Istorija Letonije

Originalno poznata kao Livonija, oblast današnje Letonije je bila pod uticajem nemačkog Livonijskog bratstva mača (Schwertbrüder) od 13. veka pa do 16. veka kada su institut Livonije ukinule lokalne aristokrate, i prodale ga Poljskoj. Tokom nekoliko ratova, različite regione Letonije su okupirale Poljska, Švedska i Rusija. Međutim, u 18. veku, tokom Velikog severnog rata i kasnije, nakon podela Poljske, Rusija je preuzela kontrolu nad Letonijom i okolnim oblastima.

Kako je Rusija razorena u revoluciji i Prvom svetskom ratu, Letonija je proglasila nezavisnost 18. novembra, 1918. Nakon proglašavanja nezavisnosti, još dve godine su trajale borbe sa nemačkim militantima, komunistima i avanturistima poput Pavela Bermonta-Avalova. Ove dve godine se nazivaju Borvom za nezavisnost. Tokom Ruskog građanskog rata (1917. - 1922.), Letonci su se borili na obe strane, i značajna grupa njih je podržavala boljševike (poznati kao letonski crveni strelci).

Tokom 1920-ih, i ranih 1930-ih, Letonija je uživala izabranu, republikansku vladu. Njen ustav je usvojen 15. februara, 1922. Ustav je proglašavao suverenost samog naroda, omogućavajući proporcionalni izbor predstavnika svih Letonaca preko 21 godine starosti. Kao što je to slučaj se većinom demokratskih društava, i u Letoniji je vladao višepartijski sistem, sa između 22 i 28 partija koje su imale barem po jedan mandat u parlamentu (Saeima). Vladu su obično formirale koalicije partija, koje su zajedno imale dovoljno veliki procenat podrške.

Unutrašnje organizacione složenosti Saeime i letonske vlasti u celini su sve više vodile do teškoća u organizovanju i funkcionisanju vlasti. Ustavna reforam je bila velika tema tokom dvadesetih godina, i ponovo tokom tridesetih, ali bez opipljivih rezultata. U međuvremenu, vlast je nastavila da gubi snagu. 2. marta, 1934, vlada Adolfsa Blodnieksa je pala, a novu vladajuću koaliciju nije bilo moguće sastaviti. Iza kulisa, premijer Karlis Ulmanis (Kārlis Ulmanis), je organizovao beskrvni puč u noći između 15. i 16. maja, 1934. Puč je široko pozdravljen sa zahvalnošću što se povratilo jedinstvo. Predsednik Alberts Kviesis (Alberts Kviesis) -- mada drugi izvori navode da se on lično nije slagao -- je objavio da je zbog sveopšteg prihvatanja puča, on imao snagu plebiscita, i dao je novoj vladi svoje odobrenje. Ulmanis je preuzeo dužnost predsednika kada je istekao Kviesisov mandat. Međutim, situacija u Evropi je nastavila da se pogoršava po Letoniju, a pritisak Sovjetskog Saveza je nastavio da raste. Potpisivanje Sporazuma Ribentrop-Molotov, 23. avgusta, 1939, je zapečatilo sudbinu Letonije. Manje od dva meseca kasnije, sve tri baltičke države su bile primorane da prihvate pakt o "uzajamnoj pomoći". Crvena armija je ubrzo izvršila invaziju na Finsku, koja je dobila ovaj sporazum. Ulmanis je bio primoran da prihvati marionetski kabinet. Ulmanisova vlada je u zadnjem trenutku pokušala da apeluje na Staljina da očuva letonski suverenitet [1]. Ovaj pokušaj nije uspeo, jer je sudbina Letonije već bila odlučena. Održani su lažirani izbori (14. - 15. jula, 1940), a njihovi rezultati su u potpunosti fabrikovani. Uspostavljena je marionetska vlada pod Augustsom Kirhenštajnsom (Augusts Kirhenšteins), a Ulmanis je deportovan u Sovjetski Savez. Ubrzo zatim, Letonija je (protivno svom ustavu) "peticionisala" za prijem u Sovjetski Savez. Prijem se odigrao 5. avgusta, 1940.

Naredni meseci će u Letoniji postati poznati kao godina užasa (Baigais Gads). Masovna hapšenja, nestanci i deportacije su se odigrale u noći 14. juna 1941. (ukupno 15.424 osoba ili približno 0,8 procenata ukupnog stanovništva, po najnovijim podacima). Ovaj dan se u Letoniji obeležava kao "Tautas sēru diena" (nacionalni dan žalosti). Sovjeti su regrutovali trupe iz letonije 1941, a nakon što je Crvenu armiju izbacio nacistički Vermaht, Nemci su među preživelima našli voljne regrute. Prvo je uspstavljena "patrola reda" sastavljena od Letonaca, a zatim su nastale jedinice "granične garde". Kako ne bi kršili "zakone o čistoti" vojnika nemačkog Vermahta, brigade letonskih boraca su organizovane u 15. i 19. Vafen grenadir legije "specijalnih jedinica" Vafen-SS.

Dok je bila pod nemačkom okupacijom, Letonija je bila u sastavu Rajhskomesarijata Ostland. Nakon poraza nacista, Letonija se vratila pod sovjetsku administraciju kao Letonska SSR. Kada se Sovjetski Savez raspao, Letonija je iskoristila priliku da proglasi nezavisnost 21. avgusta, 1991. 2004, Letonija je stupila u NATO i u Evropsku uniju.

Izvor: Wikipedia