Факирево чудо и исусова молитва

човек који је написао ово сведочанство је један од многих мученика атеистичког режима у ссср, који је остварио блиставу каријеру као капетан брода. Он се бавио окултизмом и био је издавач часописа за окултизам "ребус". Пошто је био спасен од бродолома чудом светог серафима саровског, ишао је на поклонство саровском чудотворцу и тамо се одрекао своје земаљске каријере и својих веза са окултистима, поставши монах. После рукоположења у чин свештеномонаха, служио је као мисионар у кини, индији и тибету. Био је свештеник при разним руским (царским) амбасадама, а био је и игуман у неколико манастира. После 1914. Године живео је у печерској лаври у кијеву, где је служио као духовник младим људима који су долазили да питају о утицају окултизма у савременој русији. Године 1924, месец дана после посете извесног тухолкса, писца књиге "црна магија", био је убијен у својој ћелији руком "непознатих лица". . . Мисли се да је то била освета тамних сила окултизма.

једног чудесног тропског јутра, наш брод је секао таласе индијског океана, приближавајући се острву цејлон (шри ланка). На палуби су били путници, углавном енглези, са својим породицама, одушевљени дивним призором очаравајућег острва, пуног тајанства. . . Иако је острво било још веома далеко, опојни мирис цветова обавијао је, са сваким налетом поветарца, цео брод. Већ је било видно пристаниште у зеленилу палми, са шароликим светом који је чекао на кеју. . . Видео се град коломбо.

брод се зауставио да узме угаљ, тако да су путници имали времена да сиђу на обалу. Дан је био тако топао да су осам људи, урачунавши ту и жене, коју је водио пуковник елиот, кренула је у град коломбо, већ добро познат пуковнику. Он је предложио: "даме и господо, желите ли да посетимо једног овдашњег мађионичара—факира? Он живи у околини града. " сви прихватише пуковников предлог са одушевљењем. Било је већ вече, када смо стигли на један мали пропланак у џунгли, где се налазила колиба и покрај ње горела је мала ватра. Ту је седео, скрштених ногу, мршави старац са турбаном на глави, непомично зурећи у правцу ватре. . . Упркос нашем бучном доласку, старац је наставио да седи непомично, ни најмање не марећи за нас. Однекуд из мрака појавио се младић и нешто тихо запитао пуковника. Он је наместио столице за нашу групу у полукруг око ватре. Подигао се мирисави дим. Стари факир је и даље седео у истом положају. Месечина је дала свему фантастичне облике. Нехотице, сви су заћутали, ишчекујући шта ће се догодити.

"погледајте дрво! " — викала је узбуђено госпођица марија. Сви смо уперили поглед на дрво испред којега је седео факир. Оно је губило свој облик под трептањем чудне светлости, јаче од месечине. Ускоро се и таласаста површина мора такође променила под изливом светлости. Небо је постало плаво. . . У даљини, на мору, појавио се бели брод. На наше чуђење, ми смо препознали свој брод који се приближавао граду коломбу. И што је најчудније, ми смо на палуби брода препознали сами себе. Треба да знате да се то десило пре појаве кинематографије, тако да нико није могао овако нешто ни замислити. Свако је видео самог себе на палуби брода, како разговара и смеје се са другима. Ја сам чак видео и нашу маскоту, вољену мајмуницу нели, како једе банане. Свако од нашег друштва био је веома узбуђен, гледајући овај призор.

а ја сам потпуно заборавио да сам ја монах и свештеник, и мислио сам да овај спектакл нема везе са мојим чином. Омађијаност је била тако моћна да су и мој ум и моје срце били ућуткани. Моје срце је почело болно да лупа као на узбуну. Нагло сам се освестио. Целим мојим бићем овладао је страх. . .

усне моје почеле су да изговарају молитву: "господе исусе христе, сине божији, помилуј ме грешнога! " одмах сам осетио олакшање, као да су неки мистериозни ланци спали с мене. Моја молитва је постала усредоточенија и њоме се моја душа повратила. Кад сам погледао на факирово дрво, она светла измаглица је нестала. Видео сам само светлост месечине и факира како укочено седи покрај ватре. Међутим, моји сапутници и даље су били хипнотисани факиревом сликом на мору.

но, нешто се очигледно догађало са факирем. Он се искривио на страну. Младић је притрчао збуњено. Сеанса је на пречац прекинута.

дубоко узбуђени овим призором, моји пријатељи живо су размењивали своје утиске, не знајући зашто је ово привиђење нагло пресечено. Младић је ово протумачио исцрпљеношћу факира, који је и даље седео нагнуте главе, не обраћајући пажњу на присутне.

факир је био награђен богатом напојницом, коју му је младић сакупио од захвалних гледалаца овога "чуда". Моји пријатељи су кренули назад у град. Ја сам се нехотице осврнуо — и задрхтао сам од непријатног осећања. Мој поглед се укрстио са погледом факира. Он је био пун мржње. То је трајало само трен, па је опет заузео уобичајени укочен став мира. Ипак, тај ледени поглед отворио ми је заувек очи да увидим чијом моћи је било произведено ово "чудо".

далекоисточна "духовност" не ограничава се само на овакве медијумске "трикове" оваквих факира. . . Ми ћемо, у следећем поглављу, видети неке њене видове који су много заноснији. Ипак, тајанствена моћ којом се служе, дата поклоницима далекоисточних религија, извире из медиумизма, а његово главно обележје састоји се у пасивности пред "духовном" стварношћу која омогућава том идолопоклонику да ступи у додир са "боговима" нехришћанских религија. Сличну појаву можемо видети и у далекоисточној "медитацији" (чак и ако јој је дато име "хришћанска" медитација), а можда се ради о истом феномену и када су у питању чудни "дарови" код наших декадентних "харизматичара". . .

copyright (c) 2003 библиотека св. Наум
овај текст је преузет са сајта http://www.bsn.org.yu/index.php?id=mlt/011

[Edit by shone83: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]

Dobro!

Šalji još!