Sajks-Pikotov sporazum

Sajks-Pikotov sporazum od 16. maja 1916. predstavljao je tajni sporazum Velike Britanije i Francuske o podeli interesnih sfera na Bliskom Istoku nakon Prvoga svetskog rata. U trenutku sklapanja sporazuma te teritorije su bile deo Otomanskoga carstva. Tim sporazumom su prekršena obećanja data Arapima.

Podela

O sporazumu su dogovorili i uobličili ga francuski diplomata Fransoa Žorž-Piko i Britanac Mark Sajk.

Po sporazumu Velika Britanija dobija:
Jordan
Irak bez severnog dela
mali deo oko Haife

Francuska dobija:
jugoistočnu Tursku
severni Irak
Siriju
Liban

Za Palestinu je određeno da dobije međunarodnu administraciju, dok se ne konsultuje Rusija i druge sile. Kasnije će moći da odrede granice svaka unutar svoga interesnog područja.

Problemi sporazuma

Taj sporazum je bio u suprotnosti sa dogovorom Mek Mahona i šerifa Meke Huseina bin Alija iz 1915. i 1916. Dok su Arapi bili bitni Velikoj Britaniji tada su Arapima mnogo obećali. Kasnije im je bila potrebna pomoć Jevreja u SAD, da bi se nagovorile SAD da uđu u rat. Zbog toga je sa Jevrejima sklopljena Balfurova deklaracija 1917.

Kasnije je Sajks-Pikotov sporazum proširen i uključio je Italiju i Rusiju. Rusija je trebala dobiti:
Jermeniju
delove Kurdistana.

Italija je trebala dobiti:
neka Egejska ostrva
sferu uticaja oko Izmira (Smirne) u jugoistočnoj Anadoliji

Kasnije je italijansko prisustvo u Anadoliji i podela arapskih zemalja ozvaničena 1920. mirovnim sporazumom iz Sevra.Posle Oktobarske revolucije Rusija je izašla iz sporazuma, a Lenjin je objavio tajni Sajks-Pikotov sporazum, kao i druge sporazume, čime je izazvao veliku uznemirenost među saveznicima i nepoverenje Arapa u saveznike.

Prekršena obećanja data Arapima

Vinston Čerčil je pokušao rešiti problem na konferenciji u Sanremu 1922., pa je izrekao britanski stav da je Palestina deo područja, koja su izuzeta od Sirije, a leži zapadno od distrikta Damask. Taj sporazum je predstavljao prekretnicu zapadno-arapskih odnosa, zato što je negirano Arapima ono što im je obećano posredstvom Lorensa od Arabije, da će dobiti svoje teritorije u Siriji u zamenu za rat na strani Velike Britanije. Ključni delovi sporazuma su potvrđeni na konferenciji u Sanremu 19.-26. aprila 1920., a ratifikovani su mandatom Lige Naroda 24. jula 1922.

Izvor: Wikipedia