Палеолоит или старије камено доба је историјски прериод који траје од настанка човека до 10.000 године п.н.е. У недостатку писаних историјских извора било је веома тешко сазнати како су људи тада живели. Научници су уз помоћ угљеника C-14 могли да утврде време смрти живих организама до 50.000 година. Антрополози су проучавањем скелетних остатака могли да одреде физичке особине тадашњих организама. Палеолит се поклапа са леденим добом и најдуже је трајао од свих историјских периода.


1 Генеза човека кроз палеолит
1.1 Хоминиди
1.2 Хомо хабилис
1.3 Хомо еректус
1.4 Хомо сапиенс
1.5 Хомо сапиенс сапиенс

izvor: Wikipedia

Хоминиди
Прва човеколика бића су били хоминиди. Више су личили на мајмуне али су по усправном држању и конструкцији шаке подсећали на човека. Појавили су се на Земљи пре око 3.5 милиона година на подручју Африке. Ричард Лики син чувехих антрополога Луиса и Мери Лики пронашао је у Кенији 1969. године прву комплетну лобању хоминида који је у научној класификацији означен као врста аустралопитекуса.

izvor: Wikipedia

Хомо хабилис
 
Пре око 2 милиона година у Африци се појавио први прави човек. Он се изгледом још увек разликовао од данашњег човека. Био је нешто виши од хоминида и имао је већи мозак али је још увек ходао погрбљен а тело му је било обрасло длаком. Споразумевао се крицима и покретима руку а оно што га је чинило човеком била је вештина прављења оруђа. Зато су га научници назвали вешт човек- хомо хабилис. Његово оруђе био је обичан камен оштрих ивица који је добијао ударањем већег камена о стену. Израда прве алатке означава почетак старијег каменог доба. Хомо хабилис или вешти човек је оштрим каменом могао да разбије орахову љуску или корњачин оклоп, да отвори шкољку или да убије глодара али не и да лови веће животиње. Хранио се углавном биљкама, јестивим плодовима, пужевима и скакавцима. Стално је био у покрету трагајући за храном, није имао станиште а у случају непогоде склањао се под природне заклоне, као што су надстрешнице од стења. У пећине није улазио јер су их насељавали јачи од њега- пећински лав, сабљасти тигар и други месождери. Вешти човек је користио ватру за грејање и одбрану од животиња али само ако би је нашао у природи. Кретао се у групама чија је величина зависила од расположиве хране. Прве људске заједнице су се састојале од вероватно 15 до 20 чланова, називамо их чопор или хорда пошто је у њима као и код многих животиња право јачег, вођа је увек био најснажнији мушкарац.

izvor: Wikipedia

Хомо еректус


Пре око 1.6 милиона година настао је усправљен човек( лат.Хомо еректус). Био је растом висок скоро као ми, имао је 2/3 запремине нашег мозга . Правио је бољи алат јер се служио обликованим каменом. Умео је да направи и дрвено копље помоћу кога је могао да лови и крупније животиње. Усправљен човек је био први ловац.Јео је више меса од својих предака и огртао се животињском кожом. Његово највеће достигнуће је вештина паљења ватре. Уз помоћ ватре је јео и кувану храну , што му је продужило животни век и могао је да се брани од непријатеља. Почиње да прелази и на друге континенте.

izvor: Wikipedia

Хомо сапиенс

Пре око 300 000 година појављује се разуман човек (Хомо сапиенс).Основна карактеристика хомо сапиенса је говор.По физичким одликама био је исти као и ми мада су постојале неке под врста које су се разликовале као што су неандерталци. Неандерталац је назив за посебну врсту праисторијског човека који је насељавао Европу.Име је добио по долини Неандер у Немачкој, где су пронађени његови остаци. Неандерталци су били виши и снажнији од данашњег човека. Имали су већи мозак, што наравно не значи да су били паметнији. Судећи према сачуваним лобањама, имали су снажне вилице и зубе, оштру браду избачену напред, ниско искошено чело и избачене аркаде. Били су изузетни ловци, користили су кремено копље, кремену секиру и боле (камење привезано за кожне каишеве које се вртећи у круг баца далеко и обмотава око животињских ногу). Често су се склањали у пећине јер су оне имале приближну температуру и лети и зими. За становање су користили само предњи део, пошто је унутрашњост била мрачна. и влажна. Неандерталци су били веома напредни за своје доба. Они су први сахрањивали мртве уз одређене церемоније. У гробове су стављали храну, цвеће и оружје, што указује на то да су веровали у загробни живот. Њихове заједнице нису имале особине хорде или чопора, јер су бринули о слабима и болеснима. С пажњом су сахрањивали и оне који нису били способни за рад. Неандерталци су такође први праисторијски људи за које се зна да су живели у оквиру породице. Живот у пару и везаност за заједничко потомство представљају велики напредак у развоју људског друштва. Неандерталци су изумрли између 40.000 и 30.000 година пре н.е. а да нико не зна зашто. Могуће је да нису успели да се прилагоде новом таласу захлађења или су их можда истребили преци данашњих људи. Највероватније је да су се малобројнији неандерталци измешали са разумним човеком који је населио Европу.

izvor: Wikipedia

Хомо сапиенс сапиенс

Између 35.000 и 20.000 година пре н.е. праисторијски људи су унапредили израду ловачког оружја и направили нова, као што су лук и стрела, коштана удица и бодљикави харпун. Открили су и коштану иглу, што им је омогућило да шију одећу, кожне чамце и да израђују накит. Они и даље живе номадским начином живота, али се, захваљујући богатом улову, дуже задржавају на једном месту. Око 20.000 године пре н.е. почели су да прелазе из Азије у Аустаралију на чамцима и сплавовима, а у Америку копном, на месту данашњег Беринговог мореуза. Овом напреднијем праисторијском човеку научници су дали латински назив Хомо сапиенс сапиенс, што значи веома разуман човек. Зову га још и савремен човек. Припадници ове врсте су и кромањонци, који су се појавили у Европи пре око 35.000. Име су добили по пећини Кромањон у јужној Француској, где су први пут пронађени њихови остаци. Са широким челом, добро дефинисаном вилицом и малим обрвичним костима, изгледали су као данашњи људи. Кромањонци су били изузетни ловци, бољи од неандерталаца. Хватали су бизоне, јелене, мамуте, ирвасе и друге животиње, о чему сведоче призори лова које су насликали на зидовима пећина.

izvor: Wikipedia

Палеолит (старије камено доба, 500.000 – 20.000 године п.н.е.)

За палеолит је карактеристично организовање људских јединки у хорде или племена, неодређене хијерархијске структуре. Још увек не постоји забрана инцеста, што је глана одредница која дели човека, каквог данас познајемо од нашег хуманоидног претка.

Крај палеолита представља у неку руку припитомљавање људског тела и прилагођавање овладавању природом.

Већина уметничке производње у овом периоду је изгубљена због непостојане подлоге на којој је настала (кора дрвета, дрво, кожа), тако да се уметност у мезолиту јавља као већ зрела.


izvor: Wikipedia