Злато и бакар били су први метали откривени још у неолиту. Ови метали налазе се у рекама, стенама, површини земље. Вероватно је праисторијски човек, сасвим случајно, наложио ватру или бакар, па је потом у охлађеном пепелу пронашао грумуљице метала. Становници Мале Азије су у 6 миленијуму пре н.е. први савладали вештину издвања метала из руде. Зидали су пећи од глине високе око два метра, у којима су топили руду и правили калупе који су служили за обликовање истопљеног метала. Топљење руде и даља обрада метала представљају почетак развоја металургије. Сечива од бакра су се лако кривила и тупила јер је бакар мекан метал, тако да се и даље највише користило оружје од камена. Кад је откривена легура бронзе око 3500 год пре н.е. повећала се ефикасност оружја јер је бронза тврђи метал. Бронзано доба почело је око 3000 год пре н.е. То је уједно и крај неолита и праисторије уопште. Од тада почиње историјско доба, односно стари век, јер се тада јављају први писани историјски извори. Бронзано доба је завршено око 1200 год пре н.е., пошто је преовладала употреба оруђа и оружја од још тврђег метала - гвожђа. Тада је почело гвоздено доба.

izvor: Wikipedia