IN < - Omiljeni odlomci i citati - >LO
<< < (105/329) > >> :: Odgovori!
Autor: anica-slovakia :
"...
Mitka (iz dna grudi): To je, Kostana! Pisano! Sudjenice ti dosudile. (Pokazuje na kola, svatove.) Ete, dosli ti, da te vodiv, da se vencas. I, ce ides, ce se vencas. Svirke ce ti sviriv, pesne ce da ti pojev. Svi ce da ti se radujev. Mladozenja ce te celiva a ti ce places! i prva noc plakanje, druga noc plakanje i cel vek plakanje...
(Kostana grca.)

Mitka (nastavlja): I od rabotu ruke ce ti ispucav, lice ce ti pocrni, oci ce ti se osusiv... Ce prosis, pa ce se ranis!... Srce ce da ti se iskida...

Kostana (stresa se): Dosta! Nemoj, gazdo!

Mitka (zavaljuje se, gorko): Toj je! Zar ja ne znajem sta ide! Ide, Kostana, jesen, dom, kuca, brat moj, m’gla, i grobje... Toj ide. Tam cu i ja! I, Kostan, k’d cujes da sam umreja, sluzu da ne pustis. Niko da me ne zali! Zasto, ja, sam samoga sebe, za zivot moj, zivoga ozalija i oplakaja.
(Kostana place.)

Mitka (ganuto, prilazi joj): Nemoj da places. Sluza ne pomaga! (Klece do nje i dize joj uplakanu glavu.) Slusaj, batka sta ce da ti zbori. Batka dete neje. Batka je mlogo videja, mlogo preko svoju glavu prefrljija. (Pokazuje na zemlju.) Odavde, Kostan, po tamo – nema! I cel vek toj je! Zar se ja ne podavah, ja ne drzah? Aja! Moj brat, da me je na paranparce sekaja, pa opet, ne bih mu se
podaja. Ali posto on moli i vika: ili da ga ubijem, ili da ga vise po mehane ne sramotim i ne rezilim – e s’s tuj njegovu molbu – zakla me. Ja, Kostan, u moj zivot jos brobinjka nesam nagazija, a kamoli na brata ruku da dignem. Brat je brat! Jedno mleko smo sisali od nasu slatku majcicu. I bolje ja, nego on! Vise u mehanu – ne! Vino – ne! Pesna – ne! Dom, uz ognjiste! (Barata po pojasu, trazeci kesu s novcem.) I s’g, Kostan, ostaj mi s’s zdravje! Srecan ti put! Putuj! I ja cu da putujem! Doma cu, kuci... I, ziv iz njuma necem da izidjem. Mrtvoga ce me iznesev... Aha, kamo batka da mi te daruje. (Vadi iz kese novaca.)

Pojavljuje se Policaja s pandurima.

Policaja (ponizno, uplaseno Mitki): Gazdo, hajde!
Mitka: Cekaj, bre!
Policaja: Noc ide.
Mitka: Tvoja ce noc da s’mne, a moja ne. Cekaj!

Policaja sa ostalima se povlaci.

Mitka (dize Kostanu, rasvescuje je): Ajde, Kostan! Digni se, rasvesti! Ajde, svatovi te cekav, mladozenja te ceka. Digni se! Ne placi! Sluzu ne pustaj! Stegni srce i trpi! Bidni covek; a covek je samo za zal i za muku zdaden! (Dize je a suze mu teku, kaplju po rukama.) Ajde! Idi!

Kostana (podize se uplakana): Kuda?

Mitka: Zar mene pitujes kude ce ides? Zar ja da ti kazujem? Kude? Eh, kude ja, tuj i ti. Ja u moj dom, ti u tvoj! Ti placi, i ja cu placem... Tebe ceka koliba, cerge, kuciki i prosenje; mene – kuca, ognjiste, pepel, dim, sena zasukana i s’s testo umrljana.

Priblizuju se kola, svatovi.

Mitka (vadi novac i daje joj, redja po celu, licu): Da te darujem da ti dam... Da ti dam bele pare za crni dni. A crni dni ti dodjose! (Pokazuje na kola, svatove.) Eto ti gi! Sviriv! Radujev ti se. (Besno, sviracima) Svirite, bre! A s’g, ’ajde, ostaj mi s’s zdravje! Zbogom! I cuti, ne tuguj, ne placi..."


    Бора Станковић - Коштана



Autor: SerbianFighter :
Pogled volje je necist i izoblicen. Tek tada kada ništa ne želimo, tek tada kada naš pogled postaje cisto posmatranje, nastupa duša - lepota. Ako posmatram šumu koju želim da kupim, zakupim, u njoj želim da lovim, opteretim je hipotekom, tada ne vidim šumu vec samo odnos prema svojoj volji, svojim planovima i brigama, prema svom novcaniku. Tada se ona sastoji od drveta, stara je ili mlada, zdrava ili bolesna. Ali ako ne želim ništa od nje, gledam li "bez misli" u njenu zelenu dubinu, tek tada postaje šuma, priroda, rastinje, tada je lepa.
Tako je i s ljudima i njihovim licima. Covek, koga ja sa strahom, s nadom, požudom, s namerom, sa zahtevom gledam, nije covek vec samo mutno ogledalo moje volje. Gledam ga, svesno ili nesvesno, s puno ustezanja, s pogrešnim pitanjima: "Da li je pristupacan ili ponosan? Poštuje li me? Može li se prevariti? Razume li nešto o umetnosti?" S hiljadu takvih pitanja najcešce se odnosimo prema drugim ljudima koje susrecemo, i mi važimo za poznavaoce ljudskih duša i psihologe ako nam pode za rukom da razjasnimo u njihovoj pojavi, njihovom izgledu i ponašanju ono što služi našim namerama i odgovara nam. Ali, ta predstava je siromašna, i u tom nacinu poznavanja duše najpromišljeniji su: seljak, skitnica, nadriadvokat, vecina politicara i ucenih.
U trenutku kada volja miruje i javlja se posmatranje, cisto videnje i predanost, sve postaje drugacije. Covek prestaje da bude koristan ili opasan, interesantan ili dosadan, prijatan ili neobrazovan, jak ili slab. On postaje priroda, postaje lep i neobican kao i sve ka cemu se okrece cist pogled. Jer pogled nije istraživanje ili kritika, on nije ništa osim ljubavi. On je najviše i najpoželjnije stanje naše duše: bespožudna ljubav.
Ukoliko smo postigli to stanje, makar i na nekoliko minuta, sati ili dana (zadržati ga zauvek u sebi bila bi potpuna duhovnost) tada ljudi izgledaju drugacije nego inace. Oni nisu više ogledala ili delici naše volje, oni ponovo postaju priroda. Lepi ili ružni, stari ili mladi, dobri ili loši, otvoreni ili zatvoreni, cvrsti ili meki, nisu više suprotnosti, nisu više mera. Svi su lepi, znacajni, niko više ne može biti potcenjen, omražen ili neshvacen.
Sa stanovišta mirnog pogleda priroda je samo promenljiv oblik uvek prisutnog, besmrtnog života. Tako je i covekov najvažniji zadatak i dužnost da razvije dušu. Beskorisno je raspravljati da li je duša nešto ljudsko, ne nalazi li se i u životinjama, u biljkama! Duša je sigurno svuda - svuda je moguca, svuda pripremljena, svuda naslucivana i poželjna. Ali, kao što ne smatramo da je kamen izraz pokreta, vec životinja (iako je i kamen pokret, život, stvaranje, propadanje), tako dušu tražimo pre svega kod coveka. Tražimo je tu gde se najsigurnije nalazi, boluje, postoji.

Herman Hesse
Autor: anica-slovakia :
"Ja ne znam ništa bolje, složenije i zanimljivije od čoveka."
Maksim Gorki, ruski pisac

"Genije liči na svakoga, ali na njega niko ne liči."
Onore de Balzak, francuski književnik

"Budala ima mnogo. Konkurencija je ogromna."
Matija Bećković, književnik

"Nije mudar onaj ko mnogo zna, već onaj koji zna ono šta mu je potrebno."
Poljska izreka

"Zdrav čovek ima hiljadu želja. Bolestan samo jednu."
A.P.Čehov, ruski književnik

"Ali, šta je bog radio pre stvaranja sveta?"
Semjuel Beket, engleski književnik

"Pesimista je čovek koji od dva zla izabere- oba."
Stanislav Ježi Lec, poljski književnik

"Najveći čovek uvek ostaje dete."
J.V.Gete, nemački književnik i pesnik

"Detinjstvo je roditelj čovekove ličnosti."
Sigmund Frojd, nemački psiholog

"Ima li veće radosti nego kad na ciči zimi prigrlite ozeblo dete?"
Miloš Crnjanski, naš književnik

Autor: StoMuGromova :
Citat: anica-slovakia 06. Sep 2007, 22:14:53

"Nije mudar onaj ko mnogo zna, već onaj koji zna ono šta mu je potrebno."
Poljska izreka

Najbolji citat do sada.
Autor: berjozka :
Poljubi me

To je bilo u jednoj cetvrti u Gradu Svetlosti
U kojoj je uvek mrak i uvek zagusljivo
I zimi i leti tamo je uvek zima
Stajala je u stepenistu
On kraj nje a ona kraj njega
Govorila mu je
Bozja zvezda ne svraca u nasu ulicu
Mora da ima preca posla u bogatijim
delovima grada...

Zagrli me cvrsto
Ljubi me
Ljubi me dugo
Ljubi me
Kasnije bice kasno
Nas zivot to je sada
Ovde se umire od svega
Od toplote od zime
Ili se smrzavas ili se gusis
Ovde vazduha nema
Ako prestanes da me ljubis
Cini mi se umrecu ugusena
Imas petnaest godina imam petnaest godina
Oboje trideset
Sa trideset godina vise nismo deca
To su godine kad treba da se radi
To su godine kada se ljubi
Kasnije bice kasno
Nas zivot to je sada
Ljubi me.


Zak Prever

> Odgovori
^ Povratak na viši nivo
>> Sledeća strana
<< Prethodna strana
> Verzija za PC