Alojzije Stepinac uskoro svet :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

@euridicat evo ti nesto njemu

Надбискуп Загребачки за време Другог светског рата

Загребачки надбискуп Алојзије Степинац је од првих дана здушно благословио стварање "католичке државе", како је он често називао НДХ. 12. априла 1941. године састаје се са генералом Славком Кватерником, по проглашењу НДХ.

Надбискуп Степинац се први пут састао са Анте Павелићем одмах по његовом повратку 16. априла 1941, четири дана након проглашења НДХ. и изразио пуну подршку Усташкој новооформљеној држави.

Загребачки надбискуп др Алојзије Степинац је на Ускрс 1941. године поново објавио формирање НДХ и том приликом је у име Ватикана благословио усташког поглавника Анте Павелића. Тада је, између осталог, рекао: "Док Вас ми срдачно поздрављамо као главу НДХ, ми молимо Бога Звезда да да свој небески благослов Вама, вођи нашег народа". Већ 28. априла 1941. године Степинац је написао "пасторално писмо" у коме је позвао своје свештенство да подржава и брани нову католичку државу Хрватску.

Одмах по освајању власти, Усташе крећу са са остваривањем својих планова ликвидације српског становништва, с чиме је Степинац био упознат, јер су се егзекуције изводиле јавно.

Степинац је, уз сагласност и под надзором опата Јосипа Рамира Марконеа, папског легата у НДХ, сазвао нову Бискупску конференцију у Загребу од 17. до 20. новембра 1941. која је била посвећена прелазима грчко-источњака у католичку веру. Степинац је тим покрштавањима наводно видео спасавање Срба, Јевреја и Рома од усташког ножа.

Алојзије Степинац у писму папи Пију XII у писму од 18. маја 1943. године наводи да је У НДХ покрштено око 250.000 православних Срба. Покрштавање је вршено насилно, јер многи Срби нису имали избора, могли су или да буду покрштени или да буду убијени. Доста их је, чак, побијено и после покрштавања.

Степинчево обраћање поводом Усташких покоља догодило се почетком 1943. Тада су за одмазду Усташе стрељале 30 сељака из њееговог родног села Крашић, међу којима и његовог брата Максима, а да то Степинац није знао. Степинац је говорио на проповеди у загребачкој катедрали и подигао глас против оваквих злочина. Ови протести су према документима били под притиском Ватикана који је 1943. већ претпостављао исход рата, тј. пораз сила осовине. Из Ватикана се преко Степинца гурала идеја да се у Хрватској касније смени усташка власт и доведе на власт Мачеков ХСС, и да тако Хрватска (као наводно антифашистичка земља) задржи границе НДХ.

Надбискуп Степинац је био потпуно свестан постојања концентрационог логора Јасеновац , али се о томе није јавно противио. Како се ближио крај рата, Степинац је највише зазирао од победе комуниста, па се зато у потпуности сложио са Павелићевом линијом. Није желео да бежи, већ је остао у Загребу. Одмах по ослобођењу Загреба, Тито је стигао и љубазно разговарао са челницима католичке цркве 2. јула 1945. Тито је при том обећао да нова власт ништа неће направити без договора с црквом. Овим разговорима присуствовао је и Владимир Бакарић. Толерантни однос између нове власти и католичке цркве био је краткотрајан. Нарочито су почели да избијају проблеми око секуларизације црквених добара и укидање веронауке по школама.