Osvald Pol (Oswald Pohl 30. jun 1892.; † 7. jun 1951.) je bio nacistički oficir i član SS-a uključen u masovna ubistva Jevreja u koncetracionim logorima, Jevrejsko pitanje.

Rani period

Osvald Pol je rođen 30. juna 1892. godine u Duisburg-Ruhrortu kao sin kovača Hermana Otoa Emila Pola i majke Auguste Pol. Bio je peto od ukupno osmoro dece. Nakon školske diplome 1912. godine postaje redovan vojnik u Nemačkoj mornarici. Obuku je vršio u Kilu i Vihelmshafenu kao i na Karibima i jugoistočnoj Aziji. Tokom prvog svetskog rata služio je u regionu Baltičkog mora i duž obale Flandrije. Osvald je u isto vreme pohađao i mornaričku školu i postao je blagajnik 1. aprila 1918. godine. Za vreme Prvog svetskog rata, Osvald Pol je većinu vremena proveo u Kilu. 30. oktobra 1918. godine se oženio.

Po završetku rata, Pol je pohađao kurseve u trgovačkoj školi a takođe je započeo studije prava na Kristijan-Albrehts Univerzitetu u Kilu. Ubrzo je napustio studije i postao blagajnik za Frajkorps "brigada Levenfeld". Radio je u Berlunu, Gornjoj Šlesiji i Rurskoj oblasti. Godine 1920, poput mnogih koji su bili umešani u Litvic-Kap puču, bio je primljen u novu mornaricu Vajmarske republike, rakozvanu Rajhsmarine. Pol je bio prekomandovan u Švineminde 1924. godine.

SS karijera

Godinu dana kasnije, 1925., Pol postaje član Jurišnih odreda (SA), da bi 22. februara 1926. godine pristupio Nacističkoj partiji - NSDAP, sa članskim brojem 30842. Upoznao je Hajnrih Himlera 1933. godine i postao njegov štićenik; bio je postavljen za načelnika upravnog odeljenja u štabu Rajhsfirer-SS i dobio čin SS-Standartenführer (ekvivalent Pukovnik) 1. februara 1934. godine i odmah počeo da utiče na upravu koncetracionih logora.

Svoju karijeru nastavio je unapređenjem u "Vervaltungsšefa" (načelnik uprave) i Rajhskasenferveltera" (upravnik Trezora Rajha) za SS, na dan 1. juna 1935. godine. Ubrzo je uspostavio Inspekciju koncetracionih logora i njen zadatak je bio da organizuje i nadzire upravu koncetracionih logora. Takođe je osnovao i "Društvo za očuvanje i negu kulturnih spomenika Nemačke", koje je prevashodno bilo angažovano na restauraciji Vevelsburga, starog zamka koji je trebao biti pretvoren u kulturno sedište SS-a na lični zahtev Himlera.

Osvald Pol je 1935. godine napustio Katoličku crkvu. Juna 1939. godine postao je načelnik "Glavnog biroa za upravu i privredu", deo SS-a, a postao je i načelnik "Glavnog biroa za budžet i izgradnju", dela Ministarstva unutrašnjih poslova Rajha. 1. februara 1942. godine obe ustanove su spojene u SS-Wirtschafts-Verwaltungshaptamt (SS-WVHA) - "Glavni biro za privrednu upravu SS-a", na čelu sa Polom. Izmeđe ostalog, "Glavni biro za privredu upravu SS-a" bio je nadležan za organizovanje koncetracionih logora, odlučivanje o raspoređevanju zarobljenika u razne logore kao i "iznajmljivanje" zarobljenika za prinudan rad, sve do 1944. godine.

Pol je unapređen u SS-Obergruppenführer-a (ekvivalent General) i Generala Vafen SS-a 20. aprila 1942. godine. Na dan 12. decembra 1942. godine, posle razvoda od svoje supruge, oženio se Eleonorom fon Brining, udovicom Ernsta Brininga, koji je inače bio sin jednog od osnivača preduzeća "Hehster Farbverke" koje je tokom 1925. godine postalo deo preduzeća "IG Farben".

Pol prestaje da bude nadležan za koncetracione logore 1944. godine, posle preuzimanja ovog posla od strane Rüstungministerium - Ministarstva za naoružanje. U isto vreme "Glavni biro za privrednu upravu SS-a" je takođe izuzet od odgovornosti za izgradnju. Pol je ostao nadležan za upravu Vafen-SS-a sve do kraja rata.

Posle rata
 
Osvald Pol na Nirnberškom procesu

Po završetku Drugog svetskog rata 1945. godine Pol se najpre krio u Gornjoj Bavariji a zatim u blizini Bremena. Britanski vojnici su ga uhapsili 27. maja 1946. godine, da bi ga 3. novembra 1947. godine američki vojni sud osudio na smrt posle Nirnberškog procesa za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i članstvo u kriminalnoj organizaciji, kao i za masovna ubistva i zločine počenjene u koncetracionim logorima, kojima je upravljao "Glavni biri za privrednu upravu SS-a", a na čijem je čelu bio on sam. Pol nije odmah pogubljen.

1950. godine Polova knjiga Credo. Mein Weg zu Gott - "Kredo. Moj put ka Bogu" je objavljena uz dozvolu Katoličke crkve, čiji je član Pol ponovo postao. Sve do svoje smrti u Landsbergu na Lehu, 7. juna 1951. godine gde je obešen posle dugog niza ponovnih suđenja, Pol je insistirao na tome da je nevin, govoreći da je bio samo "običan funkcioner".

Izvor: Wikipedia