A R T E M I J E
Po milosti Bozijoj Pravoslavni Episkop
Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske
Svemu svestenstvu, monastvu i vernoj deci duhovnoj
Radosni Bozicni pozdrav

MIR BOZJI! HRISTOS SE RODI!

„Hristos se radja, slavite Ga;
Hristos (dolazi) s neba, sretnite Ga;
Hristos je na zemlji, uzvisite se...“
(Irmos prve pesme).

Ovim recima, braco i sestre, Sveta Crkva poziva svu decu svoju, ali i sav rod ljudski na  duhovno slavlje i radost jer nam se danas „Mladenac rodi, Sin nam se dade“ kome je ime Emanuil – sto znaci: s nama je Bog. Kakva milost Bozija,kakav dar neba gresnoj zemlji, kakva blagovest suznjima u tamnici, jer gle do rodjenja Bogomladenca Hrista rod ljudski gde se nalazio, sa kim je bio? Nalazio se u tami i senci smrti, u kandzama troglave nemani: greha, smrti i djavola. Bog je bio daleko od nas i mi od Boga, jer smo Boga svojim gresima proterali iz svoje duse, iz svoga bica, jer smo bili tuci i strani Bogu.

A danas? Danas Bog pohodi narod svoj, dade nam Sina svoga Jedinorodnog da nas preko njega ponovo vrati k sebi, da nas usini i da nam daruje dostojanstvo carskih sinova. Dolazak Hrista Spasitelja u svet u korenu je izmenio zivo ljudi i samu nasu prirodu. Dosao je Sin Bozji i javio se na zemlji kao covek da ljude osobodi one troglave azdaje, da vise ne budu robovi grehu, vec da postanu slobodne sluge Bozije. Dosao je da ljude spasi od burnih stihija ovoga sveta i da nas privede u tiho pristaniste Carstva Bozijeg. Dosao je k nama Bog da nam pruzi svoju ruku pomoci i privede nas k sebi.

Bozic – je praznik koji je prd nas postavljen kao ogledalo u kome jasno sagledavamo pravoga Boga i pravoga coveka. Do rodjenja Bogomladenca Hrista ljudi nisu znali pravoga Boga, zbog cega su bili okruzili sebe mnogim laznim bogovima i idolima. Sta sve covek, pomracen grehom, nije proglasavao za boga, cemu se sve nije klanjao: prirodne pojave, mrtve predmete, zverova i zivotinje, naprave ruku svojih, pa i samoga coveka u licu rimskih careva.

Ali do rodjenja Gospoda Hrista, ljudi nisu znali ni pravoga coveka.Covek je kroz greh unakazio svoju prirodu, pomracio lik Bozji u sebi i zaboravio kakav je pravi covek. Tek u Gospodu Hristu ljudi su shvatili i saznali da je pravi covek, ustvari, novi covek, savrsen covek, covek bez greha, covek sjedinjen sa Bogom i ispunjen Bogom. A takav bese upravo Bogocovek Isus Hristos, jer u NJemu, kao sto kaze Sveto Pismo „zivi sva punoca Bozanstva telesno“ (Kol. 2, 9). Otuda je Bozic praznik koji postavlja program pred svakog coveka, dajuci mu obrazac kakav treba da bude, „da bi svi dostigli u coveka savrsena, u meru rasta visine Hristove“ (Ef. 4, 11-13). Gospod Hristos je Bogocovek po prirodi, a covek, svaki covek, treba to da postane po blagodati. Taj cilj covek postize i ostvaruje iskljucivo u bogocovecanskom telu Hristovom – Crkvi Pravoslavnoj, ziveci u zajednici sa svima svetima, na celu sa Svetom Bogorodicom, koja se udostojila da nam iz svoje preciste utrobe rodi Spasitelja nasega.

Zbog obilnih duhovnih darova, zbog uzvisenosti poruke koju nam Bozic donosi, mi ga docekujemo i proslavljamo sa takvom duhovnom radoscu bez obzira u kavim uslovima zivimo. Vase prisustvo u takvom broju u nasim hramovima sirom nase Eparhije, kako na Kosovu i Metohiji, tako u Raskoj Oblasti, radost koja se cita na vasim licima, svedoci da bozicnu radost nisu mogle da pomute sve nevolje i nedace u zadnjih sedam godina koje prezivljavamo liseni spoljasnje slobode, osnovnih ljudskih prava, i svega onoga sto odlikuje normalan zivot coveka. 

Sacuvati pak hrabrost i optimizam u bolju buducnost u takvim teskim uslovima, nije moguce bez jake vere  u Promisao Bozji koji vodi svakoga coveka i citave narode ka spasenju. Otuda, radosno predavanje Bozanskom Promislu svoga zivota, neprekidna blagodarnost Bogu u svim zivotnim prilikama i vatrena molitva koja izvire iz dubine duse, jesu darovi koje mi, poput istocnih Mudraca, mozemo i trebamo da prinesemo vitlejemskom Bogomladencu umesto skupocenih darova zlata, livana i smirne. Tako cemo uciniti sebe da budemo i ostanemo primer prave i istinite vere, nepokolebive nade i i vatrene ljubavi kako svojoj deci i omladini, tako i svima onima sa kojima u zivotu dolazimo u dodir: u domu, na putu, na poslu i na bilo kojem mestu vladavine Bozije.

Ne mozemo a da i ovoga puta ne naglasimo da je Bozic programski praznik, ciji je program sazet i izrazen u pemi Andjela koju slusahu prosti pastiri u vitlejemskoj noci: „Slava Bogu na Visini, i na zemlji mir, medju ljudima dobra volja“ (Lk. 2, 14). To je od posebnog znacaja za nas koji se nalazimo u iscekivanju pravednog i odrzivog resenja pitanja buduceg statusa Kosova i Metohije. Bilo da prosto pasivno iscekujemo to resenje, bilo da aktivno ucestvujemo u njegovom iznalazenju i kreiranju, mi ikada ne smemo zaboraviti na poredak ove andjelske pesme. Ona nam govori da uvek i svuda na prvo mesto dolazi proslavljanje Boga na visini, ne nekog i bilo kakvog zemaljskog boga i idola, kojih je i danas prepun svet, nego onog Boga, koji je tako zavoleo svet da je i Sina Svoga Jedinorodnog dao za spasenje sveta. Proslavljanje Boga bio je i ostao jedini uslov i uzrok mira na zemlji, toliko potrebnog svima ljudima i svima narodima u ovo nase smutno vreme. Tek to dvoje dovodi do dobre volje medju ljudima, koja opet, na neki nacin, omogucava i mir na zemlji i proslavljanje Boga. Sve je Bogomudro medjusobno povezano i protkano. Zato je Bozic nepresusni izvor uzvisenog nadahnuca i neiscrpne radosti za ljudsko bice, za svakog coveka. Tu radost mi pravoslavni hriscani projavljujemo od Bozica do bogojavljenja  pozdravljajuci jedan drugoga sveradosnim pozdravom: „Hristos se rodi“ i otpozdravom: „Vaistinu se rodi“.

Zeleci da nas pripremi da u punoci dozivimo ovu duhovnu radost Bozica, Sveta Crkva je odredila da tokom bozicnjeg posta sebe pripremamo postom i molitvom, svetom tajnom pokajanja i ispovesti, pricescivanjem svetim Telom i Krvlju Gospoda Hrista, cinjenjem dobrih dela bliznjima, a osobito milostinjom prema potrebitima, te da tako pripremljeni docekamo i primimo Bogomladenca Hrista u svoje duse i svoja srca, kako bi mu boravak u nama bio prijatniji i ugodniji od hladne vitlejemske pecine. Stoga i nasa molitvena zelja danas na Bozic: Neka bi se blagi Gospod Hristos rodio danas i u nasim dusama, kroz nasu smirenu veru, kroz nasu evandjelsku ljubav, kroz nase molitve, kroz nas post, kroz nase milostinje, kroz nase evandjelske vrline. Neka bi se sa Bogomladencem Hristom u nama rodilo i zazivelo sve sto je Hristovo, sve sto je vecno i bogocovecno.

Proslavljajuci  rodjenoga na zemlji Spasitelja sveta, treba da znamo da Gospod uvek prebiva sa Crkvom Svojom i u Crkvi Svojoj, darujuci nam sve sto je potrebno za nase spasenje. Mi to gledamo i dozivljavamo iz godine u godinu. Sve je vise naroda u crkvama, narocito mladih i dece, koji osecaju da je Bozic po preimucstvu deciji praznik, jer je novorodjeni Bogomladenac njima najblizi, a i oni NJemu najdrazi. Bozic – praznik zivota, praznik radjanja i obnavljanja kako pojedinca, tako i nacije. Otuda je Bozic i opomena onima koji pomraceni grehom ubijaju nerodjenu decu svoju, i time postajemo najveci neprijatelji sebi i svome narodu. Neka bi Vitlejemski  Bogomladenac prosvetio sve nas da ostanemo i budemo u sluzbi zivota, a ne u sluzbi i vlasti smrti.

U ovoj duhovnoj radosti, braco i sestre, zelimo da vam cestitamo nastupajucu novu 2007. godinu, sa molitvenom zeljom da nam ona bude blagoslovena, da donese vise mira, slobode i pravde medju ljude na zemlji, kako bi se tokom cele godine trudili samo u oniome sto je Bogu milo i drago a izbegavali sve ono sto od Boga udaljuje i od Boga odvodi.

Prizivajuci blagoslov Bozji na sve vas, deco nasa duhovna, pozdravljamo Vas pozdravom vecne radosti

MIR BOZJI! HRISTOS SE RODI!

Vas molitvenik pred Vitlejemskim Bogomladencem