Kolmar fon der Golc

Kolmar Frajher fon der Golc (12. avgust 1843. -19. april 1916. ) je bio pruski feldmaršal, turski paša i vojni istoričar.

Vojna karijera

Rođen je u Istočnoj Pruskoj blizu današnjeg Poleska u Rusiji u osiromašenoj plemićkoj porodici. Njegov otac nije napredovao u vojsci dalje od čina potporučnika ni nakon 19 godina službe. Podjednako neuspešan je bio i u poljoprivredi. Otac mu je umro od kolere kad je Kolmar imao šest godina.

Kolmar je 1861. počeo da služi vojsku kao niži oficir, a od 1863. do 1864. bio je graničar u Torunu. Upisao je vojnu akademiju 1864., ali privremeno prekida studije 1866. zbog učešća u austrijskom ratu, u kome je i ranjen. Tokom 1867. pridružuje se topografskoj sekciji generalštaba, pa je početkom francusko-pruskog rata 1870. -1871. bio u štabu komandujućeg generala pruske druge armije princa Fridriha Karla Pruskog. Sudelovao je u dve bitke i u opsadi Meca. Posle toga je sudelovao u kamapanji u Loari, uključujući bitke kod Orleana i Le Mana.

Postao je 1871. profesor vojne škole u Potsdamu. Unapređen je u kapetana i postavljen je u istorijski odeo generalštaba. Tada je napisao delo "Operacije druge armije do predaje Meca" i "Sedam dana Le Mana". Oba dela je napisao 1873. Tokom 1874. postao je generalštabni oficir 6. divizije i tada je napisao "Operacije druge armije na Loari" (1875.) i "Leon Gambeta i njegove vojske"(1876.). Zadnje delo je odmah prevedeno na francuski i mnogi istoričari ga smatraju njegovim najoriginalnijim doprinosom vojnoj literaturi. Zbog toga dela je prekomandovan, ali nakon nekoga vremena je vraćen u istorijsku sekciju. Na vojnoj akademiji u Berlinu je predavao vojnu istoriju od 1878. Tu je ostao 5 godina i unapređen je u majora. Tu je ponovo napisao nova dela.
Slika:Von der Goltz.jpg
Von der Goltz

Služba u Otomanskom carstvu

Sultan Abdul Hamid II je 1883. tražio da mu Nemačka pomogne pri reorganizaciji otomanske vojske. Baron fon der Golc je poslan u Tursku. Proveo je 12 godina u Otomanskom carstvu. Posle nekoliko godina dobio je titulu paše, a 1895., upravo pred povratak u Nemačku imenovan je muširom (feldmaršalom). Nazivali su ga Golc paša. Turska vojska je bila značajno unapređena, tako da se dobro ponela u Grčko-turskom ratu 1897.

Kada se vratio u Nemačku postao je general-potpukovnik i komandant 5. divizije. General pešadije je postao 1900, a 1902. komadant Prvog armijskog korpusa. Nakon manevara u 1911. postao je feldmaršal i penzionisan je.

Poziv i aktiviranje

Kada je izbio Prvi svetski rat pozvan je iz penzije, aktiviran i postavljen za vojnog guvernera Belgije. Bio je nemilosrdan prema ostatcima belgijskog otpora. Belgijski pokret otpora je uglavnom delovao snajperima i oštećenjima železnice i telegrafskih linija. Naredio je da se moraju bez milosti kažnjavati ne samo oni koji su u pokretu otpora, nego da moraju biti kažnjena sva naselja oko mesta gde se desi napad na železnicu ili telegrafske linije. Naredio je da se iz sela blizu važnih objekata uzmu taoci i da se taoci ubiju ako se desi napad.

Mesopotamijska kampanja

Von der Golc se nije tu dugo zadržao. Postao je vojni savetnik sultana Mehmeda V, koji je bio bez u suštini bez prave vlasti. Fon der Golc se nije slagao sa šefom nemačke misije u Otomanskom carstvu Otom Limanom fon Sandersom. Enver paša je bio nosilac stvarne vlasti u Otomanskom carstvu. Nije bio sklon fon der Golcu. Međutim kada su Britanci u Mesopotamijskoj kampanji počeli napredovati prema Bagdadu, Enver paša je postavio sredinom oktobra 1915. fon der Golca na čelo pete armije. Komandovao je tokom bitke kod Ktesifona 1915. Bitka je završila nerešeno, jer su se posle bitke obe strane povukle. Ipak Britanci više nisu napredovali prema Bagdadu, nego su nastavili sa povlačenjima, a fon der Golc ih je ganjao. Pošto su Britanci odlučili da se ne povuku do Basre, nego da se utvrde u Kutu, fon der Golc je započeo opsadom Kuta. Opsada Kuta je trajala od 7. decembra 1915. do 29. aprila 1916. Turska vojska pod Golcovom komandom morala se boriti protiv britanskih pokušaja da se oslobodi garnizon u Kutu, a u isto vreme da drži Kut pod opsadom. Britanci su tri puta pokušali proboj opsade, ali bili su to bezuspešni pokušaji. Posle prvog pokušaja prodora general Nikson je smenjen i zamenjen generalom Lejkom. Britanci su imali 23.000 žrtava u pokušajima proboja opsade. Britanci su se predali u Kutu 29. aprila 1916., pa je 8.000 vojnika završio u otomanskom zarobljeništvu. Više od polovine britanskih vojnika je umrlo u ratnom zarobljeništvu usled prisilnog teškog rada.

Smrt

Golc je umro 19. aprila 1916., dve nedelje pred pad Kuta. Postojale su glasine da nije umro od tifusa, nego da su ga otrovali turski oficiri. Postojala je mogućnost da su proradili nacionalistički osećaji među turskim oficirima, jer činjenica je da je otomanska armija pobedila u Mesopotamiji samo pod komandom paše Golca. Posle njegove smrti otomanska vojska više nije pobedila ni u jednoj bici u Mesopotamiji.

Golc je bio kratko uključen i u događaje tokom genocida nad Jermenima. Početkom 1916. desila se pobuna Jermena u Edesi. Golc je pregovarao sa Jermenima i obećao im da neće biti deportovani ako se predaju. Golc nije mogao da ispuni svoje obećanje, jer su turske vlasti deportovale Jermene.

Delomična lista radova
Feldzug 1870-71. Die Operationen der II. Armee. Berlin, 1873.
Angeline. Stuttgart, 1877.
Leon Gambetta und seine Armee. Berlin, 1877.
Rossbach und Jena. Studien über die Zustände und das geistige Leben der preußischen Armee während der Uebergangszeit von XVIII. zum XIX. Jahrhundert. Berlin, 1883.
Das Volk in Waffen, ein Buch über Heerwesen und Kriegführung unserer Zeit. Berlin, 1883.
Ein Ausflug nach Macedonien. Berlin, 1894.
Kriegführung. Kurze Lehre ihrer wichtigsten Grundsätze und Formen. Berlin, 1895.
Anatolische Ausflüge, Reisebilder von Colmar Freiherr v. d. Goltz; mit 37 Bildern und 18 Karten. Berlin, 1896.
Krieg- und Heerführung. Berlin, 1901.
Von Rossbach bis Jena und Auerstedt; ein Beitrag zur Geschichte des preussischen Heeres. Berlin, 1906.
Von Jena bis Pr. Eylau, des alten preussischen Heeres Schmach und Ehrenrettung; eine kriegsgeschichtliche Studie von Colmar Frhr. v. d. Goltz. Berlin, 1907.
Jung-Deutschland; ein Beitrag zur Frage der Jugendpflege. Berlin, 1911.
Kriegsgeschichte Deutschlands im neunzehnten Jahrhundert. Berlin, 1910-1912.
1813; Blücher und Bonaparte, von Feldmarschall Frhn. v. d. Goltz.. Stuttgart and Berlin, 1913.

Izvor: Wikipedia

Golc pasa je bio i tvorac osmanskog ratnog plana pred balkanske ratove.
Taj plan nije sproveden.