ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti :: Internet ~ Novosti ~ Provideri

Toolbar

Pravilnik foruma

Burek marketing

Najčešća pitanja

Posetite Burek Prodavnicu

Zatvori

BUREK marketing

Burek :: Forumi :: > Tehnicki deo foruma > Internet ~ Novosti ~ Provideri

Tema: ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti (Moderator: Crowz)

Trenutno vreme je: 01. Maj 2026, 14:27:31

Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 0 gostiju pregledaju ovu temu.

Glasanje

Pitanje: Cije usluge koristite?

SezamPro AD[S]L
EUnetADSL
BeotelNet ADSL
BeocityNet ADSL
VeratNet ADSL
YUBCnet ADSL
PTT NET ADSL
Bitsyu.net ADSL
Teleport ADSL
Softnet ADSL
Neobee ADSL
Telekom Srbija ADSL
Ne postoje tehnicki uslovi
Provider nije naveden

Stranice:

2 3 ... 669

Tema: ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti (Pročitano 963760 puta)

SerbianFighter

28. Nov 2006, 23:22:51

Administrator

Capo di tutti capi

Underpromise; overdeliver.

Zodijak
Pol
Poruke	Odustao od brojanja
Zastava

	Windows XP
	Opera 9.02
	Apple iPhone 6s

ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti

- Kako se tacno povezuje ADSL

ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line)

ADSL je tehnologija za prenos digitalnih podataka velikom brzinom preko postojece telefonske linije. Za razliku od pristupa Internetu preko komutirane telefonske linije (pristup preko modema), ADSL omogucuje stalnu vezu sa Internetom.

Kako radi ADSL

Telefonska pretplatnicka linija se relizuje preko jednog para bakarnih zica od lokacije Telekoma Srbije do lokacije korisnika. Za prenos govora u klasicnoj telefoniji koristi se osnovni opseg. S obzirom da preko bakarnih zica postoji mogucnost da se prenosi siri frekvantni opseg, ADSL koristi frekventni opseg koji se deli na dva ili vise opsega.
Osnovni opseg (0 – 4kHz) koji se koristi za telefonski saobracaj (prenos govora), posebnim filtrom (splitter-delitelj frekvencija) je odvojen od opsega koji se koristi za prenos podataka.

Slika 1. – realizacija ADSL-a

ADSL koristi dve razlicite vrste opreme. Na strani korisnika nalazi se delitelj frekvencije i ADSL primopredajnik (ADSL modem). Delitelj ima funkciju da od celokupnog frekventnog opsega izdvoji osnovni opseg koji sluzi za telefonski razgovor. Preko delitelja se prikljucuje obican telefonski aparat ili ISDN terminalni uredjaj (ISDN telefon, ISDN faks grupe 4) i to u zavisnosti da li je ADSL realizovan preko obicne telefonske linije ili preko baznog ISDN prikljucka.

ADSL primopredajnik se prikljucuje na drugi izlaz delitelja i omogucuje protok podataka sa korisnickog racunara ili mreze na ADSL liniju. U zavisnosti od proizvodjaca, moguca je integracija mreznog rutera, svica ili druge opreme u ADSL primopredajnik. Na strani Internet provajdera nalazi se DSL pristupni multiplekser (DSLAM – Digital Subscriber Line Access Multiplexer) koji se sastoji od delitelja i ADSL primopredajnika. Delitelj ceo saobracaj deli na dva dela: telefonski saobracaj koji se prosledjuje Telekomu Srbija i digitalne podatke koji se salju prema Internetu preko ADSL primopredajnika.

DSLAM obezbedjuje glavnu razliku izmedju ADSL servisa i servisa realizovanih preko kablovskog modema. Korisnici kablovskog modema dele mreznu petlju gde dodavanje novih korisnika znaci smanjenje perfomansi servisa. Dodavanje novih ADSL korisnika ne dovodi do pada perfomansi sve dok ukupan broj korisnika ne dovede do zagusenja Internet veze provajdera sto se lako resava prosirenjem ukupne veze provajdera.

Potrebni uslovi za realizaciju ADSL-a

Za realizaciju ADSL potrebna je "cista" bakarna parica. Ukoliko je telefonska linija realizovana preko PCM-a ili kao dvojnicka linija potrebno je prvo da Telekom Srbija obezbedi par bakarnih zica do korisnika.
Drugi uslov je da je na Vasoj centrali postoji DSLAM jer ADSL radi na maksimalnom rastojanju od 5-6 km od telefonske centrale uz odgovarajuci precnik zica.

Primena i prednosti ADSL-a

Analizom potreba manjih firmi i kucnih korisnika (SOHO) primeceno je da nije potrebno omoguciti simetrican prenos podataka. Naime, visestruko je veci protok koji ovi korisnici ostvaruju u prijemnom smeru nego sto salju.
ADSL je osmisljen kao asimetricni sistem prenosa koji se realizuje preko analogne telefonske linije i obezbedjuje istovremeni prenos analognih (govornih) i digitalnih podataka (velika brzina preko stalne veze sa Internetom)

Prednosti ADSL-a su visestruke:
- omogucuje stalnu vezu sa Internetom uz povoljne cene; potrebno je da imate kompjuter sa slobodnim USB prikljuckom ili mreznu kartu (Ethernet),
- moguce je odabrati razne pakete vezano za brzine protoka (256/64kbps, 512/128kbps, 768/192kbps, itd)
- realizacija je preko postojece telefonske linije i kucne instalacije; zadrzavate postojecu telefonsku liniju uz uobicajeno obavljanje telefonskih razgovora,
- ADSL servis se moze realizovati bez obzira na tip telefonskog prikljucka koji korisnik ima (analogni telefonski prikljucak, ISDN prikljucak, ...); jedini uslov je da se korisnik nalazi na podrucju na kojem je moguca instalacija ADSL prikljucka,
- prilikom realizacije ADSL servisa na postojecu ISDN liniju korisniku su na raspolaganju istovremeno oba ISDN kanala i ADSL veza
- povoljna cena potrebne ADSL korisnicke opreme,
- zadrzavate postojeci broj telefona ukoliko Vam je telefonska linija realizovana preko "ciste" bakarne parice.

Link

Zvanicne statistike od septembra ove godine govore da je stanje zastupljenosti providera ovakvo:
SezamPro AD[S]L 38.78%
EUnetADSL 27.63%
BeotelNet ADSL 14.26%
BeocityNet ADSL 8.15%
VeratNet ADSL 3.33%
YUBCnet ADSL 3.76%
PTT NET ADSL 1.93%
Bitsyu.net ADSL 1.42%
Teleport ADSL 0.61%
Softnet 0.07%
Neobee ADSL 0.05%
SBB 0.02%

A sto se tice brzine zakupljenih paketa situacija je ovakva:
256 Kb/s: 63.59%
512 Kb/s: 23.85%
768 Kb/s: 12.56%

ADSL - Osnovni pojmovi

Asimetrična digitalna pretplatnička linija (ADSL-Asymetric Digital Subscriber Line) je asimetrična u smislu brzine prenosa podataka tj. to znači mogućnost bržeg prenosa podataka u daunlod-u (ka korisniku), nego što je to u aploud-u prenos podataka od korisnika ka mreži. Prenos se vrši po telefonskoj bakarnoj parici pretplatnika.

Uvod

Razvoj telekomunikacija u XX veku odvijao se tako što je za svaki servis građena posebna infrastruktura. Tako je nastala (javna) mreža za telefonski servis, telegrafski servis i servis za prenos podataka. Veza između telefonskih pretplatnika i «njihovih centrala» najvećim delom je išla preko bakarnih parica. Tako je do kraja 2001. godine u svetu bilo instalirano oko milijardu telefonskih linija (bakarnih vodova-parica). Uzimajući u obzir ogromna ulaganja u takvu lokalnu infrastrukturu i narasle potrebe korisnika za novim servisima (video na zahtev, video konferencije, rad od kuće, telemedicina, učenje na daljinu, interaktivne mrežne igre, radio i TV, on-lajn kupovina) bilo je logično očekivati razvoj telekomunikacionih usluga u pravcu korišćenja postojeće infrastrukture. Prvi korak je bila ISDN tehnologija, ali se sredinom poslednje dekade XX veka, sa ekspanzijom Interneta, javila potreba za nečim što bi omogućilo velike protoke podataka od i ka krajnjem korisniku usluge. Tome zahtevu je odgovorila nova xDSL tehnologija. Ona omogućava da se po postojećoj infrastrukturi (bakarnim paricama) pruži krajnjem korisniku kako pristup fiksnoj telefonskoj mreži i uslugama koje ona pruža, tako i pristup Internetu sa velikim brzinama protoka (teoretski 8.192 Mbit/s).

Šta je ADSL

U tehnologiji DSL-a postoji nekoliko podvrsta, međutim, ona koja se danas najčešće koristi je takozvana asimetrična digitalna pretplatnička linija (ADSL-Asymetric Digital Subscriber Line). Asimetričnost, zapravo znači mogućnost bržeg prenosa podataka u daunlod-u (ka korisniku), nego što je to u apload-u (prenos podataka od korisnika ka mreži). Većina najzanimljivijih aplikacija za korisnike na mreži su asimetične (video na zahtev, pristup Internetu, multimedijalni pristup, kupovina od kuće, itd.) gde mnogo više informacija korisnik "preuzima" sa mreže nego što ih njoj "šalje". Obezbeđivanje širokopojasnih i telefonskih servisa preko ADSL linije se zasniva na odvojenim pretplatama. Telefonskim servisima se upravlja na nivou komutacionog čvora kao i sa ostalim «tradicionalnim» pretplatnicima. Širokopojasnim servisima se upravlja na nivou širokopojasne mreže od strane pružaoca ove usluge.

Kako radi ADSL

Kroz bakarnu paricu može se preneti mnogo više podataka nego što je sadržano u signalu telefonskog razgovora. ADSL koristi "višak" ovog kapaciteta za prenos informacija, bez ometanja telefonskog razgovora koji može da se odvija paralelno/istovremeno. Čitav princip se zasniva na tome da se odgovarajuće frekvencije vežu za određene zadatke. ADSL tehnologija deli raspoloživi frekvencijski opseg obične bakarne parice na tri dela. Za govornu komunikaciju potreban je ograničen propusni opseg, jer ljudsko uvo može registrovati zvuk u opsegu od 20 Hz do 16000 Hz što predstavlja samo jedan deo raspoloživog frekventnog propusnog opsega bakarne parice. Osnovni opseg koji je predviđen za telefonski saobraćaj, posebnim filterom, takozvanim spliter-om, je odvojen od ostalih opsega metodom koji garantuje da će se telefonski razgovor odvijati i u slučaju da ADSL zakaže. Drugi opseg frekvencija prenosi signal podataka koji šalje informacije od korisnika ka mreži (aploud). Treći propusni opseg je veza velike brzine ka korisniku (daunloud).

Struktura DSL mreže

Postojeća telefonska infrastruktura je u prvom redu namenjena za prenos govora, tako da ova mreža nije u startu prilagođena za prenos podataka velikom brzinom. Zbog toga su potrebne određene izmene na postojećoj telefonskoj mreži. Da bi se stvorila mreža za brzi prenos podataka bazirana na DSL uslugama, potrebno je obezbediti nekoliko vrsta mrežne opreme.

Strana pretplatnika

Na strani pretplatnika nalazi se razdvajač i DSL modem. Razdvajač je uređaj koji se veže na oba kraja telefonske linije i služi za razdvajanje DSL signala od signala klasične telefonije ili ISDN-a. Preko razdvajač-a se priključuje običan telefonski aparat ili ISDN terminalni uređaj i to u zavisnosti da li je ADSL realizovan preko obične telefonske linije ili preko baznog ISDN-a.

DSL modem/ruter se priključuje na drugi izlaz razdvajač-a i omogućuje protok podataka sa korisničkog računara na DSL liniju. DSL terminalni uređaj (DSL Modem/DSL Ruter) koji se spaja na računar i na DSL liniju, odnosno razdvajač, služi za prenos podataka. DSL terminali se proizvode uglavnom u dve vezije:
računar se spaja preko USB-a
računar se spaja preko mrežne kartice

Strana centrale

U telefonskoj centrali nalazi se DSLAM (Digital Subscriber Line Access Multiplexer) koga čine razdvajač (spliter) i DSL modem. Uloga razdvajača je da sav saobraćaj koji stigne do njega preko pretplatničke linije, podeli na dva dela:
telefonski saobraćaj - koji šalje ka telefonskoj mreži i
digitalne podatke koji se usmeravaju preko DSL modema na Internet.

Ovde dolazimo do najveće razlike između ADSL-a i kablovskog pristupa Internetu preko kabl modema: ADSL preko DSLAM-a obezbeđuje rezervisanu vezu svakom priključenom korisniku i ne postoji nikakva zavisnost između kvaliteta usluge i broja korisnika, dok se kod kablovskog pristupa Internetu, dodavanjem korisnika na granu kabla smanjuje kvalitet pristupa Internetu svakom korisniku posebno, jer se resurs deli.

Izvor: Wikipedia

ADSL - Cene najpopularnijih providera:

SezamPro AD[S]L

1=SezamPro fabrička prodavnica (5% popust), 3=Plaćanje [S] karticom, 2=Svi ostali načini plaćanja

Sve cene izražene sa obračunatim PDV-om od 18%.
Paket      Osnovne karakteritike      Uspostava (*)      Cena 1   2   3
AD[S]L Lite 256   256/64 kbps, 100+100 MB saobraćaja   besplatna   807 din   849 din   899 din
AD[S]L Lite 512   512/128 kbps, 200+200 MB saobraćaja   besplatna   1.234 din   1.299 din   1.399 din
AD[S]L Lite 768   768/192 kbps, 300+300 MB saobraćaja   besplatna   1.614 din   1.699 din   1.799 din
AD[S]L Lite Data   Dodatnih 100+100 MB saobraćaja       94 din   99 din   99 din

AD[S]L Basic 256   256/64 kbps, 2.000+2.000 MB saobraćaja   besplatna   1.139 din   1.199 din   1.249 din
AD[S]L Basic 512   512/128 kbps, 3.000+3.000 MB saobraćaja   besplatna   1.709 din   1.799 din   1.899 din
AD[S]L Basic 768   768/192 kbps, 4.000+4.000 MB saobraćaja   besplatna   2.184 din   2.299 din   2.399 din
AD[S]L Basic Data   Dodatnih 1.000+1.000 MB saobraćaja       313.50 din   330 din   330 din

AD[S]L Home 256   256/64 kbps, bez merenja saobraćaja   besplatna   1.424 din   1.499 din   1.599 din
AD[S]L Home 512   512/128 kbps, bez merenja saobraćaja   besplatna   2.374 din   2.499 din   2.599 din
AD[S]L Home 768   768/192 kbps, bez merenja saobraćaja   besplatna   3.324 din   3.499 din   3.699 din

(*) Uspostava je besplatna ukoliko se odlučite za SezamPro do 1. decembra 2006. bez obzira da li će do tog datuma vaš priključak biti realizovan ili ne.

Dodatni popusti:
Za uplatu 6-11 meseci unapred - dodatni popust 8%
Za uplatu 12 meseci unapred - dodatni popust 14%

EUnetADSL

Mesečna pretplata za EUnetADSL Hobby

EUnetADSL Hobby

Surf 10:1 Hobby    Brzina    Cena    Dodatnih 200 MB*
Surf 1    256/64 – do 1 GB    950**/1190 din    120 din
Surf 3    512/128 – do 3 GB    2.300 din    120 din
Surf 5    768/192 - do 5 GB    3.300 din    100 din
Surf 10    768/192 - do 10 GB    5.300 din    100 din
Surf 20    768/192 - do 20 GB    7.300 din      80 din

Flat 40:1 Hobby    Brzina    Cena
Flat 256   256/64    1.390 din

Flat 30:1 Hobby    Brzina    Cena
Flat 256    256/64    2.100 din
Flat 512    512/128    3.900 din
Flat 768    768/192    5.700 din

Flat 20:1 Hobby    Brzina    Cena
Flat 256    256/64    3.100 din
Flat 512    512/128    4.900 din
Flat 768    768/192    6.700 din

Mesečna pretplata za EUnetADSL Advanced

EUnetADSL Advanced

Surf 10:1 Advanced    Brzina    Cena    Dodatnih 200 MB*
Surf 1    256/64 – do 1 GB    2.390 din    120 din
Surf 3    512/128 – do 3 GB    3.300 din    120 din
Surf 5    768/192 - do 5 GB    4.400 din    100 din
Surf 10    768/192 - do 10 GB    7.400 din    100 din
Surf 20    768/192 - do 20 GB    9.400 din    80 din

Flat 30:1 Advanced    Brzina    Cena
Flat 256    256/64    3.100 din
Flat 512    512/128    4.900 din
Flat 768    768/192    6.700 din

Flat 20:1 Advanced    Brzina    Cena
Flat 256    256/64    3.900 din
Flat 512    512/128    5.900 din
Flat 768    768/192    7.900 din

Mesečna pretplata za EUnetADSL Professional

EUnetADSL Professional

Surf 10:1 Professional    Brzina    Cena    Dodatnih 200 MB*
Surf 1    256/64 – do 1 GB    2.890 din    120 din
Surf 3    512/128 – do 3 GB    3.800 din    120 din
Surf 5    768/192 - do 5 GB    4.900 din    100 din
Surf 10    768/192 - do 10 GB    7.900 din    100 din
Surf 20    768/192 - do 20 GB    9.900 din    80 din

Flat 30:1 Professional   Brzina    Cena
Flat 256   256/64    3.600 din
Flat 512    512/128    5.400 din
Flat 768    768/192    7.200 din

Flat 20:1 Professional    Brzina    Cena
Flat 256    256/64    4.400 din
Flat 512   512/128   6.400 din
Flat 768   768/192   8.400 din

* Svakih započetih 200 MB protoka u smeru od Interneta ka korisniku preko dodeljenog limita dodatno se tarifira.

** Mesečna pretplata za prva tri meseca korišćenja servisa

Za pravna lica navedene cene ne uključuju porez na dodatu vrednost (18%).

Za fizička lica PDV je uključen u cenu.

Vise informacija : Specijalne pogodnosti

BeotelNet ADSL

Godišnja pretplata (*)
Economic mini home   256/64   1GB   990.00 din   840.00 din*
Economic midi home   512/128   3GB   1,790.00 din   1520.00 din*
Economic maxi home   768/192   4GB   2,290.00 din   1940.00 din*

* Cena na mesečnom nivou;
Količina podataka se može dopuniti samo kada je osnovni paket za taj mesec uplaćen.0.5 GB   150.00 dinara
1 GB   250.00 dinara
2.5 GB   500.00 dinara

Dopunjene, a nepotrošene količine GB-a se prebacuju u naredni mesec.

BeocityNet ADSL

FLAT 256 kbps 20.00 EUR
FLAT 512 kbps 30.00 EUR
FLAT 768 kbps 40.00 EUR

VeratNet ADSL

256/64 Kbit/s   1 286 din.
512/128 Kbit/s   2 124 din.
768/192 Kbit/s   2 832 din.

Pristupna taksa za Ethernet i ADSL pakete se ne naplaćuje.

PDV je uračunat u cene.

Napomena:
Za uplatu ADSL paketa 5 meseci unapred, šesti mesec vam poklanjamo.
Za uplatu ADSL paketa 10 meseci unapred, dobijate na poklon još dva meseca.

Privatni korisnici otvaraju nalog na prodajnom mestu VeratNet-a u ulici Gavrila Principa 58 u Beogradu, posle konsultacija sa Sektorom za naplatu i privatne korisnike.

YUBCnet ADSL

ADSL Flat 256    1390 din/mesec
ADSL Flat 512   2190 din/mesec
ADSL Flat 768    2890 din/mesec
ADSL Flat 256 pro   2990 din/mesec
ADSL Flat 512 pro   5290 din/mesec
ADSL Flat 768 pro   7690 din/mesec

PTT NET ADSL

Cenovnik ADSL usluge - za fizička i pravna lica, uz napomenu da je u cene uračunat PDV

Paket ADSL servisa    Mesečno   Mesečno - prva 3 meseca 40% popust
256 Kbps/64 Kbps   1.700 din    1.020 din
512 Kbps/128Kbps   2.500 din    1.500 din
768 Kbps/192 Kbps   4.000 din   2.400 din

Napomena: korisnicima je omogućen promotivni popust od 40% za prva tri meseca korišćenja ADSL usluge.

Neobee ADSL

HOME 256   HOME 512    HOME 768
1350 din.   1750 din.   2450 din

Gde je sve dostupan ADSL?

ADSL je trenutno (ili će u narednih nekoliko meseci biti) dostupan u gotovo svim većim mestima u Srbiji.

Područje regije Sever:
Novi Sad Centar, Bakic, Šantic, Satelit, Telep, Sremski Karlovci, Vrbas, Vrbas Vinogradi, Stari Vrbas, Kula, Liman 2, Detelinara, Betanija, Miša Dimitrijević, Bačka Palanka, S. Mitrovica , Kamenjar, Mačv. Mitrovica, S. Mitrovica - Stari Most, Inđija -Centar, Inđija Vašarište, Indija - Gasina Gazela, Ruma, Tivol, Ruma Borkovac, Stara Pazova, Staro Selo , Zrenjanin, Bagljaš , Mužlja , Zrenjanin - Šecerana, Kikinda, Mikronaselje, Subotica, Aleksandrovo, Kertvaroš, Mali Bajmok, Novo Selo, Četvrti jul, Subotica - Pešcara, Senta, Palić, Bačka Topola, Sombor, Sombor - IS Mlake, Sombor - IS Čonopljan., Sombor - IS Čvorak, G. Varoš, Goge, Selenca, Apatin

Područje regije Jug:
Niš Centar, Krive Livade, Ledena Stena, Sinđelić, Komren, Kalča, Gradsko Polje, Nikola Tesla, Medijana, Duvanište, Delijski vis, Bubanj, Palilula, Pantelej, Ardija, Aleksinac, IS Žikovac, Al. Rudnici, Soko Banja, Prokuplje, Pojatsko naselje, Kuršumlija, Blace, Pirot, Dimitrovgrad, Tigrovo naselje, Leskovac, Leskovac Istok, Dubočica, Leskovac Jug, Vranje, Ogledna Stanica, Donje Vranje, Vladičin Han, Zaječar, Kraljevica, Kotlujevac, Vlačić, Negotin, Knjaževac, Bor, Stari Centar, Majdanpek, Kosovska Mitrovica.

Područje regije Centar:
Kragujevac Centar, Bubanj, Aranđelovac, Stara Varoš, Korićani, Lapovo, Topola, Rača, Batočina, 6 topola, Erdoglija, Park, Knić, Crkva, Metino Brdo, Jagodina, Pivara, Svilajnac, Paraćin, Despotovac, Kraljevo, Senjak, Grdica, Čibukovac, Ribnica, Kovači, Bunjačko Brdo, Ratina, Ušće, Vrnjačka Banja, Raška, Baljevac, Novi Pazar, Ukras, Sjenica, Tutin, Kruševac, Prnjavor, Rasadnik, Šumice, Lazarica, Pakašnica, Bivolje, Trstenik, Brus, Varvarin, Ćičevac, Ražanj, Užice, Bajina Bašta, Krčagovo, Požega, Sevojno, Terazije, Zlatibor, Kosjerić, Arilje, Prijepolje, Čačak, Alvadžinica, Ivanjica, Ljubić, Jezdinsko Polje, Atenica, Preljina, G. Milanovac, Nevade

Područje regije Beograd:
Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sava Obrenovac, Šabac, Valjevo, Peti Puk, Smederevo, Papazovac (Smede), Požarevac, Pančevo, Panačevo misa, Vršac, Vršac Hemograd, Beograd CENTAR, Beograd Akademija, Beograd G. Venac , Beograd Dorćol I, Beograd Dorćol II, Beograd Jovanova, Beograd Politika, Beograd P.Štedionica, Beograd V.Novosti, Beograd ETF, Beograd GUBEREVAC, Beograd Dedinje, Beograd Narodna Banka, Beograd Dobropoljska, Beograd Sarajevska, Beograd TK Centar, Beograd KRUNSKI VENAC, Beograd Zvezdara, Beograd Autokomanda, Beograd Mileševska, Beograd Sveti Sava, Beograd Dunav, Beograd Krnjača, Beograd Karaburma, Beograd Višnjička banja, Beograd Višnjica, Beograd Omladinski stadion, Beograd ČUKARICA, Beograd Miljakovac, Beograd Julino Brdo, Beograd Sunčana padina, Beograd Čukarička padina, Beograd Sremčica, Beograd Kanarevo Brdo, Beograd KONJARNIK, Beograd Vele Nigrine, Beograd Kaluđerica, Beograd Denkova Bašta, Beograd Mirijevo, Beograd NOVI BEOGRAD, Beograd Bežanija, Beograd Bež. Kosa, Beograd Tošin Bunar, Beograd Ledine, Beograd VOŽDOVAC, Beograd Jajinci , Beograd Kumodraž, Beograd Braće Jerković, Beograd Bioskop Voždovac, Beograd Medaković II, Beograd Kumodraška, Beograd ŽARKOVO, Beograd Filmski grad, Beograd Repište, Beograd ZEMUN, Beograd Altina I, Beograd ŽELEZNIK, Beograd Mijačka, Beograd Vele Nigrine, Beograd Senjak, Beograd Sivi dom, Beograd Borča, Beograd Kijevo, Beograd Rakovica

Iskustva, problemi, pitanja... "mikrofon" je vas

« Poslednja izmena: 02. Dec 2006, 07:47:45 od SerbianFighter »

IP sačuvana

Pobednik, pre svega.

Napomena: Moje privatne poruke, icq, msn, yim, google talk i mail ne sluze za pruzanje tehnicke podrske ili odgovaranje na pitanja korisnika. Za sva pitanja postoji adekvatan deo foruma. Pronadjite ga! Takve privatne poruke cu jednostavno ignorisati!
Preporuke za clanove: Procitajte najcesce postavljana pitanja!

Zatvori

jackal2006

Poruka #1

29. Nov 2006, 14:20:48

Svakodnevni prolaznik

Zodijak
Pol
Poruke	247

	Windows XP
	Internet Explorer 6.0
	Ericsson GA628

Cekaj bre ADSL znaci Analogno Digitalna Sezampro Linija a ne to na engleskom,missim pogledaj pocetna slova ,zar ne ...

Smile

Nego ozbiljno,da li neko moze da podeli iskustva koje ima sa Telekomovim ADSL-om razmisljam da se prebacim???

IP sačuvana

<Sabdo> on one of those speech-to-text programs my friend ripped ass onto the mic.
<Sabdo> and it typed out "France"
<Sabdo> we were like, wtf?

Zatvori

stojkudin

Poruka #2

29. Nov 2006, 22:39:37

Jet set burekdzija

Cudni smo ti mi pingvini!

Zodijak
Pol
Poruke	6178
Zastava

	Windows XP
	Opera 9.02
	SonyEricsson k750i

ja sam kod beotela imam 512 i radi solidno max brzina skidanja je 54 (realno) a uplod 16
ali to ne vazi za p2p programe itd rekli su mi da podesim nat firewall na modemu
ali to nisam uspeo (nemam pojma kako)
imam alcatel speedtouch 330 usb adsl modem! pa ako moze mala pomoc oko toga

i da pre nego pokusate da menjate provajdera raspitajte se dali ima slobodnih prikljucaka
na vasoj centrali jer ako su svi zauzeti cim se vi otkacite od svog provajdera taj prikljucak
ode nekom drugom i pa pa nema adsl Smile

IP sačuvana

Zatvori

kocka90

Poruka #3

30. Nov 2006, 00:42:16

Zvezda u usponu

Zodijak
Pol
Poruke	1490
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0
	Apple iPhone 4S 16GB

ja imam kod beotela 256kb/s flat, i skida brzinom 27kb/s-30kb/s...
...odlicno radi, nemam problema

IP sačuvana

Zatvori

SerbianFighter

Poruka #4

30. Nov 2006, 02:08:07

Administrator

Capo di tutti capi

Underpromise; overdeliver.

Zodijak
Pol
Poruke	Odustao od brojanja
Zastava

	Windows XP
	Opera 9.02
	Apple iPhone 6s

Postovani korisnici,

YUBC System A.D. je znacajno spustio cene pristupa Internetu
preko ADSL servisa. Od ponedeljka 27.11.2006. cene pristupa
Internetu preko ADSL-a su:

ADSL Flat 256 1390 din/mesec
ADSL Flat 512 2190 din/mesec
ADSL Flat 768 2890 din/mesec
ADSL Flat 256 pro 2990 din/mesec
ADSL Flat 512 pro 5290 din/mesec
ADSL Flat 768 pro 7690 din/mesec

Za vise informacija posetite stranicu na Internet prezentaciji
YUBC System-a A.D. posvecenu ADSL servisu na adresi
http://www.yubc.net/tekst.php?idg=16.

Prepoznatljivo visok kvalitet pristupa Internetu preko mreze
YUBC System-a A.D. Vam je sada dostupan po dosta nizim cenama.

IP sačuvana

Zatvori

SerbianFighter

Poruka #5

30. Nov 2006, 03:36:49

Administrator

Capo di tutti capi

Underpromise; overdeliver.

Zodijak
Pol
Poruke	Odustao od brojanja
Zastava

	Windows XP
	Opera 9.02
	Apple iPhone 6s

Korak napred, nazad dva

Domaći Internet provajderi već godinu i po dana nude ADSL kao savremeno rešenje za brzu, jednostavnu i pouzdanu vezu s Internetom. Gde smo danas i šta nas čeka u budućnosti?

Brzi pristup Internetu polako pušta korene i u zemlji Srbiji. I dok su, ne tako davno, u blagodetima broadband Interneta mogli da uživaju samo zaposleni u firmama koje su iznajmljenom telefonskom paricom bile direktno vezane na nekog od domaćih Internet provajdera, u poslednje vreme sve je više običnih „smrtnika” koji su ovu civilizacijsku tekovinu uveli i u svoje domove. Iako „sporovozni” dial-up pristup (veza ostvarena preko telefonske linije i klasičnog modema ograničena na 56 kbit/sec, „surfovanje” po Internetu, elektronsku poštu i tek po koji multimedijalni sadržaj) predstavlja i dalje dominantan način pristupa Internetu za većinu rezidencijalnih korisnika, sve veći udeo na tržištu imaju i servisi bazirani na neuporedivo bržim kablovskim, bežičnim i ADSL vezama.

Haos koji vlada na tržištu bežičnog pristupa Internetu, često sa neregulisanim pitanjem legalnosti, tj. dozvole potrebne za korišćenje odgovarajućeg frekventnog opsega, zavređuje poseban tekst koji ćemo ostaviti za neku drugu priliku. Kablovski pristup Internetu polako hvata zamah, pre svega zahvaljujući činjenici da kablovski Internet provajderi (pre svega SBB) imaju sopstvenu, od Telekoma nezavisnu infrastrukturu koju mogu da šire i prilagođavaju svojim potrebama. Ipak, u ovom tekstu ćemo se osvrnuti samo na ADSL, broadband servis koji se u javnosti najviše reklamira, pre svega zahvaljujući brojnim Internet provajderima koji ga distribuiraju krajnjim korisnicima.

Start

Pođimo prvo od nekih činjenica: ADSL je u Srbiju došao krajem januara 2005. godine. ADSL je opšteprihvaćena skraćenica za „Asymmetric Digital Subscriber Line” (asimetričnu digitalnu pretplatničku liniju). Pomenuta asimetričnost predstavlja esencijalnu karakteristiku ADSL-a: maksimalna brzina kojom „dovlačite” podatke sa Interneta (download) višestruko je veća od brzine kojom podatke šaljete ka Internetu (upload).

Inicijalne zasluge za dolazak ADSL-a na domaće tržište pripadaju Telekomu – čitava ADSL infrastruktura pripada njemu i svi ADSL priključci završavaju na Telekomovoj opremi, ali distribuciju servisa „širokim narodnim masama” (bar za sada) vrše isključivo Internet provajderi. Trenutno su na raspolaganju tri brzine ADSL pristupa: 64/256, 128/512 i 192/768 Kbit/sec (prva brojka predstavlja brzinu uploada, druga downloada). Odnos 1:4 u korist downloada nije nešto što diktira ADSL standard – količnik je izabrao Telekom, a njegova optimalnost je diskutabilna. Iako ćemo se lako složiti da je ovo za red veličine bolje od onog što smo do juče imali preko old-fashioned telefonskog modema, Srbija u tom pogledu i dalje zaostaje za svojim najbližim okruženjem: slovenački Siol i hrvatski T-Com nude, na primer, ADSL baziran na megabitnoj (1 Mbit/sec) brzini (ADSL standard podržava download od 7 Mbit/sec i upload od 1 Mbit/sec). Servis se realizuje preko postojeće telefonske linije korisnika uz mogućnost simultanog korišćenja klasične telefonske i Internet veze.

Svedoci smo bespoštedne bitke koju domaći provajderi vode oko sadašnjih i budućih ADSL korisnika: ozbiljne radio i TV kampanje imaju SezamPro, Eunet, Beotelnet i drugi, dok se još suroviji rat vodi na Webu, gde sve vrvi od novih ADSL paketa, boljih cena i dodatnih servisa koji ADSL ponudu treba da učine atraktivnijom, sadržajnijom i pristupačnijom. Treba napomenuti da prelazak na ADSL ne iziskuje dodatnu investiciju u hardver od strane korisnika pošto provajderi besplatno daju na korišćenje svu potrebnu opremu. Obično se nude dva modela tarifiranja servisa: skuplji, usmeren na veće potrošače, koji podrazumeva neograničeno korišćenje (tzv. flat model), i jeftiniji, gde je količina prenetih podataka ograničena, uz naplatu eventualnog prekoračenja. Najjeftinija „mesečna karta” za svet ADSL-a košta nešto manje od 1.000 dinara a za maksimalan komfor potrebno je izdvojiti nekoliko puta više.

U borbi za korisnike ponekad se ne biraju sredstva. Pojedini provajderi iskrivili su čak i samo značenje skraćenice ADSL kako bi svoju ponudu pošto-poto izdvojili u odnosu na ostale (otprilike kao kada biste rekli da JAT znači „Joke About Time”, duhovito ali ne i korektno). Takođe, koliko je autoru ovog teksta poznato, nijedan domaći Internet provajder (izuzev EUneta) nije obelodanio svoj contention ratio (ili stepen agregacije, jedan od najznačajnijih tehničkih parametara kvaliteta ADSL-a), iako je to u svetu uobičajena praksa.

Ograničena dostupnost

ADSL još uvek nije zakucao na svačija vrata. Servis je inicijalno bio dostupan korisnicima čije telefonske linije završavaju na jednoj od osam glavnih beogradskih centrala. Nakon nekoliko meseci, broj podržanih centrala je udvostručen, tako da je pokrivenost Beograda dostigla 40% (širi centar grada). Danas je podržano 45 centrala u Beogradu, 17 centrala u Novom Sadu (od decembra 2005) i 5 centrala u Nišu (od februara 2006). Kada će ADSL stići i u ostale gradove Srbije, zavisi isključivo od planova Telekoma koji su nam (uglavnom) nepoznati, ali je već sada jasno da u njima još uvek nema mesta za manje urbane celine. Pri tom ni činjenica da živite u jednoj od tri navedene srpske metropole i da se nalazite na jednoj od privilegovanih telefonskih centrala još uvek ne garantuje i ADSL priključak: ukoliko imate telefonskog „dvojnika”, na vašu liniju je montiran tzv. PCM uređaj, ili su naprosto svi kapaciteti zauzeti, moraćete da sačekate modernizaciju telefonske infrastrukture ili da potegnete neku od svojih veza „tamo gde treba”.

Do sada je ukupno instalirano oko 23.000 ADSL priključaka (iako je interes neuporedivo veći): 35% korisnika drži SezamPro, 25% EUnet, 12% Beotel, 10% Neobee, dok ostali provajderi imaju simboličan tržišni udeo (oko 20 provajdera ima ovu uslugu u svom portfoliju). Na prvi pogled, reklo bi se da je ADSL u Srbiji još uvek na svom početku, ali da taj početak obećava svetlu budućnost, kako Telekomu tako i provajderima koji su oslonjeni na njega. Činjenice, međutim, govore drugačije: situacija je daleko od idealne i sve je više znakova da se nad ekspanziju domaćeg ADSL tržišta nadvijaju tamni oblaci za koje su ponajmanje krivi provajderi.

Pre svega, daleko zaostajemo u odnosu na svoj region. Početkom prošle godine, kada su srpski provajderi počeli da realizuju prve ADSL priključke, Hrvatska ih je već imala 31.500 da bi do kraja 2005. godine taj broj premašio 100.000. Slovenija je u istom periodu zabeležila rast sa 115.000 na 197.000 korisnika broadband Interneta. A daleko ispred je Mađarska koja je u januaru ove godine „proslavila” i 400.000 korisnika ADSL-a. Apsolutne razlike između nas i sveta sa kojim toliko volimo da se poredimo ne samo da se ne smanjuju već se i umnožavaju. Zašto?

ADSL ispod haube

Pođimo prvo od načina realizacije samog servisa. Svaki ADSL korisnik priključen je putem svoje telefonske linije na Telekomov „port” u nekoj od telefonskih centrala koje su osposobljene za ovaj servis. Telekom, putem svoje mreže, povezuje ovaj port sa mrežom Internet provajdera za kojeg se korisnik opredeli. Provajder nadalje obezbeđuje vezu krajnjeg korisnika sa Internetom, dodajući usput čitavu gamu dodatnih servisa, u skladu sa sopstvenim mogućnostima i sposobnostima. Korisnik ovu uslugu u celini plaća svom provajderu, dok se Telekom namiruje kroz fakture koje ispostavlja provajderima.

Ovakav način funkcionisanja servisa ne odgovara svim provajderima, pre svega onima koji su godinama gradili službu tehničke podrške u želji da probleme svojih korisnika otklanjaju u najkraćem mogućem roku. Očigledno je da kvalitet ADSL usluge ne zavisi samo od kvaliteta Internet provajdera, već i od kvaliteta rada samog Telekoma, a to je nešto što je manje poznato današnjim ADSL korisnicima koji vide samo svog provajdera i od njega očekuju maksimalan kvalitet.

S obzirom na to da se servis u najvećoj meri bazira na Telekomovoj infrastrukturi u čije stanje provajderi nemaju uvid, čest je slučaj da korisnik ima problem, da on problem prijavi svom provajderu, a da provajder utvrdi da je sa njegove strane sve u redu. Na kraju se ispostavi da je problem, zapravo, negde u Telekomu. Telekomova podrška u ovakvim slučajevima je, blago rečeno, traljava. Otklanjanje kvarova vrši se, najčešće, samo u radno vreme, a ponekad traje i nedopustivo dugo (i preko tri nedelje). U takvoj situaciji nezadovoljan korisnik svoju opravdanu srdžbu iskaljuje na svom provajderu (jer njemu plaća račun), iako provajder tu malo šta može da učini.

Postoje i još drastičniji primeri Telekomove nebrige o postojećim ADSL korisnicima. Relativno je česta situacija da se korisnik prilikom reorganizacije Telekomove mreže sa telefonske centrale na kojoj mu se nalazi ADSL priključak prebaci na tzv. „istureni stepen” (manju centralu, bližu njegovom mestu stanovanja) gde često ne postoje tehnički preduslovi za ADSL. Takav korisnik bez ikakve najave, obaveštenja ili saveta, bilo od Telekoma bilo od svog provajdera, preko noći ostaje bez svog ADSL priključka. Provajder gubi jednog teško stečenog pretplatnika (u kojeg je već investirao dajući mu opremu za rad), pri čemu su mogućnosti da se servis ponovo uspostavi u relativno kratkom roku – simbolične.

Provajderske muke

Problemi koji korisnike pogađaju usled nebrige Telekoma još su i mali u poređenju sa problemima koje imaju sami provajderi. Pre svega, Telekom provajderima uredno naplaćuje setup (stvaranje tehničkih mogućnosti za ADSL) odnosno zakup određenog broja ADSL portova (priključaka). Provajder, tipično, zakupljuje portove u blokovima od po hiljadu i za svaki blok plaća Telekomu preko dva miliona dinara, i to unapred, pre nego što nađe prvog korisnika. Kada provajder ovaj blok potroši (tj. rasproda ga krajnjim korisnicima), od Telekoma zakupljuje sledećih hiljadu priključaka i tako redom. Teoretski, moguće je zakupiti i samo jedan ili dva ADSL priključka, ali je onda cena za provajdera znatno nepovoljnija. Pošto je margina profita inače mala, veliki provajderi praktično su prinuđeni da uvek rezervišu veći broj priključaka.

Opisani model ne bi predstavljao problem kada bi Telekom uvek imao „robu” koju naplaćuje mnogo pre njene „isporuke”. U praksi, situacija je sasvim drugačija. Polovinom jula Telekom je poslao dopis svim Internet provajderima u kojem „sa žaljenjem konstatuje” da na 14 beogradskih, četiri novosadske i dve niške centrale više nije u mogućnosti da aktivira nove korisnike, kako se u dopisu kaže, „zbog nedostatka slobodnih ADSL priključaka”. Rešenje problema nedostajućih priključaka se, prema Telekomu, može očekivati tek „za 2-3 meseca”, pošto Telekom ima „velike probleme prilikom ugovaranja i isporučivanja potrebne opreme”.

I tako je nastala paradoksalna situacija da provajderi, i pored toga što su Telekomu unapred platili nešto što, objektivno, ne postoji, nemaju način da dođu do krajnjih korisnika i tako povrate bar deo značajnih sredstava uloženih u sam servis, marketing i nabavku opreme. Ovo, istovremeno, povećava nezadovoljstvo potencijalnih korisnika koji često i mesecima obijaju pragove provajdera u želji da kupe ADSL servis, a provajdere ostavlja u očajanju. Mogućnost da provajderi sami investiraju u kupovinu priključaka i tako pomognu i sebi i Telekomu i korisnicima trenutno ne postoji jer tako nešto Telekom nije ni razmatrao.

Narastajući monopol

Još jednom se potvrđuje da je domaći Telekom jedinstveni „fenomen” na svetskom tržištu telekomunikacija. U Srbiji postoji na desetine hiljada ljudi i preduzeća spremnih da, ne žaleći novac, investiraju u bolji kvalitet svoje telefonske ili Internet veze prihvatajući sva „pravila igre” koja, uglavnom, diktira Telekom. Svaki drugi „telekom” bio bi srećan da posluje na koliko-toliko platežno sposobnom tržištu koje je gladno boljih i savremenijih telekomunikacionih usluga. Pa ipak, Telekom pokazuje da u ovom trenutku nije sposoban da ovakvu tražnju zadovolji, ako ne zbog provajdera sa kojima sarađuje, a ono bar zbog sopstvenog profita.

Da stvar bude gora, Telekom najavljuje da će od jeseni (verovatno u oktobru) krenuti da nudi ADSL priključke i samostalno, a ne isključivo preko Internet provajdera. I do sada su provajderi sumnjičili jedni druge (a svi zajedno Telekom) da se raspodela siromašnih zaliha ADSL priključaka ne vrši sasvim nepristrasno. Šta će se desiti kada Telekom, koji u svojim rukama drži sve ADSL priključke, krene i sam da ih prodaje, ostaje samo da nagađamo. Verovatno se Telekomu neće desiti da ADSL prodaje „na kašičicu”, ravnopravno deleći sudbinu sa ostalim ADSL provajderima. Pre će biti da će priključaka za Telekom biti u izobilju, dok će se ostali provajderi otimati za mrvice koje padaju sa stola. Uz to, Telekom ima dovoljnu finansijsku snagu da ADSL prodaje i po „damping” cenama što može da uništiti mnoge male igrače na tržištu i ozbiljno uzdrma čak i one najveće.

Mogućnosti provajdera da se bore protiv ovakvog stanja stvari veoma su ograničene. U direktnom sudaru sa Telekomom provajderi rizikuju da izgube ili ozbiljno pogoršaju odnose sa partnerom bez kojeg objektivno ne mogu (pomenimo samo da je velika većina provajdera otkazala svoje međunarodne linkove i zamenila ih Telekomovim).

Bude li Telekom direktno ušetao na ADSL tržište, krajnji korisnici verovatno će dobiti niže cene, bar inicijalno, što će mnogi pozdraviti, a Telekom svakako umeti da iskoristi u marketinške svrhe. Međutim, iskustvo drugih nas uči da, na duge staze, niko ne treba da se raduje daljoj monopolizaciji telekomunikacija jer Telekom u svojim rukama ima „i nož i pogaču”, položaj i potencijal koji mu omogućava da „zadavi” svaku konkurenciju, pa i onu na polju ADSL usluga. A ono što je u početku jeftino, kasnije, u nedostatku konkurencije, može da ispadne višestruko skuplje, o kvalitetu usluge da i ne pričamo.

Svetska iskustva

Zakonska regulativa koja bi sprečavala dalju monopolizaciju telekomunikacionih usluga kod nas ili ne postoji ili je nejasna ili je čak i pospešuje. Od dugo najavljivane „demonopolizacije i deregulacije” u sektoru telekomunikacija još uvek nismo videli nikakav opipljiv boljitak.

Ključni problem ADSL-a i mnogih drugih Internet (i ne samo Internet) servisa jeste u stoprocentnom monopolu koji Telekom drži u domenu last mile infrastrukture. Prevedeno na prost jezik, reč je o bakarnim paricama (local loops) kojima su korisnici povezani sa lokalnim telefonskim centralama, a koje se nalaze u ekskluzivnom vlasništvu Telekoma. Provajderi bi rado investirali sredstva u nabavku dodatnih ADSL priključaka, ali teško da mogu da naprave direktan prodor do korisnika sve dok je Telekom jedini „policajac” na „poslednjoj milji”. Velike i naprednije države odavno su donele zakone po kojima infrastrukturu „poslednje milje” mogu da koriste svi zainteresovani operateri, pod jasno definisanim (uglavnom tržišnim) uslovima, jednakim za sve. Ovaj proces, u svetu poznat kao Local Loop Unbundling (LLU), omogućio je korisnicima da lako menjaju jedan „telekom” za drugi, a telefonskim i Internet operaterima da se bore za korisnika u svako doba i na svakom mestu. U atmosferi zdrave konkurencije i ravnopravne tržišne utakmice, kvalitet i raznovrsnost usluga rastu, a cene padaju na zadovoljstvo korisnika.

Ništa od toga mi nećemo imati sve dok se država ozbiljno ne pozabavi problemom telekomunikacija. U našem slučaju deregulacija mora da podrazumeva veće angažovanje države, više a ne manje zakona. Nažalost, izgleda da naša država trenutno ima neka preča posla.

dipl. ing. Vojislav Rodić
Predsednik Udruženja Internet provajdera Srbije

Izvor: Oktobarski Svet Kompjutera

IP sačuvana

Zatvori

djokica1973

Poruka #6

30. Nov 2006, 06:28:16

Zvezda u usponu

Zodijak
Pol
Poruke	1202

	Windows XP
	Mozilla Firefox 1.5.0.8
	Nokia E71

Koliko je kostao ovaj YUBC ako je sad 512 kb 2190 din?
Kod Neobee-ja 512 kb=1750 din bez ogranicenja.Mislim da nema jeftinije...

IP sačuvana

Zatvori

lukpot

Poruka #7

30. Nov 2006, 10:56:59

Veteran foruma

Jet set burekdzija

Лонг лив ћирилица!

Zodijak
Pol
Poruke	6247
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0
	Nokia Lumia 1020

tih 1750 su sigurno bez PDV-a
i da, izgleda da je najjeftiniji neobee od 512, ali ih verat prestiže za ostala dva paketa...

IP sačuvana

Молим паметније да више не попуштају.
Стање је веома критично.

Zatvori

Don Shone

Poruka #8

30. Nov 2006, 13:38:05

Zvezda u usponu

Zodijak
Pol
Poruke	1661
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 2.0
	Motorola

Sta mislite o brzini 15 mbs,da li je to odlicna brzina,posto ja imam bezicni internet,da li neko da li je istina da sledece godine telekom uvodi ADSL u 50 gradova u Srbiji

IP sačuvana

Zatvori

Belgrade

Poruka #9

30. Nov 2006, 15:23:49

Veteran foruma

Superstar foruma

Life iz simple, make choices and don't look back

Zodijak
Pol
Poruke	50236
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 1.5.0.8

@don shone:
1.ovo nije tema za wireless ;0
2. 15mb/s Smile

dali je to dobra brzina? Nije Smile

IP sačuvana

Od kada su fenicani izmislili novac pitanje zahvalnosti je za mene reseno

Zatvori

Stranice:

2 3 ... 669

Burek :: Forumi :: > Tehnicki deo foruma > Internet ~ Novosti ~ Provideri

Tema: ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti (Moderator: Crowz)

Trenutno vreme je: 01. Maj 2026, 14:27:31

Prebaci se na:

Oznake: rastu e71 kablovski bezicnog margina cesto narodna nis- crypto prodajnih
fajl signala jetspeed-iad-wp2 trzistu prodje valjevo perfomansi usb-a adsla zakljucati

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Nova godina Beograd :: nova godina restorani :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Sudski tumač Novi Beograd

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.