Ferdinand Foš

Ferdinand Foš (2. oktobar 1851. -20. mart 1929. ) je francuski general i maršal iz Prvoga svetskoga rata. Postao je vrhovni komadant savezničkih snaga 26. marta 1918. Zalagao se za postavljanje teških mirovnih uslova Nemačkoj da bi se Nemačka onesposobila da predstavlja ponovo pretnju Francuskoj. Nezadovoljan Versajskim sporazumom rekao je: "Ovo nije mir. Ovo je primirje na dvadeset godina."

Rani život

Rođen je u Tarbu u Francuskoj. Tu je pohađao školu, a jezuitski koledž je pohađao u Sent Entjenu. Njegov brat je bio jezuita. Služio je 1870. u 4. pešadijskoj regimenti tokom Francusko-pruskoga rata. Nakon rata odlučio je da ostane u vojsci. Upisao je 1871. Politehničku školu , koju je završio 1873. i postao je artiljerijski oficir. Višu vojnu akademiju je završio 1887. i tu je predavao od 1895. do 1900.

Predavač na vojnoj akademiji

Kasnije su o njemu rekli da je bio najoriginalniji vojni mislilac generacije. Bio je poznat po kritičkim analizama Francusko-pruskog rata i Napoleonskih ratova. Kao predavač na višoj vojnoj akademiji doprineo je intelektualnoj i moralnoj regeneraciji francuske armije. Ključna misao njegove vojne doktrine je sadržana u tome , da je prvi uslov pobede volja da se osvoji. Zbirka njegovih predavanja je objavljena u dve knjige. "Des Principes de la Guerre" ("Principi rata") iz 1903, and "De la Conduite de la Guerre" ("O vođenju rata") iz 1904. Tim delima je ponovo uveo koncept ofanzive u francusku vojnu teoriju. Nažalost njegove koncepte su drugi iskrivili, jer ih nisu najbolje razumevali, tako da je kult ofanzive počeo dominirati vojnim krugovima. Fošova knjiga je čak citirana pri razvoju Plana XVII, francuske strategije rata sa Nemačkom. Taj plan je zamalo doveo Francusku do poraza 1914. Foš je 1903. postao pukovnik, 1907. general major, 1911. general potpukovnik, a 1913. general pukovnik.

Foš i Prvi svetski rat

Na početku rata komandovao je XX korpusom, koji je bio deo druge armije generala Kastelnoa. Njegov korpus je nakon teških žrtava napredovao 14. avgusta prema liniji Sareburg-Moranž. Poraz XV korpusa sa njegove desne strane naterao ga je u povlačenje. Povukao se do Nansija i uspeo je da krene u protunapad i spreči Nemce da pređu reku Mert. Posle toga postao je komadant devete armije tokom Prve bitke na Marni i posle nje. Samo sedam dana nakon preuzimanja komande nad devetom armijom morao je voditi niz obrambenih bitaka, da se spreči nemački prodor. I kad je bio napadan od jačeg protivnika, kretao je u kontranapade, koji su bili primena teorija, koju je razvijao dok je bio predavač na Vojnoj akademiji. Na taj način je uspevao da zaustavi nemačko napredovanje. Kada je Foš dobio pojačanja od pete armije ponovo je izvršio kontranapad kod Marne. Nemci su se ukopali pre povlačenja. On je bio jedan od ključnih generala koji su zaustavili veliko povlačenje i stabilizovali savezničke pozicije.
 
Spomenik Ferdinandu Fošu u rodnom Tarbu

Zbog uspešnog komandovanja 4. oktobra je postao zamenik glavnokomandujućeg, sa odgovornošću za severni front. Kada su Nemci napali 13. oktobra 1914. skoro su probili britanske i francuske linije. Ponovo su pokušali krajem oktobra tokom Prve bitke kod Ipra, ali su pretrpeli teške gubitke. Foš je ponovo uspešno koordinisao obranu i napad. U oktobru 1914. postao je zajednički komadant sa generalom Žozefom Žofrom. Tokom 1915. komandovao je ofanzivom, koja je dovela do Bitke kod Artoa. Tokom 1916. komanduje tokom bitke na Somi. Kritikovali su ga zbog taktike i velikih savezničkih gubitaka tokom tih bitaka. On i general Žofr su smenjeni. Poslat je u Italiju. Samo nekoliko meseci kasnije, posle neuspeha generala Robera Nivela, postao je načelnik generalštaba .

Postao je vrhovni komadant savezničkih snaga 26. marta 1918. Dobio je zadatak da koordiniše aktivnosti savezničkih vojski. Iako je u početku bio iznenađen nemačkom ofanzivom, Foš je sprečio napredovanje nemačkih snaga tokom velike Proljetnje ofanzive 1918. Nemačko napredovanje je sprečeno Drugom bitkom na Marni jula 1918. Foš je 6. avgusta 1918. imenovan maršalom Francuske. Zajedno sa britanskim komandantom maršalom Daglasom Hejgom, Foš je planirao Veliku ofanzivu, koja je počela 26. septembra 1918., a dovela je do nemačkog poraza. Prihvatio je 11. novembra 1918. nemačku kapitulaciju.

Pariška mirovna konferencija

U januaru 1919. na Pariškoj mirovnoj konferenciji Foš je predstavio svoj memorandum u kome je naveo da:
Rajna treba biti zapadna vojna granica Nemačke
Nemačka treba biti lišena teritorijalnoga suvereniteta na levoj strani Rajne, da bi bila sprečena da vrši laku invaziju preko Belgije
Osim toga Foš se založio da saveznici trebaju iskoristiti pobedu da trajno oslabe nemačku vojnu moć i spreče napade na Francusku u budućnosti.

Smatrao je da poražena Nemačka ne može dopustiti obnavljanje sukoba, pa zato mora prihvatiti mirovne uslove, kakvi joj budu diktirani.Međutim britanski premijer Dejvid Lojd Džordž i američki predsednik Vudro Vilson nisu se složili da se Rajnland oduzme Nemačkoj, nego su se složili sa vojnom okupacijom na 15 godina, što je Foš smatrao nedovoljnim da se zaštiti Francuska. Foš je bio nezadovoljan Versajskim sporazumom, koga je smatrao kapitulacijom i izdajom. Nakon potpisivanja Versajskog sporazuma rekao je "Ovo nije mir. Ovo je primirje na dvadeset godina."

Dela
Des Principes de la Guerre ("Principi rata") (1903)
De la Conduite de la Guerre ("O vođenju rata") (1904)
Mémoires pour servir à l’histoire de la guerre 1914-1918 (Fošovi memoari) (posthumno, 1931)

Izvor: Wikipedia