Fajsal I Irački
 
Fajsal I Irački (20. maj 1883. -8. septembar 1933. ) je bio prvi kralj Iraka (1921. -1933. ) i kratko vreme je bio kralj Velike Sirije 1920. Član je hašemitske dinastije.

Prvi svetski rat

Rođen je u Taifi u današnjoj Saudijskoj Arabiji 1883., kao treći sin velikoga šerifa Meke Huseina bin Alija. Bio je izabran 1913. kao predstavnik Džede u Otomanskoj skupštini. Tokom 1916. dok je bio na misiji u Konstantinopolju posetio je dva puta Damask. Pridružio se grupi arapskih nacionalista. Otac mu je postao kralj Hidžaza.Tokom Prvoga svetskoga rata jedan je od vođa arapske pobune. Pomagao je saveznicima da zauzmu Transjordaniju i da osvoje Damask, gde je Fajsal 1918. postao član nove arapske vlade.

Posle Prvoga svetskoga rata

Predvodio je arapsku delegaciju na Pariškoj mirovnoj konferenciji 1919. i na konferenciji se zalagao za uspostavljanje arapskih emirata na području koje je ranije pripadalo Otomanskom carstvu.
 
Sa predsednikom Svetske cionističke organizacije Haimom Vajcmanom potpisao je 3. januara 1919. Fajsal-Vajcmanov sporazum, kojim je Fajsal uslovno prihvatio Balfurovu deklaraciju. Uslov je bio da se ispune obećanja o nezavisnosti Arapa, koja je Britanija dala Arapima tokom rata.

Kralj

Sirijski nacionalni kongres ga je 7. marta 1920. proglasio kraljem Velike Sirije. Ali već u aprilu 1920. održana je konferencija u Sanremu, koja je Francuskoj dala mandat za Siriju. Zbog toga je došlo do bitke kod Majsaluna 24. jula 1920. Francuzi su proterali Fajsala iz Sirije, pa je nastavio da živi u Velikoj Britaniji.

Britanska vlada je dobila mandat da upravlja Irakom. Međutim u Iraku su izbili veliki nemiri. Britanci su odlučili da odustanu od direktnoga upravljanja Irakom, da stvore monarhiju , ali da i dalje zadrže mandat nad Irakom. Nakon plebiscita, na kojem je dobio 96% glasova Fajsal je postao kralj Iraka avgusta 1921. Ima velike zasluge što je Irak postao potpuno nezavisan 1932. Umro je od infarkta 8. septembra 1933. u Bernu u Švajcarskoj. Nasledio ga je sin Gazi Irački.

Izvor: Wikipedia