Verdenska bitka
Deo Prvog svetskog rata

Vreme:   21. februar – 19. decembar, 1916.
Lokacija:   Verden, Francuska
Rezultat:   minimalna francuska pobeda

Sukobljene strane
 Francuska    Nemačko carstvo
Zapovednici
Filip Peten
Robert Nivel   Erih fon Falkenhajn
Gubici
378.000, a od toga 120.000 mrtvih   337.000, a od toga 100.000 mrtvih


Verdenska bitka je bila najduža i jedna od najznačajnijih i najkrvavijih bitaka Prvoga svetskoga rata na Zapadnom frontu. Odvijala se od 21. februara do 19. decembra 1916. u opkolini Verdena između Francuske i Nemačke. U bici je poginulo oko 250.000 vojnika, a oko 500.000 je ranjeno.

Simbolička vrednost Verdena

Igrao je značajnu ulogu u obrani područja zbog strateškog položaja na reci Meza. Hunski vođa Atila nikako nije uspeo da zauzme grad. Prilikom podele Franačke 843. Verdenskim sporazumom, Verden je postao deo Svetog rimskog carstva. Vestfalskim mirom iz 1648. Verden je pripao Francuskoj. Verden je igrao značajnu ulogu tokom Francusko-pruskog rata 1870. Predstavljao je zaštitu od nemačkih napada duž istočne granice Francuske, pa je između Verdena i Tula izgrađena jaka utvrđena linija . Verden je štitio severni prolaz prema nizijama Šampanje i na taj način prilaze Parizu. Tokom 1914. Verden je odolevao nemačkim napadima. Utvrđenja su izdržala napade i najteže artiljerije poput "Debele Berte". Garnizon se nalazio u citadeli izgrađenoj u 17. veku. Do kraja 19. veka izgrađen je podzemni kompleks, koji je služio kao radiona, arsenal, bolnica i kasarna za vojsku.

Nemci nisu uspeli da pobede brzo, odmah na početku rata, kako je bilo predviđeno Šlifenovim planom. Zbog toga se rat pretvorio u rovovski rat, u kome nijedna strana nije ostvarivala prodore. Tokom 1915. bilo je pokušaja prodora. Nemci su pokušali kod Ipra u Drugoj bici kod Ipra. Britanci su pokušali kod Nev Šapel, a Francuzi u Šampanji. Svi ti pokušaji su propali, a završili su ogromnim brojem žrtava.

Nemačkiu načelnik generalštaba Erih fon Falkenhajn je verovao da se Francuzi mogu pobediti ako im se nanesu strašno veliki gubici, iako nije verovao da je prodor moguć. Planirao je napad na pozicije sa kojih se Francuzi nisu mogli povući i zbog strateških razloga i zbog nacionalnog ponosa. Na taj način je nameravao da nametne bitku iscrpljenja, bitku do uništenja. Za tu svrhu je odabran Verden, koji je bio strateški veoma važno mesto, jer je čuvao prolaz prema Parizu. U odabiranju mesta napada Falkenhajn je tražio mesto koje je bilo povoljno za Nemce. Verden je bio izolovan sa tri strane. Veze Verdena sa francuskom pozadinom su bile dosta loše. Nemačka železnica je bila udaljena samo 20 kilometara, dok su Francuzi morali dopremati snabdevanje jednim putem. Falkenhajn je očekivao da će Francuzi fanatički ulaziti u smrtnu zamku. Falkenhajn je pisao kajzeru da ne namerava klasičnu vojnu pobedu, nego planira Verden kao sredstvo za uništenje francuske armije. Ipak postoje pojedini naučnici smatraju da Falkenhajn nije zamislio Verden kao bitku u kojoj će masivnim pokoljem iscrpiti francusku vojsku, nego da je naknadnim memoarima opravdavao svoje namere.

Verden je bio jako loše branjen, jer je artiljerija bila uklonjena sa lokalnih tvrđava, ali dobri obaveštajni podaci i loše vreme, koje je odgodilo nemački napad omogućili su Francuzima da dopreme na brzinu dve divizije u Verden. Bitka je počela 21. februara 1916. bombardovanjem koje je trajalo 9 sati. Ispaljeno je milion granata iz 1.200 topova na 40 kilometara dugom frontu. Posle toga je usledio napad 3 armijska korpusa (3., 7. i 18. armijski korpus). Nemci su koristili po prvi put bacače plamena da bi se očistili francuski rovovi. Do 23. februara Nemci su napredovali 5 kilometara i zauzeli su Boa de Kore( Bois des Caures ) i potisnuli su Francuze. Tek posle toga je francuska komanda shvatila ozbiljnost napada. Druga linija obrane i 30. korpus su zamalo stradali 24. februara, ali spasava ih dolazak 20. korpusa. Novopristigla vojska je odmah ubačena u borbu. To veče načenik francuskog generalštaba general de Kastelno savetovao je Žozefu Žofru da pošalje francusku 2. rarmiju pod Petenovom komandom na Verden. Nemci su uspeli 25. februara da osvoje ključno francusko utvrđenje tvrđavu Duomon. Kasteno je postavio generala Filipa Petena za komandanta Verdenskog područja i naredio je francuskoj 2. armiji da se uključi u bitku. Nemački napad je usporen u naselju Duamon odlučnom obranom francuske 33. pešadijske regimente i velikim padanjem snega. To je dalo Francuzima vremena da dopreme 23.000 tona municije i da dobiju 90.000 novih vojnika na Verdenskom bojnom polju.

Kao i u toliko drugih ofanziva na Zapadnom frontu Nemci su tokom napredovanja izbubili artiljerijsku zaštitu. Pošto se bojno polje neprekidnim bombardovanjem pretvorilo u gomile mulja bilo je jako teško pokretati artiljeriju. Napredak je osim toga Nemce doveo u domet francuske artiljerije na zapadnoj obali Meze. Svako novo napredovanje nemačke vojske postajalo je skuplje, pogotovo što su jedinice nemačke 5. armije napadale u valovima prema jugu duž istočne obale reke. Bili bi pokošeni sa boka Petenovim topovima sa zapadne strane. Kada su konačno zauzeli mesto Duomon 2. marta 1916. potpuno su uništene 4 nemačke regimente. Pošto nisu mogli da napreduju frontalno, Nemci su pokušali bočno. Napali su brdo Le mor Om 6. marta i tvrđavu Vo 8. marta. Za tri meseca teškog ratovanja Nemci su zauzeli naselja Kumijer i Šatankur zapadno od Verdena, a tvrđava Vo se predala 2. juna 1916. Gubici su bili izuzetno veliki na obe strane. Peten je pokušao da sačuva svoju vojsku ostajući u obrambenoj poziciji, ali on je smenjen 1. maja i zamenjen Roberom Nivelom, koji je bio više orijentisan na napade. Nemački sledeći cilj je bio tvrđava Suvij. Nemci su 22. juna 1916. upotrebili bojni otrov fozgen, a sledeći dan napali su sa 60.000 vojnika, osvajajući bateriju u Tijomonu i selo Fleri. Međutim nisu uspeli da osvoje tvrđavu Suvij. Borbe oko njega nastavile su se do 6. septembra. Početak bitke na Somi 1. jula 1916. prisilio je Nemce da povuku deo artiljerije na Somu da bi se suprostavili englesko-francuskoj ofanzivi na severu.

Do jeseni nemačka vojska je bila iscrpljena, a Erih fon Falkenhajn je smenjen, a načelnik generalštaba je postao Paul fon Hindenburg zajedno sa Erihom Ludendorfom. Francuzi su započeli kontraofanzivom 21. oktobra 1916. Tvrđava Duomon je gađana novim topovima od 400 mm, pa je osvojena 24. oktobra Nemci su 2. novembra izgubili tvrđavu Vo i povlačili su se. Konačna francuska ofanziva započela je 11. decembra i odbacila je Nemce na polazne položaje.

Za Centralne sile je bilo ključno da neprijatelju nanesu mnogo više gubitaka, nego što neprijatelj njima nanese. U Verdenskoj bici Francuska je imala veće gubitke, ali nije to bilo u omeru 2:1 kako su se Nemci nadali, iako je nemačka armija bila brojnija od francuske u toj bici. Francuski gubici su bili ogromni. francuski maršal Peten je inzistirao na rotaciji vojske, koja se bori kod Verdena. Takvom rotacijom 70% francuske armije imalo je priliku da se upozna sa užasom verdena.

Verdenska bitka je poznata kao "Verdenska mlin za meso" ili kao "Mezin mlin", a postala je simbol francuske odlučnosti. Uspesi sistema fiksnog utvrđivanja doveli su kasnije do usvajanja Mažinoove linije kao metoda francuske obrane između dva svetska rata.

Verdun Memorial
Clayton, Anthony. Paths of Glory - The French Army 1914-18., ISBN 0-304-36652-8
Foley, Robert. German Strategy and the Path to Verdun., ISBN 0-521-84193-3
Horne, Alistair. The Price of Glory., ISBN 0-14-017041-3
Keegan, John. The First World War., ISBN 0-375-70045-5
Martin, William. Verdun 1916. London: Osprey Publishing, 2001. ISBN 1-85532-993-X
Mosier, John. The Myth of the Great War., ISBN 0-06-008433-2

Izvor: Wikipedia