Helmut fon Moltke Mlađi

Načelnik nemačkog generalštaba

Helmut fon Moltke Mlađi ili Helmut Johan Ludvig fon Moltke (25. maj 1848. - 18. jun 1916.) je bio nemački general i načelnik nemačkog generalštaba od 1906. do 1914.

Biografija

Dobio je ime po svom ujaku Hemutu fon Moltke Starijem, koji je bio feldmaršal i heroj ratova za ujedinjenje Nemačke. Tokom Francusko-pruskog rata Moltke se spominje po hrabrosti. Od 1875. do 1878. pohađao je vojnu akademiju, a član generalštaba postaje 1880. Postao je lični ađutant svome ujaku, načelniku generalštaba Helmutu fon Moltke Starijem. Kada mu je 1891. umro ujak postaje jako blizak caru Vilhelmu II. Kasnih 1890-ih komandovao je brigadom, zatim divizijom i konačno je postao general potpukovnik 1902. Zamenik načelnika generalštaba je postao 1904.

Postaje načelnik generalštaba

Kada je grof Alfred von Šlifen penzionisan 1906. Helmut fon Moltke je postao načelnik generalštaba. Njegovo imenovanje za načelnika je dosta kontraverzno. Postojali su drugi verovatniji kandidati: Karl fon Bilov, Kolmar fon der Gloc, Hans fon Beseler. Kritičari smatraju da je fon Moltke dobio taj položaj zahvaljujući prezimenu i dobrim vezama sa kajzerom Vilhelmom II. Istoričari navode da su Bilov i Gloc bili previše nezavisni da bi bili prihvatljivi kajzeru, a da je Beseler bio previše blizak sa Šlifenom.

Odgovornost za planiranje

Kao načelnik generalštaba Moltke je bio odgovoran za pripremu i izvršenje strateških planova nemačke vojske. Postoji debata o prirodi tih planova. Jedan deo kritičara smatra da je Moltke preuzeo planove svoga prethodnika (Šlifenov plan), modifikovao ih, a da ih nije razumevao. Kasnije nije uspeo da ih ispravno izvrši početkom Prvog svetskog rata, pa je na taj način upropastio nemačke napore. Šlifenov plan je predviđao rat na jednom frontu protiv Francuske i Engleske. Cela nemačka armija je trebalo da učestvuje u ofanzivi na zapadu, pri čemu je težište napada bilo na desnom krilu, koje je trebalo da napadne kroz Belgiju i Holandiju, koje su tada, a i 1914. bile neutralne. Moltkeovo planiranje je bilo zasnovano na ratu na dva fronta, sa Francuskom i sa Rusijom. Plan je predviđao mnogo veće snage na Zapadu, koje je trebalo da relativno brzo savladaju Francusku, da bi se posle toga okrenule ratu sa Rusijom. Osim toga Moltke je nameravao da poštuje holandsku neutralnost, jer bi holandske luke mogle biti korisne u slučaju britanske pomorske blokade.

Odgovornost za bitku na Marni

Tokom Prve bitke na Marni Moltkeovo zdravlje je bilo narušeno, tako da ga je Erih fon Falkenhajn nasledio na mestu načelnika generalštaba. Ne postoji jedinstveno mišljenje da je Moltke odgovoran za neuspeh tokom Prve bitke na Marni. Brojni istoričari, a posebno Zuber i S. L. A. Maršal smatraju da je mnogo veći neuspeh generala Aleksandra fon Kluka i njegove prve armije. Nisu uspeli da zadrže linije sa Karl fon Bilovom drugom armijom, pa su stvorili veliku prazninu između dve armije blizu Pariza. Tu rupu su Francuzi iskoristili. Druga grupa istoričara smatra da je Moltke izgubio kontrolu još tokom avgusta, tako da nije mogao da reaguje kada se razvila Prva bitka na Marni. Kada je Moltke izgubio efektivnu kontrolu nad komandantima na terenu, nemačka operativna doktrina je isticala ličnu inicijativu, mnogo više od drugih armija.

Izvor: Wikipedia