Оно што празнујеш – то си, тиме живиш и причешћујеш се.
А празници су или празници светлости или анти антипразници таме. Због тога смо читаоцима понудили неколико речи о празновању новогодишње – најлуђе ноћи која је Србима у данима испирања мозгова наметнута од Тита и његових сабораца.

УОЧИ НАЈЛУЂЕ НОЋИ

Срби су се, после Другог светског рата, навикли да славе празнике чији смисао не знају, или не желе да знају. И сви ти празници и даље су присутни: 1. мај, "међународни празник рада", који је установила комунистичка интернационала (комунизам је само у Русији у овом веку однео, у име "диктатуре пролетеријата", преко шездесет милиона људских живота); 7. јул, дан када је Србин пуцао на Србина на вашару у Белој Цркви (први Србин је био "Шпанац", припадник комунистичке интернационале, а други Србин је био обичан жандарм, избеглица испред усташког ножа); 29. новембар, када је у Јајцу створена Титова Југославија, због које изгубисмо Далмацију, Банију, Лику, Кордун, Славонију, Западни Срем, и због које ћемо, ако се овако настави, изгубити Косово; 8. март, "Међународни дан жена", у ствари - комунистички празник жене - револуционарке, опет подметнут од стране интернационале. И све то у земљи у којој ни Божић ни Васкрс нису државни празници, у којој Свети Сава није државни празник, у којој дан пробоја Солунског фронта није државни празник, у земљи чија химна није " Боже правде", него "Хеј, Словени", у земљи која се само условно назива Србијом, али чији становници су "равноправни грађани свих народа и народности". И Срби пристају на такве празнике, Срби се мире са таквим празницима: Срби... Уосталом, ко пита Србе?

Суштина празника, сваког празника, јесте религијска: празнује се и слави продор неке другачије, више стварности у ову нашу, свакодневну, у стварност уобичајених брига и напора. Сетимо се само Шантићеве песме "Претпразнично вече": у њој, поред садашњег тренутка, присуствује и песниково детињство, и доба Страхињића бана (о коме уз гусле пева његов отац), и доба Христовог рођења у Витлејемским јаслама. Када славимо Божић, ми учествујемо у радости свега што постоји и што дочекује Сина Божијег у људском лику: када славимо Васкрс, учествујемо у Христовој победи над смрћу: када славимо Савиндан, лицем у лице се срећемо са оцем наше Цркве и отаџбине: на Видовдан се причешћујемо са кнезом Лазаром, и његовом светом и честитом војском... А када славимо послератне празнике? И ту је исто: славимо тријумфалне моменте једне лажне религије која "не верује у небеса, но у Маркса и Енгелса", религије која је деци предлагала да Тита воле више од маме и тате, а читавом србском народу као браћу достојну загрљаја наметала србомрсце и србоубице.

У те и такве наопаке празнике, спада и календарска нова година (по грађанском календару), коју су први међу православним народима почели да славе Совјети када су окупирали Матушку Руси ју. И ова, заиста најлуђа ноћ, потпуно је помрачила празничну свест нашег народа, па је он и даље слави, не питајући се зашто и како.

Покушаћемо да у неколико редова објаснимо лудило те ноћи (барем међу нама, Србима).

- Свуда у хришћанском свету, и код православних, и код римокатолика, прво долази Божић, па Нова година. Само код нас се честита овако: "Срећни новогодишњи и божићни празници!" И кад прође римокатоличка нова година, а после православног Божића, Срби славе "србску нову годину", што је, по свему судећи, јединствен пример у свету - две нове године и обе - славља! Могло би се ускоро десити да се прославља и кинеска нова година - вероватно би и за њу било заинтересованих. - Кићење јелке на Западу обавља се за римокатолички Божић, а не за Нову годину; кићење јелке за Нову годину по грађанском календару код нас нема никаквог смисла. Док јелово дрво код римокатолика симболизује Богомладенца Христа (као и бадњак код нас), јелке за нову годину у Србији не значи баш ништа.

- Да би се за ту једну, најлуђу ноћ, окитила јелка, у Србији, у којој се голети шире, немилосрдно се сече на хиљаде младих стабала која се потом бацају у ђубре; бадње дрво, за србски Божић, је само грана или гранчица храста, који остаје на свом месту, да расте у висину и ширину.

- Када се слави најлуђа ноћ, православни Срби улазе у последњу седмицу пред Божић, у којој је пост најстрожи, јер се и тело и душе спремају да дочекају Христа. Док Србија крка печење и опија се, православни посте, држећи се завета Светог Саве, што су радили и наши стари, све док у ову напаћену земљу нису дошли Титови "ослободиоци" који су донели нове законе и нове празнике.

- У најлуђој ноћи србска сиротиња ће, да би се показала и доказала, трошити својом муком стечени новац, било спремајући свечану вечеру за кућни провод (уз телевизијске емисије за испирање мозга), било одлазећи у хотеле и ресторане са програмом за дочек. За то време, искрено ће моћи да се веселе само они који су захваљујући томе што су на власти, заиста стекли богатство и моћ.

- У најлуђој ноћи ће се пуцати из свих оружја, и опет ће бити рањених, и не дај Боже, мртвих;

- У најлуђој ноћи ће опет бити пијаних, који ће се данима трезнити, и питати - шта су то дочекивали;

Потписник ових редова је сигуран да ти редови неће променити ништа битно у односу према Новој Години коју Срби славе пре Божића; он зна да ће осми март и даље бити "дан жена" уместо православног празника Материца. Па ипак: "Наше није да убеђујемо; наша дужност је само да изложимо, а убедити се - то је ствар оних који слушају - читају", како је говорио Свети Јован Златоусти. Биће сасвим довољно ако овај скромни текст било кога подстакне на размишљање.

Владимир Димитријевић, крајем 1998.
Преузето из књиге ЦРКВА И ВРЕМЕ, Београд 2000

ДЕДА МРАЗ НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА ЦРКВОМ ХРИСТОВОМ

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је поводом празника Светог Николаја Архиепископа Мирликијског Чудотворца, Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној овом Светитељу на Ријеци Црнојевића.

Сви европски народи и на истоку и на западу поштују Светог оца Николаја. Он је онај који доноси дарове попут мудраца са истока, нарочито дјеци, рекао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи на ријечком Ободу. «Тек у наше вријеме и на западу, нарочито у Америци, Светог Николаја замјењују са оним лажљивим деда-мразом кога, ево и код нас почињу да славе. То је непостојеће, лажљиво биће преко кога се европски народи враћају паганству. Деда-мраз нема никакве везе са Црквом Христовом. То није личност која је постојала, мраз дође па прође па га тако нема ни смисла славити», подсјетио је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије

«Ми треба да прослављамо Светог оца Николаја, да прослављамо Свете оце на празник Очева, Свете мајке на празник Материца, Свету дјецу на празник Дјетињци. Умјесто да прослављамо оне живе личности које су постојале, које постоје, које су Бога прославиле и које је Он прославио, ми обиљежавамо непостојеће биће, неко чудовиште које су измислили Американци ради свог бизниса», рекао је Митрополит Амфилохије.

«Без обзира на то, Свети отац Николај остаје и никада неће изгубити оно мјесто које му припада, као што неће изгубити ни оно право, истинско мјесто Божић Бата кога ми прослављамо припремајући се за Христово Рождество», рекао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

Према ријечима Високпреосвећеног Митрополита Амфилохија, ми смо увијек прослављали Божић Бату, свог небескога брата, Христа Господа који је предвјечни Бог и Светог Николаја који је његов живи свједок.

Извор: Светигора прес (С.Ж./ С.К)

БЕЗПРАЗНИЧНИ СВЕТ И ЧЕЖЊА ЗА ПРАЗНИКОМ
Има ли бесмисленијег празника од секуларне грађанске Нове године којом су се безбожници тако упорно борили против Божића ? Људи на тај дан журе и јуре «припремајући» се хистерично за дочек Нове године. И та јурњава није ништа друго до последица тога што су људи подсвесно «свесни» да у темељу њиховог «празновања» Нове године нема радовања години која долази, већ панично бекство од бесмисла старе године у којој није – како вели о.Александар – било истинске среће и истинског живота. Људи се свесно заваравају надом да ће кратким самозаборавом у новогодишњој ноћи моћи да се избаве од осећања понављања и бесмисла времена у коме је «човек увек на губитку». А шта је та ноћ ако не управо ноћ трагизма, самоће, очаја, грозничаве потраге за «мрвама среће», ноћ разочарења и самоодбране после које се људи буде само још очајнији и огорченији ?
Сва та брзина и бука, прегласна музика и масовне журке, рок концерти и диско клубови, целодневни телевизијски програми, модни и спортски спектакли са конфетама и балонима... једном речју сав тај заслепљујући «лајт—шоу» савременог света и није ништа друго до покушај бекства од ужаса беспразничког живота, узалудни покушај потраге за изгубљеном заједницом и изгубљеним празником, покушај који остаје на нивоу јаловог симулирања празника и заједнице, симулирања које људима још више појачава чамотињу и самоћу
_________________
ЦИЉЕВИ, ОБМАНЕ И НАЧИН НАСТАНКА РИМОКАТОЛИЧКОГ – ГРЕГОРИЈАНСКОГ КАЛЕНДАРАСвако ко се трудио да објективно схвати суштину календарске реформе папе Гргура XIII не може да се начуди постојаности мита о фамозном научном преимућству грегоријанског календара, у односу на наш православни, тј. Јулијански календар. Овај мит, који је постао већ неоспориви клише, почива, ипак, на вештој псеудонаучној папској пропаганди и прилично незналачкој предрасуди њених добровољних и невољних депутата.
Пажњу завређује и чињеница да су многи истакнути савременици папе Гргура XIII и међу њима таквих знаменитих научника какви су хронолог Ј. Скалигер, математичар Целзије, астроном Јосиф Вританије и Местлин (учитељ великих учењака Кеплера и Галилеја), негативно одговорили на пројекат реформе календара у припреми. Пројекат реформе оценили су као бесмислен и многи универзитети Европе, међу њима и онај у Бечу, као и Сорбона.
Са своје стране, творци грегоријанског календара и међу њима моћни језуита – математичар Кристофор Кловиј – удаљили су од учешћа у реформи све истакнуте астрономе и хронологе онога доба, који су на овај или онај начин изразили своју несагласност са новотаријом која се припремала. Таква политика Рима имала је за последицу то да се око иницијатора реформе календара окупили људи са крајње површним сазнањима. Познато је да је у своје време и велики Коперник одбио да учествује у припреми реформе календара, започете још 1514. године на Латеранском сабору.
Организована друштвено-политича сила папства успела је да наметне свој календар практично свим земљама севат, али то још не говори о његовој непогрешивости и пожељности. ЋНије у сили Бог него у истиниЋ, рекао је благовернима Александар Невски.
Јулијанског црквеног календара поред Србске Православне Цркве чврсто се држи Руска Православна Црква (Московска и Загранична), манастири Свете Горе Атонске, мајка свих цркава – Јерусалимска Патријаршија, Грузијска и сви ревнитељи светоотачких завета, који упркос многим притисцима одбијају да прихвате нови календар.
Јулијански календар, који има унутарњу цикличност, садржану у самој његовој природи, за разлику од грегоријанског «вечно» је важећи. Православна Црква, чувајући вековима освештани јулијански календар, наложен јој од Светих Отаца, показала се неподвластивом за пролазне лажи псеудонаучног новотарења. Није случајно што се њено време налази у хармонији са космичким законима природног времена и биокалендаром. Осим тога јулијански календар, који је више од 1500 година опредељивао ритам живота народа Европе, делимично је забележен и у генетским структурама човечанства.
Што се тиче разногласја и различитих мњења поводом јулијанског календара, чини нам се да је аргумент по преимућству – силазак благодатног огња на Гроб Господњи, чудо је које се пред многим хиљадама окупљених поклоника збива управо на Велику Суботу по јулијанском календару.

На крају ових неколико чланака шта друго рећи него: читај брате Србине и размишљај о прочитаном, да кад размислиш кренеш путем Светог Саве и осталих Светих Срба.
* Не продавајмо веру за вечеру.*

E bas nisi mogao da izdrzis sa ovim sranjima

e pa sretna nova godina i tebi pa mozda ce i tebi sveti Nidza da donese poklone ove godine

Bas nece da pusti da se radujemo...

Deki, sve najlepse! 

Ovaj podforum se zove "Religija ~ Filozofija ~ Sociologija", namenjen je svim priznatim i nepriznatim religijama sveta, a ta uvreda se zove "kratak i jasan opis svarnog stanja" i novogodisnja cestitka... 

I nek ti je srecna prva prijava posta u 2007. godini... 

joco svaka čast samo tako nastavi

Ali tema se zove pravoslalje.A ne treba li slaviti novu godinu ili ne.Vec treba ju li pravolsvaci da slave novu godinu 1.januara i deda mraza?

Pa?


To je licni izbor

Ej Joco ti si bolestan sa tom vjerom ,zadrzi to malo za sebe a nas obicne smrtnike pusti da se bar jednom veselimo ko sav ostali normalan svijet