Отац Јустин Поповић: "Данас на небу је српски ускрс. Данас сва небеса, сви апостоли, сви ти пророци, мученици и исповедници, славе светога Саву. Данас сам господ грли светога Саву највећег и насветлијег Србина, најљупкије и најмилије српско дете, Растка. А он, он клечи и плаче, плаче над несрећним српским родом, плаче над земаљском Србијом, сва небеска Србија је на ногама, сва небеска Србија слави светога Саву, а ви несрећни Срби све сте његово заборавили на земљи. Ти земаљска Србијо, куда идеш, шта је твој крај, шта ако не пропаст, погибија, пропаст, погибија српских душа, покољ српских душа. Ето то је српска земља, ал' то је скоро сваки Србин добровољлно дао, добровољно врши и убија своју душу. Пуна је српска земља лешева духовних. О, свети очи Саво, опрости и помози. Опрости и помози нама духовним мртвацима по земљи српској."

"Два велика симбола српске духовне културе су Растково бекство у манастир и бекство Доситеја из манастира. Свети Сава је зачетник хришћанске заветне културе Срба, културе која српски народ приводи Богу, а Доситеј је зачетник ванзаветне културе у Срба, које је зрцало била безбожна просветитељска школа западне Европе. Слагао бих те, Харалампије, када бих ти рекао да за раскалуђером Доситејем нико није кренуо. Многи су Срби за њим пошли, многи су Срби тражили сунце тамо где оно залази, многи су се Срби у таму загледали, словесност своју изгубили и нестали."

Отац Јустина Поповић: "Али, данас је српски велики петак, ајмо до Београда. У Београду – шта је? Све радње отворене, сва надлештва раде. Људи, шта је то? Ево одговора. На Теразијама, свети Сава распет на крсту. Хајдемо мало даље, хајмо до универзитета. Шта је то? Омладина. Ко, ко је води? На универзитету нема Христа његовог, а кога има ако Христа бога нема, ако светог Саве нема. Ајде  широм српске земље. Тамо далеко у сумаглици стоји Црна Гора. Српска Црна Гора, а у њој скоро све цркве затворене. Претворене у магацине. И тамо по српским шумама, гудурама, српски манастири, а манастири скоро опустели. Срби неће у монахе, Срби кренули за Европом, за културом, за модом. А ви шаљете децу своју по школама, по универзитетима. Па добро је и то понекад, али помислите на душу своју и на душу њихову. Ко ће чувати душу српскога народа? Оставивши тај светосавски пут, Срби кренули за културом, за цивилизацијом европском. За модом европском. О, лешеви српски. Шта нам даје та култура и цивилизација? Шта осим лажи? Шта нам дају палате и фабрике? Шта вам дају авиони? Погледајте душе своје. Где су вам душе?"

Je li to onaj fanatik koji je porodio bogobojazljive arhijereje kao sto je Amfilohije?