Desant 26. divizije na Korčulu

Desant 26. dalmatinske divizije NOVJ 22-24. aprila 1944. godine primer je uspešne primene partizanskog načina borbe na moru. Nemačka 2. oklopna armija bila je prinuđena da drži brojne međusobno izolovane posade na jadranskim ostrvima radi zaštite plovnih puteva i sprečavanja operacija NOVJ i saveznika. Te nemačke posade predstavljale su privlačne mete za iznenadne prepade. Desant na Korčulu najuspešniji je prepad te vrste u kome su jedinice NOVJ uspele da zavaraju i iznenade neprijatelja, nanesu mu znatne gubitke, zaplene značajnu količinu ratnog materijala i po okončanju akcije bezbedno se vrate u baze.
 
Prikaz akcije

Ova akcija takođe imala je značaj revanša za težak poraz koji su te iste nemačke snage nanele 26. diviziji na Korčuli tokom operacije "Jesenji pljusak II" (Herbstgewitter II) 22.-26. decembra 1943.

Plan napada

Planom akcije predviđeno je da se tokom noći 22./23. aprila jedinice predviđene za akciju prebace brodovima sa Visa i pod zaštitom mraka neprimećene od neprijatelja iskrcaju na dva suprotna kraja ostrva, severnom i južnom. Nakon uništenja lokalnih neprijateljskih otpornih tačaka, obe grupe da usmere napredovanje prema središnjem neprijateljskom utvrđenom položaju u okolini mesta Blato, koje dominira ostrvom. Obe grupe trebalo je da koncentričnim zajedničkim napadom likvidiraju ovo neprijateljsko glavno utvrđenje, a zatim da unište neprijateljske instalacije, prikupe plen i zarobljenike, i povuku se u baze.

Da bi osigurao uspeh akcije, štab 26. divizije (komandant: pukovnik Božo Božović) planirao je da u toku 21. aprila izvede sa tri svoja bataljona demonstrativni napad na nemačke položaje na Mljetu, sa ciljem da navede štab 118. lovačke divizije da angažuje svoju pokretnu rezervu u tom pravcu, sprečavajući tako njeno angažovanje na Korčuli.

Suprotstavljene snage

Korčulu su branili delovi nemačke 118. nemačke lovačke divizije: 1. i 2. bataljon 750. puka, kao i dve baterije 668. artiljerijskog diviziona, ukupno oko 1600 vojnika. Za izvršenje desanta i likvidaciju neprijateljskih uporišta na zapadnoj polovini ostrva Korčule određene su sledeće jedinice 26. divizije: 1. dalmatinska brigada, bez jednog bataljona, dva bataljona 11. i dva bataljona i minobacačka četa 12. dalmatinske brigade i jedna brdska baterija 75 mm (četiri oruđa) — svega šest bataljona, jedna baterija i dve minobacačke čete, ukupno oko 1800 vojnika. Radi jednovremenog i obuhvatnog napada na neprijateljska uporišta u Blatu i Velaluci, jedinice su bile podeljene na dve napadne kolone, na južnu i severnu. Južnom kolonom komandovao je komandant 1. dalm. brigade Bogdan Stupar, a severnom Borko Arsenić, komandant 11. dalm. brigade.

Štab 4. pomorskog obalskog sektora odredio je za prevoženje jedinica severne kolone šest transportnih brodova (motornih jedrenjaka), osam leuta i jedan sanitetski brod. Za neposredno obezbeđenje transportnog konvoja određena su dva naoružana broda (NB-3 i NG-4) Mornarice NOVJ. Komandant transporta bio je oficir mornarice kapetan Jože Vrtočnik. (Mirko Novović, Prva dalmatinska proleterska NOU nrigada, Beograd 1986., str. 282-285.)

Tok akcije

Varka partizanskog štaba u potpunosti je uspela. Tokom noći 20./21. IV dva bataljona 11. dalm. brigade i jedan bataljon 1. dalm. brigade prebačeni su sa Lastova na Mljet, gde su izveli napad na nemački posadu od oko 200 vojnika. U noći između 21. i 22. aprila štab nemačke 118. lovačke divizije poslao je svoju rezervu sa Pelješca u pomoć napadnutoj četi na Mljetu. U isto vreme dok su nemačka pojačanja putovala prema Mljetu, glavna partizanska operativna grupa prebacivala se sa Visa na Korčulu. Iskrcavanje jedinica završeno je do 5 časova 22. aprila.

Južnu napadnu kolonu činili su 1. i 4. bataljon 1. dalmatinske brigade, dva bataljona 11. dalmatinske brigade i brdska baterija 75 mm, ukupno četiri bataljona. Severnu napadnu kolonu sačinjavali su: 12. dalmatinska brigada bez dva bataljona i 4. bataljon 1. dalmatinske brigade, ukupno tri bataljona.

Napad je, zbog prikupljanja i koncentracije jedinica, umesto u 6:300, počeo sa izvesnim zakašnjenjem, u 8:00. Zahvaljujući magli, jedinice su uspele da se neopaženo privuku na jurišno odstojanje od neprijatelja, i prve otporne tačke osvojene su nakon prvog juriša. Tokom dana postignuti su planirani ciljevi: likvidirana je spoljna odbraba neprijateljskog uporišta Blato, osim kote 181, zaplenjena je neprijateljska baterija i likvidirano neprijateljsko uporište u Velaluci. U 23:00 otpočeo je koncentričan napad glavnih snaga obe kolone na uporište Blato. Manjim snagama blokirane su neprijateljske snage na istočnoj strani ostrva.

Međutim, neprijatelj se uporno branio iz dobro utvrđenog uporišta, zaštićen sistemom bunkera i minskih polja sa organizovanom mitraljeskom i artiljerijskom vatrom. Naročito su bile dobro utvrđene kote Sv. Vito i Gospe od zdravlja. Nemci su nastojali upornom odbranom da odbiju napade i što duže se održe nadajući se u dolazak pojačanja. Tokom noći svi napadi bili su odbijeni.

Odlučujući napad pokrenut je 23. aprila u 11:00 pre podne. Dalmatinske jedinice nastupale su metodično, artiljerijskom i minobacačkom vatrom iz prve linije pružajući podršku pešadiji i uništavajući neprijateljska uporišta. Poslednji otpor Nemaca slomljen je oko četiri sata posle podne. Tokom sledećeg dana i noći jedinice 26. divizije evakusale su zarobljenike i plen i prebacile se nazad na Vis.

Rezultat akcije

Jedinice 26. divizije demonstrirale su neprijatelju sposobnost da unište bilo koju njegovu pojedinačnu otpornu tačku na Jadranu i time ga prisilile na stratešku defanzivu, još veće masiranje trupa i intenzivnije odbrambeno angažovanje.
 
Uspeh akcije bio je značajan: Na Korčuli je neprijatelj imao 297 mrtvih i 439 zarobljenih vojnika, oficira i podoficira. Zaplenjene su četiri haubice 75 mm, četiri protivtenkovska topa, 10 teških mitraljeza, 26 šaraca, pet minobacača 81 mm, pet lakih bacača i veliki broj pešadijskog naoružanja. Pored toga, u diverziji na Mljetu Nemci su imali 96 poginulih i 46 zarobljenih.

U borbi za neprijateljsko uporište Blato 1. dalmatinska brigada, pored ostalih gubitaka, izgubila je komandanta 2. bataljona Marka Lagatora. O njegovoj pogibiji komandant brigade u svom izveštaju kaže: "Marko je poginuo herojskom smrću vodeći svoj bataljon u juriš." Takođe su poginuli zamenik političkog komesara bataljona Ivan Pivac i zamenik komandanta bataljona kapetan kraljevske jugoslovenske vojske Mile Marković. Jedinice koje su učestvovale u akciji pohvaljene se naredbom vrhovnog komandanta maršala Tita od 28.4.1944.

Saveznički Komandant Sredozemlja general Henri Meitlend Vilson (Henry Maitland Wilson) uputio je povodom ove akcije maršalu Titu sledeću depešu:

"Veoma cenim rad vaše vojske u napadu na Mljet i Korčulu. Bio bih Vam zahvalan da isporučite komandirima i borcima moju čestitku za njihovu uspešnu borbu.

Tokom sledećih meseci 26. divizija izvela je sličan prepad na Šoltu i Hvar i dva prepada na Brač i veći broj manjih akcija, samostalno ili u saradnji sa savezničkim komandosima i mornaricom.

Izvori
Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu, tom V, knjiga 26
Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu, tom XII, knjiga 4
Slavko Družijanić, Jedanaesta dalmatinska (biokovska) nrigada, Split 1987.
Mirko Novović, Prva dalmatinska proleterska NOU nrigada, Beograd 1986.

Izvor: Wikipedia