Stara prica koja se uvek iznova ponavlja - proklamuje se odredjena dogma sa ciljem okupljanja odredjene grupe ljudi da bi nakon toga organizatori te dogme usli u manipulaciju stecenim ljudskim stadom. Stari trik da se udari na ljudsku sujetu koja je izuzetno jaka, u smislu da ces prihvatanjem upravo njihove dogme automatski postati "bolji od drugih" "odabrana rasa" "posvecenik upucen u tajnu" "jedini na putu istine"...  To se po pravilu zacinjava raznim verzijama vecnog zivota, koji imas samo ako "upravo nasu" dogmu prihvatis, pa se udara na jos jedan izuzetno jak ljudski nagon. Ovi mehanizmi delovanja dogmata postaju jos efikasniji u modernoj civilizaciji koja (barem deklarativno) izjednacava sve ljude i ne nudi nista nakon smrti.

"Prihvatio sam dogmu, a jadan nista nisam dobio" lideri dogme imaju jednostavna objasnjenja "nisi dogmu prihvatio iskreno" "to je za vise stepene posvecenika" itd sa ciljem da te jos dublje uvuku u pokornost, kao i zahtev da radis odredjene stvari po njhovim instrukcijama, da bi dokazao da si "iskren" ili "ozbiljan kandidat za posvecenika viseg ranga"

Zasto je sve gore opisano tako zapanjujuce efikasno?? Zato sto su sujeta i strah od smrti duboko u svakom coveku, bez zelje da se te opake mane suzbiju i poraze.

P.S. Izmenio naslov teme da bi bio priblizniji samim tekstu.

a nista ne kosta obecavati... veliki brat (ne ovaj televizijski) sve vidi i kaznice ili nagraditi, vec prema zasluzi...
jos samo da smislimo sta je nagrada, a sta kazna 

Da dopunim pricu.
Na koji nacin uspesno razabrati sta je realna istina od dogme?! Treba prvo biti nacisto sa samim sobom, a to nece doci znanjem primljenim spolja, vec zdravim suocenjem sa svojim vrlinama i manama. Tek nakon toga moze pomoci znanje spolja u smislu dobre knjige ili prijateljskog saveta. U nekom sledecem koraku je promisljanje o onom sto ti se ovde-onde nudi ili natura, cege tu ima korisnog i dobrog za mene i moje bliznje ili je to profit za lazne proroke, a na moju stetu. Mora se uzeti u obzir i nuzni nivo komformizma, ne ispravljati "Krivu Drinu" po svaku cenu. Time se vec dolazi do nekog minimuma samosvojnog zivota.

Ovo je moje skromno zivotno iskustvo, nekoga ko je ziveo i jos uvek zivi u drustvu opterecenom dogmama, a sve to se ne mora tek tako olako prihvatati.

@Imaginelo

Ljudima uglavnom i ne preostaje nešto drugo osim vjerovanja (dogme).
To što ih neka kasta iskorištava za vlastiti probitak, i ne mora biti loše.
U svojem dezorijentiranom kretanju putovima svog života, kroz prostor, vrijeme i događaje,
nailazi naš zbunjenko na razne putokaze kao Strašilo, Lav i Limenko u Čarobnjaku iz Oza.
Dogma je jedan od tih putokaza.
Više nam odmažu ti putokazi nego što pomažu.
S druge pak strane, čovjek je predestiniran na prihvaćanje nečijeg vodstva.
Zato ga je lako namamiti u dogmatsku stupicu.
Čak što više, svjesno sam hrli u okrilje neke iluzije.
Naravno da to ne radi kao svijestan i racionalan čin, već prihvaćanjem dogmi, udovoljava imperativu instinkta
održanja života, s time da je na taj način barem pokušao pronaći spasonosno rješenje od vječne propasti.

U ovako koncipiranom ljudskom postojanju, strah od smrti je neophodan, jer osigurava ispunjenje čovjekova poslanja
(za nas nedokučivog) na ovom svijetu.
Kako je čovjek uvjetovan bezbrojnim ograničenjima i imperativima, to bi nedostatak straha od smrti narušio cjelokupni projekt same biti (smisla i razloga) postojanju života uopće.
Slično kao kad bi ukinuli struju: svi bi uređaji, ma kako bili savršeni i domišljati stali.

Što mi, obični smrtnici, o tim razlozima ništa ne znamo, ne znače da oni i ne postoje.
Upravo to neznanje, plodno je tlo za sjetvu dogmatskog sjemenja.

Kako dogmati religioznog predznaka, svoje sljedbenike doslovce nazivaju stadom, a pojedinca ovcom, "jaganjče Božji",
a sebe pastirima, tako je i sudbina tog blaščeta određena.
Biti će branjena i spašena od krvoločnog vuka, da bi je "pastir" pogodnom prilkom priklao nožem.
Vrhunski trik dogmatske iluzijske predstave, sastoji se u tome, da žrtva do zadnjeg časa vjeruje da će biti u konačnici spašena.
Kad bi mogli, iluzionisti bi prvo spasili sebe.

Biti dovoljno ponosan, a svoju sujetu zgaziti
Voleti zivot (i svoj i tudji) bez straha od smrti koja ce neizbezno doci.
Onda osnovni mehanizmi manipulacije prestanu da deluju, pa time postajes "otpadnik" tj svi dogmatski klanovi te zacudjujuce slozno odbacuju i napadaju.

Na drugoj strani stoji ono "A sta bi ti da si neka vlast?" I pored najbolje volje bi i ti sam proklamovao dogme zarad poretka i stabilnosti u drustvu, i sankcionisao odstupanja. Moze li ovo mnogoljudno covecanstvo opstati bez dogmi, Anticka Atina je bila mala po prostoru i brojnosti (da zanemarimo da su imali robove) pa su imali odredjena dostignuca slobode i ucestvovanja u zajednici. Za moderni ljudski mravinjak mravlja dogma, inace nastaje haos.

Nisam spomenuo princip zadovoljstva, kad pripadas masovnoj dogmi koja je eto tu gde zivis, "tvog rasta, boje ociju..." taj princip zadovoljstva masovnoj dogmi moze biti toliki da se zaboravlja strah od smrti, jer je vecnost u velikoj dominantnoj i pobednickoj dogmi.

E sad, odo ja da skuvam kaficu, puno sam mislio 

E, ja vec pijem caj!
I mene ste umorili.
Film "Dogma"   

"Biti optuzen da si dogmata"
Moderna civilizacija koja je postala "Vavilon" u svom mnostvu svega i svacega. Razuman covak koji izabere po nesto od svega se onda vesto optuzuje za dogmatu. Ja na primer igram samo jednu igricu na compu (HeroesIII) a i komp bi manje koristio da sam boljeg zdravlja. Onda te "Vavilonci" optuze za zaostalost, neprosvecenost..."seljak" Dogma novog vremena kako treba sve znati i u sve biti upucen, neka vrsta modernog supermena koji volsebno bas sve zna. Pri tome je potpuno nebitan tvoj karakter, emocije, izgled, realna interesovanja... Klasicne religije nesto ipak pruze coveku, ako to zaista prihvati, uzdarje sa malo dogmatike, dok je ova nova "Vavilonska" dogma neumoljiva, nista ne dobijas a dajes sav svoj zivot.

"Hej, ne diraj moj zivot!"
Stara vremena kad nije bilo foliraze. Stari Rimljani se vratili iz pohoda sa novim robovima, Napoleon koji je hteo da postane Car Evrope... Danas se formira sistem dogmi po kome nemas nikakvo pravo da pruzis otpor ugrozavanju svog zivota, da sutnes kera lutalicu koji hoce da te ujede i to se proklamuje kao civilizovano ponasanje novog doba a u toj propagandi su vrlo uporni. Komunizam je stvarao "novog coveka od zeljeza" sada globalizam stvara "gomilu pihtije koja sve zna i ne pruza nikakav otpor" i jedno i drugo kao opasna dogma koja dugorocno unistava, da bi i sami tvorci dogme pretrpeli stetu.

Hajde sada ja parafraziram Uspenskog...
U mistici lezi glavno zlo. Svakako, postoje teorija sa nekim odredjenim religioznim osecajima i ako ne odvedu coveka do vece religioznosti, onda ga svakako iskvare...
Pa, malo da nadovezemo na dogme... Zbog te religioznosti, cini mi se da sam i ja odlutala.
Danas je tesko bitisati, slobodoumnim nacinom. (bar sam ja u nekim konfliktima, a sve zbog dogmaticnosti) 
Btw- cesto se izborim!   

@euridicat
Pohvala za Uspenskog - to mi se cini ne spada bas u redovnu fakultetsku literaturu 

@Imaginelo

Problem "should I stay or should I go" je vrlo lako resiv - i to na dva nacina - ne prihvatati ni jednu dogmu (citaj zvanicnu religiju) kao apsolutno tacnu - ili prihvatiti sve dogme kao delimicno tacne i tragati za preklapanjima kao signalima gde je istina prenesena na razlicite nacine (tkzv - tehnika deduktivnog filtriranja).  I jedan i drugi put vode ka jednom - Use i u svoje kljuse, slusaj sebe a ne druge, trazi svog Boga a ne tudje, ne ispravlja krive Drine jer uvek postoji dobar razlog zasto su krive (trudi se da razumes taj razlog).

Odmaram od spiskova literatura, uz kojekakve knjizice...
Fala vi!