1914.
28. јун - Сарајевски атентат на надвојводу Франца Фердинанда, вероватног наследника Аустро-Уграског престола, који је убијен заједно са својом женом, надвојводкињом Софијом.
23. јул - Аустро-Угарска шаље ултиматум Србији. Србија, рачунајући на помоћ Русије, одбија неке тачке ултиматума и објављује мобилизацију.
28. јул - Аустро-Угарска објављује рат Србији. Русија објављује мобилизацију. Велики рат почиње.
31. јул - Немачка тражи да Русија прекине мобилизацију. Русија одговара да је мобилизација усмерена само против Аустро-Угарске.
1. август - Немачка објављује рат Русији и започиње мобилизацију; Италија проглашава своју неутралност; Немачка и Отоманско царство потписују тајни споразум о савезништву.
2. август - Немачка напада Луксембург.
3. август - Немачка објављује рат Француској и напада Белгију да би дошла са бока француској војсци. Велика Британија протествује због кршења неутралности Белгије, која је гарантована споразумом.
4. август - Велика Британија објављује рат Немачкој.
5. август - Црна Гора објављује рат Аустро-Угарској; Отоманско царство затвара Дарданеле.
5. август - 16. август - Немачка опседа и заузима тврђаву Лијеж у Белгији.
6. август - Аустро-Угарска објављује рат Русији. Србија објављује рат Немачкој.
7. август - Британске експедиционе снаге стижу у Француску.
9. август - Црна Гора објављује рат Немачкој.
11. август - Француска објављује рат Аустро-Угарској.
14. август - 24. август - Битка код Фронтијеа. Немачка побеђује британске експедиционе снаге и Пету француску армију.
16. август - 19. август - Србија побеђује Аустро-Угарску у бици на Церу.
17. август - Руска војска улази у Источну Пруску. Битка код Сталупонена.
17. август - 2. септембар - Битка код Таненберга: руска војска је тешко поражена од стране Немачке.
20. август - Немачка заузима Брисел.
22. август - Аустро-Угарска објављује рат Белгији.
23. август - Јапан објављује рат Немачкој.
23. август - 25. август - Битка код Красника. Аустро-угарска Прва армија победила руску Четврту армију.
24. август - 7. септембар - Немци опседају и заузимају тврђаву Мауберж.
25. август - Јапан објављује рат Аустро-Угарској.
26. август - Британске и француске снаге нападају Тоголенд, немачки протекторат у западној Африци.
26. август - 27. август - Битка код Ле Катеуа. Савезници се повлаче.
26. август - 11. септембар - Битка код Лемберга. Руси заузимају Лавов.
27. август - 7. новембар - Битка код Цингтаа. Британске и јапанске снаге заузимају немачку луку Цингтао у Кини.
28. август - Британска морнарица добија Прву битку у Хелиголандском заливу, Северно море.
29. август - 30. август - Битка код Сент Квентина, уредно повлачење Савезника.
30. август - Нови Зеланд окупирао Немачку Самоу (касније Западна Самоа).
3. септембар - 11. септембар - Аустро-Угарски пораз у бици код Рава Рушке.
5. септембар - 12. септембар - Прва битка на Марни. Немачко напредовање ја Паризу је заустављено, ознaчавајући крах Шлифеновог плана.
7. септембар - 14. септембар - Битка код Масуријнаских језера. Руска војска се повлачи из Источне Пруске уз тешке губитке.
8. септембар - 17. септембар - Други Аустро-Угарски покушај да нападне Србију доживљава неуспех.
11. септембар - 21. септембар - Аустралијске снаге заузеле Немачку Нову Гвинеју.
13. септембар - Јужно-афричке трупе започеле напад на немачку Југозападну Африку.
13. септембар - 28. септембар - Прва битка код Ајзна се завршава обоструким повлачењем. Почиње трка ка мору.
14. септембар - Ерих фон Фалкенхајм замењује Хелмута фон Молткеа на месту начелника немачке Врховне команде.
17. септембар - Започиње опсада Пржемисла.
28. септембар - 10. октобар - Немци опседају и заузимају Антверпен.
29. септембар - 31. октобар - Битка на реци Вистула.
16. октобар - 31. октобар - Битка код Исера. Француске и белгијске снаге осигурале обале Белгије.
19. октобар - 22. новембар - Прва битка код Ипреса завршава Трку до мора. Немци су спречени да не стигну да Калеа и Денкерка.
1. новембар - Русија објављује рат Отоманском царству. Битка код Коронела; одред крстарица Фон Шпеа побеђује флоту британске морнарице под Кристијаном Кредоком.
2. новембар - Прва битка на Атлантику. Велика Британија почиње поморску блокаду Немачке.
3. новембар - Црна Гора објављује рат Отоманском царству.
3. новембар - 5. новембар Фон Летоу-Ворбекове немачке колонијалне снаге побеђују британце у бици код Танге, Немачка Источна Африка.
5. новембар - Француска и Велика Британија објављују рат Отоманском царству.
6. новембар - Аустро-Угарска заузима Београд.
9. новембар - Битка код Кокоса, североисточни Индијски океан. Аустралијска крстарица Сиднеј уништила немачку крстарицу Емден.
11. новембар - 6. децембар - Битака код Лвова.
3. децембар - 15. децембар - Колубарска битка. Србија враћа Београд.
7. децембар - Изјава српске владе о ратним циљевима Србије.
8. децембар - Битка код Фокландских острва. Фон Шпеова флота поражена од стране британске морнарице.
16. децембар - Немачка флота бомбардује Скарборо и Хартпул, Енглеска.
29. децембар - 2. јануар - Русија побеђује у бици код Сарикамиза, Кавказ.


izvor: Wikipedia

1915.
2. јануар - Русија започиње офанзиву у Карпатима. Она ће се наставити до 12. априла.
19. јануар - Први напад цепелинима на Велику Британију.
24. јануар - Битка код Догер Бека између британске и немачке флоте.
28. јануар - 3. фебруар - Турци не успевају да заузму Суецки канал.
4. фебруар - Немачка почиње подморнички рат против трговачких бродова.
7. фебруар - 22. фебруар - Друга битка код Масуријанских језера. Руска 10. армија је поражена.
19. фебруар - Британски француски морнарички напад на Дарданеле.
10. март - 13. март - Битка код Нов Шапела. Након почетних успеха, британска офанзива је заустављена.
22. март - Завршила се опсада Пржемисла. Руси су заузели тврђаву.
22. април - 25. мај - У Другој бици код Ипреса, Немци први пут користе хемијско оружје.
25. април - Британске снаге се искрцавају код рта Хел, близу Галипоља. Потписан Лондонски уговор између Антанте и Италије.
28. април - Прва битка код Критија. Савезничко напредовање је одбијено.
1. мај - 3. мај - Битка код Горлице-Тарнова; немачке трупе под командом генерала Макензена пробијају руске линије у Галицији.
6. мај - 8. мај - Друга битка код Критија. Савезничко напредовање је још једном одбијено.
7. мај - Британски путнички брод Лујзитанија потопљен од стране немачке подморнице.
10. мај - Аустро-Угарска победила Русију код Јарослава. Лавов је опет у аустријским рукама.
12. мај - Виндхук, главни град немачке Југозападне Африке су окупирале јужноафричке трупе.
23. мај - Италија објављује рат Аустро-Угарској.
4. јун - Трећа битка код Критије. Још један неуспех Антанте. Руси напуштају Пржемисл.
22. јун - Горлице-Тарновска офанзива. Макензен још једном пробија руске линије у подручју Лавова.
23. јун - 7. јул - Прва битка код Исонза
27. јун - Аустро-Угарска поново улази у Лавов.
28. јун - 5. јул - Британци побеђују у бици код Гали Равине.
9. јул - Немачке снаге у Југозападној Африци су се предале.
18. јул - 3. август - Друга битка код Исонза
5. август - Немци заузимају Варшаву.
6. август - 29. август - Битка код Сари Баира. Последњи покушај Британаца да освоје Галипољско полуострво.
1. септембар - Немци суспендују неограничен подморнички рат.
8. септембар - Николај II смењује великог војводу Николаја Николајевича са места врховног комаданта руске војске и сам преузима то место.
25. септембар - 28. септембар - Битка код Луса. Велика британска офанзива доживљава неуспех.
6. октобар - Србију нападају Немачка, Аустро-Угарска и Бугарска.
14. октобар - Бугарска обљављује рат Србији.
15. октобар - Велика Британија објављује рат Бугарској.
16. октобар - Француска објављује рат Бугарској.
18. октобар - 4. новембар - Трећа битка код Исонза.
19. октобар - Италија и Русија објављују рат Бугарској.
27. октобар - Француска армија се искрцава код Солуна и уз помоћ британских и италијанских трупа, успоставља Солунски фронт.
10. новембар - 2. децембар - Четврта битка код Исонза.
22. новембар - 25. новембар - Битка код Ктесифона.
27. новембар - Српска војска је поражена. Она ће се повући до Јадранског мора и евакуисаће је италијанска и француска морнарица.
7. децембар - Почиње опсада Ката од стране Отоманског царства.
19. децембар - Даглас Хејг замењује Џона Френча на месту комаданта британских експедиционих снага.

izvor: Wikipedia

1916.
6. јануар - Мојковачка битка
8. јануар - 16. јануар - Аустро-Угарска напада Црну Гору.
9. јануар - Галипољска кампања се завршава поразом Савезника и отоманском победом.
11. јануар - Крф запоседају Савезници.
24. јануар - Рајнхард Шир је именован комадантом немачке Хоченфлоте.
25. јануар - Капитулација Црне Горе.
27. јануар - Регрутација уведена у Велику Британију Законом о војној служби.
13. фебруар - 16. фебруар - Битка код Ерзурума
21. фебруар - почиње Верденска битка.
28. фебруар - Немачки Камерун се предао.
1. март - Немачка наставља неограничени подморнички рат.
1. март - 15. март - Пета битка код Исонза.
8. март - Битка код Дулајле; британски напори да избаве Кат не успевају.
18. април - Почиње офанзива код језера Нароч.
23. април - Ускршњи устанак ирских побуњеника против Велике Британије.
29. април - Британске снаге опседнуте у Кату се предају Отоманском царству.
10. мај - Немачка суспендује неограничени подморнички рат.
15. мај - 10. јун - Аустро-Уграска експедиција у Трентину.
31. мај - 1. јун - Битка код Јитланда између британске Велике флоте и немачке Хоченфлоте.
4. јун - Почиње Брусиловљева офанзива.
5. јун - Почиње Арапски устанак у Хеџасу. Британски брод ХМС Хемпшир потопљен код Оркнијских острва; лорд Киченер умире.
10. јун - Паоло Босели наслеђује Антонија Саландра на месту премијера Италије.
1. јул - Почиње битка на Соми.
2. јул - Битка код Ерзикана.
14. јул - Битка код избочине Базентин (део битке на Соми).
23. јул - 7. август - Битка код Позијеа (део битке на Соми).
3. август - 5. август - Битка код Романијеа. Отомански напад на Британце на Синају не успева.
3. август - 17. август - Шеста битка код Исонза. Италијани су заузели Горицу (9. август).
18. август - 5. септембар - Битка код Гиљемонта (део битке на Соми).
27. август - Италија објављује рат Немачкој. Румунија улази у рат на страни Антанте. Њена армија ће бити поражена за неколико недеља.
29. август - Паул фон Хиндербург замењује Ерих фон Фалкенхајма месту начелника штаба немачке војске.
6. септембар - Централне силе стварају заједничку команду.
9. септембар - Битка код Гиншија (део битке на Соми).
10. септембар - 19. новембар - Савезничка офанзива на Солунском фронту.
14. септембар - 17. септембар - Седма битка код Исонса.
15. септембар - Битка код Флерс-Корселета (последња офанзива у бици на Соми); Британци први пут користе тенкове у историји.
20. септембар - Брусиловљева офанзива се завршава са значајним руским успесима.
25. септембар - Битка код Морвала (део битке на Соми).
26. септембар - 28. септембар - Битка код избочине Дијепвал (део битке на Соми).
30. септембар - Српска војска освојила Кајмакчалан.
1. октобар - 5. новембар - Битка код Ле Транслоја (део битке на Соми).
9. октобар - 12. октобар - Осма битка код Исонза.
24. октобар - Французи заузимају Форт Дуамонт близу Вердена.
1. новембар - 4. новембар - Девета битка код Исонза.
13. новембар - 15. новембар - Битка код Анкре (последња фаза битке на Соми)
18. новембар - Битка на Соми се завршава са огромним губицима на обе стране и без победника.
21. новембар - Умире Франц Јозеф I, а наслеђује га Карл I.
25. новембар - Дејвид Бити замењује Џона Џеликоа на месту комаданта Велике флоте. Џелико постаје Први лорд мора.
5. децембар - 7. децембар - Премијер Велике Британије Хенри Ексвит подноси оставку и наслеђује га Дејвид Лојд Џорџ.
6. децембар - Немци заузимају Букурешт.
13. децембар - Робер Нивел замењује Жозефа Жофра на месту врховног комаданта француске војске.
23. децембар - Битка код Магдхабе на Синајском полуострву.
27. децембар - Тоголенд је подељен у британску и француску административну зону.
29. децембар - Григориј Распућин је убијен.


izvor: Wikipedia

1917.
9. јануар - Битка код Рафе; Британци су истерали Турке са Синаја.
16. јануар - Немачки министар спољних послова Артур Зимерман шаље телеграм свом амбасадору у Мексику, дајући му инструкције да предложи мексичкој влади савез против САД.
1. фебруар - Немачка наставља неограничени подморнички рат.
21. фебруар - 25. март - Топлички устанак у Србији.
23. фебруар - Друга битка код Ката; Британци поново освајају град.
25. фебруар - 5. април - Немци се повлаче до Хиндербургове линије.
1. март - Арс фон Штраусенберг замењује Конрада фон Хецендорфа на месту начелника штаба аустро-угарске војске.
8. март - 11. март - Британци освајају Багдад.
15. март - Руски цар Николај II абдицира. Именована привремена влада.
26. март - Прва битка код Газе; Британски напори да се заузме град не успевају.
2. април - 5. јун - Солунски процес против пуковника Драгутина Димитријевића Аписа и чланова Црне руке.
6. април - САД објављују рат Немачкој.
9. април - 12. април - Канађани постижу значајну победу у бици код избочине Вими.
16. април - 9. мај - Друга битка код Ајзне (Нивелова офанзива) се завршава катастрофом и за француску војску и њеног комаданта Робера Нивела.
19. април - Друга битка код Газе. Отоманске линије су издржале британски напад.
29. април - 20. мај - Серија побуна у француској војсци.
5. мај - 15. мај - Савезничка офанзива на Солунском фронту.
9. мај - 16. мај - Битка код Араса; Британци су напали добро утврђену немачку линију без постизања стратешког пробоја.
12. мај - 6. јун - Десета битка код Исонза.
15. мај - Филип Петен замењује Робера Нивела на месту врховног комаданта француске војске.
23. мај - Битка код Маунт Хермаде.
7. јун - 8. јун - Британци поново освајају избочину Месина.
10. јун - 29. јун - Битка код Маунт Ортигара.
12. јун - Грчки краљ Константин I абдицира.
25. јун - Први амерички војници се искрцавају у Француској.
1. јул - 19. јул - Офанзива Керенског не успева; то је последња руска иницијатива у рату.
6. јул - Арапски побуњеници предвођени Лоренсом од Арабије освајају јорданску луку Акаба.
20. јул - Крфска декларација о будућности Краљевине Југославије.
31. јул - Почиње битка код Пашендала.
6. август - 20. август - Битка код Марасетија.
18. август - 28. август - Једанаеста битка код Исонза.
8. септембар - Пуч генерала Корнилова у Русији не успева.
27. септембар - 28. септембар - Битка код Рамадија.
25. октобар - 4. новембар - Битка код Капорета. Аустријанци и Немци пробијају италијанске линије. Италијанска војска је поражена и повлачи се до реке Пјаве.
30. октобар - Виторио Емануеле Орландо наслеђује Паола Боселија не месту премијера Италије.
31. октобар - 7. новембар - Трећа битка код Газе; Британци пробијају отоманске линије.
2. новембар - Балфурова декларација; британска влада подржава план за јеврејски "национални дом" у Палестини.
5. новембар - Савезници се договарају да успоставе Врховни ратни савет у Версају.
7. новембар - Почиње Октобарска револуција у Русији. Бољшевици освајају власт.
8. новембар - Армандо Дијаз замењује Луиђија Кадома на месту врховног комаданта италијанске војске.
9. новембар - 28. децембар - Прва битка на Пјави; Аустријанци и Немци безуспешно покушавају да пређу реку.
10. новембар - Битка код Пашендала се завршава нерешено.
13. новембар - Жорж Клемансо замењује Пола Пенлева на месту премијера Француске.
17. новембар - Друга битка у Хелиголанском заливу.
20. новембар - 3. децембар - Битка код Камбраја. Британски напад не успева и битка се завршава нерешеним исходом.
7. децембар - САД објављују рат Аустро-Угарској.
8. децембар - 26. децембар - Битка са Јерусалим; Британци улазе у град (11. децембар).
23. децембар - Русија склапа примирје са Немалком.

izvor: Wikipedia

1918.
8. јануар - Вудро Вилсон даје предлог својих 14 тачака.
18. јануар - Борбе се настављају на Источном фронту.
21. фебруар - Британци заузимају Јерихон.
3. март - У Брест-Литовску, Лав Троцки потписује мир са Немачком.
21. март - Прва фаза Пролећне офанзиве. Немци стичу Пирову победу.
23. март - 7. август - Артиљеријска бомбардовања Париза.
26. март - Француски маршал Фердинанд Фош именован Врховним комадантом савезничких снага.
4. април - 30. април - Друга фаза Пролећне офанзиве; резултат је разочаравајућ за Немце.
7. мај - Букурештански мир између Румуније и Централних сила; никада неће бити усвојен.
27. јун - 6. јун - Трећа битка код Ајзна (трећа фаза Пролећне офанзиве); након почетних успеха, немачко напредовање је заустављено.
9. јун - 12. јун - Последња фаза Пролећне офанзиве; упркос значајним територијалним освајањима, Немци нису постигли своје стратешке циљеве.
13. јун - 23. јун - Друга битка на Пијави; аустро-угарска офанзива је одбијена.
15. јул - 5. август - Друга битка на Марни и последња немачка офанзива на Западном фронту, која није успела када су Французи кренули у противнапад.
8. август - 11. август - Битка код Амијена, прва фаза Стодневне офанзиве.
12. септембар - Битка код Хавринкора, фаза Стодневне офанзиве.
15. септембар - Почетак офанзиве на Солунском фронту; српска војска врши провој.
18. септембар - 10. октобар - Битка на Хиндербурговој линији, фаза Стодневне офанзиве. Савезници се пробијају кроз немачке линије.
19. септембар - 21. септембар - Битка код Мегида; Британци освајају Палестину.
26. септембар - 11. новембар - Офанзива Меса-Аргон, последња фаза Стодневне офанзиве и Првог светског рата.
29. септембар - Савезници пробијају бугарске линије код Доброг Поља.
30. септембар - Бугарска потписује примирје са Савезницима.
1. октобар - Британци улазе у Дамаск.
20. октобар - Немачка суспендује подморнички рат.
24. октобар - 4. новембар - Битка код Виторија-Венета. Аустро-Угарска војска је разбијена. Италијани улазе у Тренто и искрцавају се у Трсту.
29. октобар - Вилхелм Гренер замењује Ериха Лудендорфа на месту Хидербурговог заменика.
29. октобар - Побуне у немачкој Хошенфлоти.
30. октобар - Отоманско царство потписује примирје са савезницима.
3. новембар - Аустро-Угарска потписује примирје са Италијом, које ступа на снагу 4. новембра.
9. новембар - Немачки цар Вихелм II абдицира. Проглашена је република.
10. новембар - Аустро-Угарски цар Карл I абдицира.
11. новембар - Немачка потписује примирје. Крај борби.
12. новембар - Аустрија проглашава републику.
14. новембар - Чехословачка проглашава своју независност. Немачке подморнице су заробљене.
21. новембар - Немачка Хоченфлота се предала Великој Британији.
23. новембар - 12 дана након примирја, генерал Летоу-Ворбек предаје своју непобеђену армију код Аберкома у данашњој Замбији.
27. новембар - Немци се повлаче из Белгије.
1. децембар - Проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.


izvor: Wikipedia

1919.
3. јануар - Фејсал-Вајцманов споразум између Арапа и Јевреја у Палестини и на Блиском Истоку.
18. јануар - Мировна конференција почиње у Паризу.
25. јануар - Прихваћен предлог да се оснује Лига народа.
21. јун - Немачка Хоченфлота је потопљена у теснацу Скапа.
28. јун - Версајски мир између Савезника и Немачке.
8. јул - Немачка усваја Версајски мир.
21. јул - Велика Британија усваја Версајски мир.
10. септембар - Сен-Жерменски мир између Савезника и Аустрије.
27. новембар - Нолијски мир између Савезника и Бугарске.


izvor: Wikipedia

1920.
10. јануар - Први састанак Лиге народа одржан у Њујорку. Званичан крај Првог светског рата. Успостављен Слободан град Данцинг.
21. јануар - Париска конференција се завршава.
10. фебруар - Референдум враћа Северни Шлезвиг Данској.
19. април - 26. април - Конференција у Сан Рему око мандата Лиге народа у бившим отоманским територијама на Блиском истоку.
4. јун - Тријанонски мир између Савезника и Мађарске.
10. август - Мир у Севру између Савезника и Отоманског царства. Мир није признао Турки национални покрет, који је сматрао владу у Истамбулу нелегитимном.
8. септембар - Габријеле Д'Анунцио проглаша у Ријеци италијанско регенство Кварнера.
1. новембар - Седиште Лиге народа премештено у Женеву.
12. новембар - Рапалски мир између Италије и Југославије. Задар је припојен Италији и успостављена је Слободна територија Ријеке.
15. новембар - Лига народа држи своју прво генерално заседање.

izvor: Wikipedia

1921.
13. октобар - Карски мир између бољшевичке Русије и Турске.

 1922.
6. фебруар - Вашингтонски поморски споразум, који ограничава тежину бродова, потписале Француска, Италија, Jапан, Велика Британија и Сједињене Државе.
10. април - 19. мај - Ђеновска конференција. Представници 34 земље дискутују о економији пре Великог рата.
16. април - Рапалски мир између Немачке и бољшевичке Русије нормализује дипломатске односе.
11. септембар - Карски мир усвојен у Јерменији.

 1923.
24. јул - Мир у Лозани између Савезника и Турске, наследнице Отоманског царства. Он замењује мир у Севру.

 1924.
27. јануар - Римски споразум између Италије и Југославије. Ријека је припојена Италији, а оближњи град Сушак је предат Југославији.

izvor: Wikipedia