Старословенска митологија :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Словенска митологија и Словенска религија је еволуирала пре више од 3,000 години. Са претпоставком да неки њени делови датирају од неолита, па чак и мезолитских времена. Ова религија поседује много заједничких елемената са другим индоевропским религијама
Проблеми у реконструкцији словенског пантеона
Реконструисање словенског пантеона је изузетан проблем због врло мало података, и то објективних и истинитих, о религији и боговима уопште. Недостатак се може објаснити недостатком записа многобожачких Словена, због чега се морамо ослонити на изворе које су писали хришћански свештеници који, сходно својој улози, нису писали истинито и објективно већ сходно потребама цркве. Због тога све податке који долазе из пера црквених људи треба примати са великом резервом.

Проблем врховног бога
Проблем међутим настаје већ код Врховног Бога ССВ, односно ко је он био? Теза је много, али је најбоља она која каже НИКО. ССВ би се, користећи стручну терминологију, могла класификовати као полидоксија*. То заправо значи да су различита племена највише поштовања и највеће наде полагала у различите богове, негде је то био Перун, негде Световид, а негде пак Радгост. У ССВ дакле не постоји Врховни Бог у смислу Зевса, али исто тако ССВ не познаје родбинске везе међу боговима (нарочито не у оном облику какав имамо на Олимпу), а камоли сплетке са људима које су толико карактеристичне за Грчко многобожтво.

Према индоевропском веровању врховни бог био је бог неба. Према томе врховни бог међу Словенима такође би требало да буде бог неба односно према подацима Сварог. Међутим проблем настаје појавом Перуна (бога громовника). Ко од њих двојце је онда био врховни. Хенрик Ловмањски је тим поводом изнео интересантну теорију по којој је Перун могао да представља надимак за Сварога и да су њих двојца уствари исто божанство. Но теорија јесте интересантна, али није истинита јер најбољу потврду за одбијање теорије Ловмњанског имамо у скандинавској митологији где на врху седе Тор - Бог Громовник и Один Свемудри. Према томе врховни бог није ни један од двојице претендената већ њихов претходник Свемогући и Свевидећи Бог Неба и Громова који се раздвојио временом на Сварога и Перуна. Име тог бога се до данашњих дана није сачувало, али се исто тако не спомиње ни у старим списима па је могуће да се оно одавно изгубило.

Идоли Старих Словена [уреди]
Историјски извори поуздано документују постојање култних статуа и код Источних и код Западних Словена. То су претежно били дрвени идоли који су могли имати оплату од племенитог метала. Неки од њих су били натприродне величине, на пример древни идол Свантовида у Аркони. Археолошка истраживања такође документују постојање дрвених идола код Западних Словена. При ископавању једног утврђеног насеља код Неубранденбурга пронађен је у слоју из 11. - 12. века, и то у средишту насеља, један двоглави идол од храстовине, висок 1,70 м. Обе главе представљају лик мушкарца са дугим брковима. На периферији истог насеља откривена је још једна фигура од храстовине, висока 1,60 м, која представља жену са наглашеним грудима и стидним троуглом, за коју се претпоставља да је неко домаће божанство, и то заштитница породице. Да су многа места и утврђења имала своје богове заштитнике показују идоли од храстовине, који су откривени на неколико места. У Алтфризаку, код Неурупина, непосредно испред насеља нађена је храстова фигура која приказује нагог мушкарца. Тај идол, датован методом радиоактивног угљеника у другу половину 6. века, вероватно је имао одређену улогу у култу плодности. Богови Западних Словена представљани су и на каменим рељефима. Из времена непосредно пред примање хришћанства потичу и рељефи из Алтенкирцхена и Бергена на којима је представљен мушкарац са великим рогом изобиља у рукама, вероватно Свантовид, јер је са рогом изобиља представљан и у свом храму у Аркони. На каменој плочи из Волгаста схематизовано је приказана људска фигура, а крај ње велико копље, које је атрибут Геровита, заштитника Волгаста.

Световид, Збручки стуб смештен у музеју у Кракову
Проблем Неопаганизма
У другој половини XX века у свету се почео рађати неопаганизам који је захватио и веру Старих Словена, што је резултовало стварањем више измишљених митова који су протурани као стварни чиме се повећава и онако замршена стање на пољу истраживања ССВ. Стога треба имати у виду неколико напомена:

У ССВ не постоји систем међусобних породичних веза међу боговима, барем се не може таква теза извести из нама доступних извора. Свако изношење таквих тврдњи представља неопаганску измишљотину и нема везе са науком.
У ССВ не постоји космогонијски мит (мит о настанку света), барем се не може реконструисати из нама доступних извора. Свако изношење таквих тврдњи представља неопаганску измишљотину и спада у домен епске фантастике.

Обласни облици ССВ [уреди]
Унутар саме ССВ, као и унутар самих Словена, постоје разлике које су битно утицале како на развој ССВ тако и на развој Словенских народа. Због тога би ССВ било најбоље поделити у 4 групе, на начин на који би требало делити Словенске народе:

Померанијски или Полабски Словени - Словени који живе на простору између Лабе на западу и Пољске на истоку односно од Словенског (Балтичког) Мора на северу до Судета на југу. Данас су ови Словени готово у потпуности германизовани осим Лужичких Срба.
Западни Словени - Словени који живе на просторима данашње Словачке, Пољске, Чешке, Мађарске, Карантаније.
Источни Словени - Словени који живе на простору бившег СССР.
Јужни или Балкански Словени - Словени који живе на Балканском Полуострву и малој Азији. Данас су они који живе на простору Грчке и мале Азије хеленизовани, а они који насељавају Малу Азију су и исламизовани.

Померанијски или Полабски Словени [уреди]
За више информација погледајте Стара словенска вера Полабских Словена.

Ова група Словена је у свом напредовању ка западу избила на Лабу и ту је њено напредовање заустављено од стране Германа. Временом су Германи, који су у међувремену примили хришћанство почели да агресивно делују ка Словенима, односно покушавали су да их преведу у католичанство и да их освоје. Због чињенице да су Словени изједначавали примање хрисћанства са губитком независности, било је логично да се ССВ и држава уједине против заједничког непријатеља. "Захваљујући" тим околностима ССВ се на овим просторима развила до стадијума у ком имамо свештеничке редове, велелепне храмове, односно јаку и развијену црквену организацију. Крајњи производ овога је готово верска фанатичност Померанијских Словена у борби против Германа. Полабље и Померанија поражени су продором хришћанства међу Словене што је изазвало раздор у њиховим редовима и олакшало продор Германима на исток који је зауставио тек кнез Александар Невски 1242. на Чудском језеру.

Западни Словени [уреди]
За више информација погледајте Стара словенска вера Западних Словена.

Словени са ових простора били су заштићени Полабским Словенима од офанзивног дејства Германа тако да се ССВ у њих полагано развијала до покрштавања, после чега наставља да се развија и временом постаје Народна Религија. Има података да се ССВ ван великих градова одржала и то доста отворено чак и до 16. века, али без храмова и свештеника.

Источни Словени [уреди]
За више информација погледајте Стара словенска вера Источних Словена.

Код Руса (данас се изјашњавају као Руси, Украјинци и Белоруси) се ССВ развила до стадијума храмова, можда би бољи израз био светилишта, и идола, односно кумира. ССВ је била тесно повезана са државом, али за разлику од Полабља, где је свештеник имао неретко и већу моћ од владара, у Русији су свештеници имали готово искључиво религиозну улогу. Прелазак владајуће класе међу Русима у хришћанство је означио крај јавном поштовању Старих Богова у Русији, али је то настављено кришом и временом прерасло у руско Православље који са грчком Ортодоксијом готово да нема везе. За Русију је карактеристична доста чудна и нерасветљена веза између свештенства ССВ и свештенства руског Православља. Данас се сматра (у званичним круговима) да је Несторова Хроника најстарији руски писани спис. Писао га је монах Нестор крајем XI века и у њему се показује одлично познавање ССВ иако је хришћанство главна и једина религија у Русији више од века. Друга још чуднија ствар везана је за Велесову књигу, чији су одломци пронађени у списима које је писао новгородски архиепископ неколико векова касније.

„Велесову књигу“ германски орјентисани историчари оспоравају, тврдећи да је у питању фалсификат, будући да Словени нису имали писмо пре него што су Ћирило и Методије осмислили глагољицу. Контрааргумент је да је Црноризац Храбар својевремено записао да су се пре него што су св. Браћа саставила глагољицу Словени за писање користили „чртама и резама“, а германски хроничар Титмар наводи да су на словенским идолима била урезана њихова имена.

Балкански или Јужни Словени [уреди]
За више информација погледајте Стара словенска вера Јужних Словена.

Словени су по доласку на Балкан, затекли врло развијену црквену организацијуи врло брзо су били изложени јакој акцији христијанизације. Познато је да је прва Српска независна држава створена акцијом многобожачког елемента, око 850, али се исто тако зна да се владарска породица званично покрстила око 870. Међутим познато је да се тек доласком Немањића затире јавно многобоштво међу Србима, око 1180. ССВ се на Балкану није развила до размера организоване цркве и храмова, али сигурно можемо тврдити да су на Балкану постојали идоли и на неки начин уређен простор око њих, да ли су то били свети гајеви, зидана светилишта или нешто треће не можемо рећи без археолошких истраживања, за која данас, нажалост, нема интересовања. ССВ се на Балкану одржала кроз народне обичаје и Православље који чине и готово једине изворе за реконструкцију ССВ и локалних Врховних Богова на Балкану.