Londonski sporazum o Međunarodnom vojnom tribunalu

Londonski sporazum o Međunarodnom vojnom tribunalu (poznat i kao Londonska povelja ili Nirnberška povelja) bio je dekret izdat 8. avgusta 1945. godine koji je odredio propise i procedure po kojima je trebalo da se odvijaju Nirnberška suđenja.

Sporazum je predvideo da samo zločini sila Osovine budu procesuirani. Definisane su tri kategorije zločina: ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i zločini protiv mira. Takođe je predviđeno da obavljanje zvanične funkcije ne oslobađa samo po sebi odgovornosti za ratne zločine. Izvršavanje naređenja je samo moglo biti od značaja kod odmeravanja kazne, ako bi Tribunal to našao za shodno.

Krivična procedura koju je sprovodio Tribunal bila je bliža evropsko-kontinentalnom pravu nego anglosaksonskom, usled suđenja pred sudijskim većem (a ne porotom) i širokim dopuštanjem tzv. rekla-kazala dokaza. Okrivljeni koji su osuđeni mogli su se žaliti Savezničkom kontrolnom veću kao drugostepenoj instanci. Takođe, okrivljenima je bilo dopušteno da iznose dokaze u svoju odbranu i da unakrsno ispituju svedoke.

Sporazum je nastao pod uticajem Moskovske deklaracije o zločinima, koja je donešena posle Moskovske konferencije 1943. godine. Nacrt sporazuma izrađen je u Londonu, neposredno posle kapitulacije Nemačke. Sam nacrt izradili su Robert Džekson, Robert Falko i Jona Nikičenko.

Sporazum i definicija zločina protiv mira bili su osnov za finsko pravo u ovoj oblasti i, posle usvajanja osnovnih principa od strane parlamenta Finske, omogućili su suđenja za odgovorne u ratu u Finskoj.

Izvor: Wikipedia