Automehannicar od malih nogu bio religiozan,
sve dok se jednog dana kao klinac nije zapitao
zasto crkva ima gromobran.

Odlucio da napise pesmu...

Kada bih imao link ka nebu
Pitao bih Stvoritelja:
U cemu je bila greska
Pa nam posla Spasitelja?

Vidovnjaci i mudraci,
Sveti oci i proroci,
Verski vasar ne bas mali,
Svaki svoga konja hvali

U toj zbrci ko ce koga,
Lud pokrsti zbunjenoga.
Dal' je stvarnost ili sanjam?
Da se klanjam ili sklanjam?

Kad se nadjem ispred krsta
Kol'ko tad da upotrebim prsta?
Bice da je i ovoga puta
Blefuskanci protiv Liliputa.

Da li ima nekoga
Ko bi mi odgovorio
Da li je covek Boga
Il' Bog coveka stvorio?

covek je stvorio Boga
Od vrlina sto najvise vrede
A Bog coveka od zla,
Pakosti i duhovne bede.

Svakako vidimo ko je
Od njih dvojice gresniji
Ali kao stvoritelj ko je
Ovde bio uspesniji?

pažljivo sam dva puta procitao pjesmu, i tako ubrzo nasao stihove koji se odlicno nadovezuju na nju 



Митарство прво


Гријех језика митарство је прво
На коме се душа истјазава
Од демона злогласних трубача,
Свака рјечца што је језик рек΄о
Нит се губи нит се заборавља,
Звук и слика њезина остаје
Да пред душом по смрти се јави,
Срамне ријечи, ријечи богохулне,
Псовке страшне, псовке бујеслосне,
И узвивици празног хохотања –
Све ће душа чути поновљено
Што је икад на земљи изрекла
Грећ себе, Бога или људе,
А за што се није покајала
Пре растанка са животом овим:
Све че чути од црних демона
А пред Божијим свјетлим анђелима.
И стид ће је као пламен пећи
Не с тог мјеста не може утећи,
Док се душа с нечим не оправда
И гријехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дјела,
Немадне ли вјере и кајања,
Душа себе оправдат не може
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:     
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,           
У дом плача, вјечног шкргутања          
Ако΄л има других добрих дјела,   [smilie=frisko40.gif]
Ако΄л има вјере и кајања,    [smilie=frisko40.gif]
Ако΄л има страха и молитве,  [smilie=frisko40.gif]
Тад се душа у висину диже,  [smilie=ss.gif]
Узношена Божији анђелима   [smilie=33.gif]

Napisite izvore...

izvor: из књиге "ДУХОВНА ЛИРА"

Десанка Максимовић
Покајање


Тек сада, у ропству, видим
колико сам твоја била.
Колико сам део твоје лепоте
и твоје ругобе,
ивер што уз твоје стабло пада,
видим тек сада
кад многи те напуштају и срамоте.

Тек сад када те и наказни грде
и пљују усред твог лика,
кад сваког часа се у теби гине,
кад се од терета угибају
и сељачка леђа твоје планине,
кад нема тренутка ни споменика
на које није увреда пала,
тек сад видим колико си лепа
и колико си моја била.

Сад ми се чине пропуштени
и леже ми као љага
преко имена и лица
дани кад сам те сметала с ума,
утонола у мале болове личне,
као да сам ти туђинка чија.
Тек сада видим да сам и ја
туђина пустила преко твог прага
и била један од твојих убица.

Da, da... Tipicno, za nju. Baka Desa... (Nije ona neki talenat, po meni)

Ako te interesuje motiv pokajanja- citaj Drainca, Jaksica, Kostica i mog omiljenog Disa.

Читај те.Ја имам мотива за покајање.

joco ,oslobadjam te grehova ...

Ко си ти да то чиниш

ja sam koji sam ...