao se 1972. godine u Villamanrique de la Condesa (Španija) Njenim Carskim i Kraljevskim Visočanstvom Princezom Marijom de Glorijom od Orleana i Bragance (rođakom u prvom kolenu Njegovog Veličanstva Kralja Huana Karlosa od Španije), iz brazilskog Carskog Doma. U tom braku rođena su tri sina:
najstariji – princ Petar – rođen 1980. godine u Čikagu, u državi Ilinoj (Illinois),
i blizanci – prinčevi Filip i Aleksandar – 1982. godine u Ferfaksu, u državi Virdžinija (Virginia – USA).

Ovaj brak je okončan 1983. godine. Prestolonaslednik se ponovo oženio 1985. godine u Londonu Katarinom Batis iz Atine. Kum na venčanju bio im je Njegovo Veličanstvo grčki Kralj Konstantin.

Godine 1991. prestolonaslednik Aleksandar u pratnji svoje supruge Nj.K.V. princeze Katarine i sinova Nj.K.V. princa naslednika Petra, Nj.K.V. princa Filipa i Nj.K.V. princa Aleksandra doputovao je u Srbiju. Tom prilikom oduševljeno su ih pozdravile stotine hiljada ljudi koji su u Prestolonasledniku videli oličenje svega najboljeg za demokratsku budućnost Srbije. Pre 5. oktobra 2000, Prestolonaslednik je posetio Srbiju 1992, 1995. i 2000. godine. On je takođe posetio Crnu Goru i Kosovo i Metohiju 1999. godine, a Bosnu i ponovo Crnu Goru 2000. godine.

Kao ubeđeni borac za demokratiju i ljudska prava, Prestolonaslednik je odlučio 1999. godine da se veoma aktivno pridruži borbi svog naroda da se oslobodi nasleđa decenija diktature i režima Slobodana Miloševića. Njegovo Kraljevsko Visočanstvo imao je sastanke i bio u stalnom kontaktu sa demokratskom opozicijom i demokratski orijentisanim ljudima širom bivše Jugoslavije. U novembru 1999. godine Prestolonaslednik je sazvao u Budimpešti veliku konferenciju demokratske opozicije. Posle Budimpešte, usledio je sastanak u Banja Luci u januaru 2000. godine. U aprilu iste godine Prestolonaslednik je sazvao veliki ključni skup u prestonici Grčke, Atini. Prestolonaslednik Aleksandar neumorno doprinosi saradnji i jedinstvu među demokratskim političkim strankama u procesu preobražaja svoje otadžbine u jedno istinski demokratsko društvo za sve građane, bez obzira na njihovo političko ubeđenje, veroispovest i etničko poreklo.

Prestolonaslednik mnogo putuje, sreće se sa velikim brojem svetskih lidera, političara i parlamentaraca i daje mnogobrojne intervjue medijima. Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II voli skijanje, jedrenje, skijanje na vodi, ronjenje i podvodnu fotografiju. Titulu šampiona britanske vojske u skijanju osvojio je 1972. godine. U krug Prestolonaslednikovog interesovanja spadaju i muzika, pozorište, informaciona tehnologija i tekući događaji širom sveta.

Prestolonaslednik Aleksandar, princeza Katarina, princ Petar, princ Filip i princ Aleksandar žive u Kraljevskom dvoru u Beogradu od leta 2001. godine.

Pomozi nam Boze, da se Srbi sloze, oboze i umnoze!

Kralj je pomiritelj

Srbija se već dugo vremena nalazi na raskršću svog istorijskog razvoja i traženja puta u budućnost.

Imperativ donošenja novog ustava i razdvajanje Srbije i Crne Gore samo su dodatni podsticaj.

Posle višedecenijskog postojanja autoritarnih režima Broza i Miloševića i nepotpuno ostvarenih težnji Petog oktobra, Srbija mora da krči put svog svekolikog vaskrsa i da prekine ustavni i svaki drugi kontinuitet sa bivšim režimima. Osnov ovakvog preokreta leži u vaspostavljanju istinske, autentične, ustavne, parlamentarne monarhije, i to putem donošenja novog ustava koji bi usvojila posebno izabrana ustavotvorna skupština koja raspolaže originernom ustavotvornom vlašću.

Ustavna parlamentarna monarhija u savremenom svetu predstavlja modernu, demokratski uređenu državu koja počiva na velikim tekovinama demokratije i civilizacije: na pravima i slobodama, vladavini prava, nezavisnom sudstvu, itd. Takve su danas Španija, Švedska, Norveška, Velika Britanija, Danska, Belgija i dr. I kao takve one i predstavljaju uzor demokratije i napretka. Ustavna parlamentarna monarhija u Srbiji je u vreme Kralja Petra I, a pod vladom ustava od 1903. (1888) dosegla vrhunce evropske ustavnosti.

Monarhija je u Srbiji (Jugoslaviji), nasilno i na potpuno nelegitiman način ukinuta 1945. godine od strane ondašnjih komunističkih vlastodržaca. Vaspostavljanje ustavne parlamentarne monarhije bi značilo vraćanje Srbije njenim korenima, i utrlo put, kako rekoh, svekolikog vaskrsa - izgradnji demokratskog uređenja, vladavini prava, itd., ali i vraćanju međunarodnog ugleda i prijateljstva drugih zemalja, svrstavanju u red država sa visokorazvijenom ustavnošću, brzom ulaženju u Evropsku uniju, itd.

U ustavnoj parlamentarnoj monarhiji kralj je, kao simbol jedinstva naroda i države, kao nadstranačka ličnost i nesporni autoritet, a na osnovu i u okviru ustava, arbitar i pomiritelj u čitavom političkom procesu, pa je i garant ustavom uspostavljenih odnosa zakonodavne i izvršne vlasti, smene političkih partija na vlasti i brana negativnim efektima ove smene u izbornim ciklusima.

Ovlašćenja kralja su utvrđena ustavom kome je u potpunosti podređen i kome se mora pokoravati, čime ideja vladavine prava postaje integralni deo ustavne parlamentarne monarhije. Njegova ovlašćenja su ograničena i, u poređenju sa ovlašćenjima predsednika republike niza savremenih država, manja. Ustavna parlamentarna monarhija zato nije i ne može da bude režim lične vlasti. Njegove akte uvek potpisuju (to je tzv. premapotpis) nadležni ministri, odnosno predsednik vlade.

Prema tome,postavljanje ustavne parlamentarne monarhije i jeste put za konačni demokratski radikalni preobražaj Srbije. To tim pre što su iskustva sa republikom u Brozovom i Miloševićem režimu bila pogubna.

Uostalom, osim u ta dva režima, Srbija je uvek bila monarhija, počev od Nemanjića

Znam da ce ova tema postaviti i razlicite  stavove i misljenja ,sem prepucavaljna i sukoba dobrodosli su svi stavovi vezani za ovu temu,zato iznesite svoje misljenje o Kraljevini Srbiji (koja je za sada smo san)

E, stvarno.. Pomozi Boze ako se Karadjordjevici ikad ponovo vrate na vlast... Bicemo svedeni na Beogradski pasaluk... 

U čemu je razlika između Rugove, prestolonasledniika Aleksandra i Panića?
Samo Rugova zna srpski.

Sve ovo je lepo, patetično napisano, ali se piscu ovog teksta potkrala velika greška.
Aleksandar nije nikakav prestolonaslednik, jer Srbija je republika, tako da
ne postoji presto na koji bi ovaj princ mogao da pretenduje. Prestolonaslednici
postoje samo u monarhijama, a ne u republikama. Engleski princ Čarls je prestolonaslednik,
ali Aleksandar II nije prestolonaslednik. Čovek se lažno predstavlja u našoj javnosti, a to je krivično delo.

on jeste prestolonaslednik jer je dete jugoslovenskog kralja Petra II i kraljice Aleksandre.A kada bi i bila Kraljevina pa nebi valjda bio kralj Kostunica ,Tadic ili onaj grobar,naj bolja ti je ona "Čovek se lažno predstavlja u našoj javnosti, a to je krivično delo"
----Decko fasizam je umro ,a narod je slobodan ,drugarski pozdrav iz partizanskih voda.

Тачно сам знао да ће одмах комуњаре да реагују на овај текст. Испирани су мозгови вашим родитељима пола века,а то је изгледа наследна болест! Идите па се клањајте ћопавом,братимите са Хрватима и шиптарима,али оставите на миру оне којима је СРБИЈА домовина,а не Југославија,трула и болесна,каква је увек и била....

Ma, vazno je da si ti blago nama osvescen... 

Pravno gledano,Aleksandar je KRALJ nepostojeće monarhije.Njegov otac je preminuo, a on nasleđuje očevu titulu, pa čak i krunu koja nema nikakav značaj u republici Srbiji, osim kao muzejski eksponat. Aleksandar se predstavlja kao princ prestolonaslednik. Ni jedno ni drugo nije tačno. Nema nikakvog prestola u republici Srbiji, pa logično nema ni prestolonaslednika. Drugo, on nije princ već kralj, po naslednom pravu. Princ je bio dok je njegov otac bio živ. Ako građani Srbije odluče na referendumu da zemlja bude uređena kao monarhija, Aleksandar bi automatski bio kralj, a njegov najstariji sin Petar bi postao "princ prestolonaslednik". Lično mislim da su šanse da Srbija bude monarhija manje čak i od procenta koje na izborima dobija SPO. Nisu čak ni svi Vukovi glasači monarhisti.

Kraljevina je idealna za zemlju u kojoj populacija ima potrebu za vodjom koga ce slediti..bolje da slede obrazovanog svestranog monarha nego politicare ludake kao sto je bio slucaj sa Milosevicem..Na zalost Aleksandar se ne trudi dovoljno da zadobije simpatije i to je velika steta...