Kad čovek
postane broj
Pero SIMIĆ, 3. decembar 2005

Već 60 godina jedan deo Srbije i Crne Gore zamera drugom što u Drugom svetskom ratu nije još suludije ginuo. Naročito što 1941. kada je praktično cela Evropa pala u naručje nemačkih nacista, nije uradio ono što nije pošlo za rukom ni Engleskoj ni Francuskoj, da zaustavi Hitlera i jednom zauvek natera ga na povlačenje.

Nerealni Srbi i Crnogorci, koji veruju da su na početku poslednjeg svetskog rata postojali ideali zbog kojih je vredelo žrtvovati sve, ili bar većinu njihovih sunarodnika, i danas s vremena na vreme osipaju paljbu na sve one koji govore da je Beograd 1941. trebalo više da sluša glavu nego srce. Nazivajući ih poltronima, izdajnicima, kukavicama i ostalim petokolonašima.

Jedno od počastnih mesta na toj top listi već odavno je namenjeno knezu Pavlu Karađorđeviću, jednom od najvećih anglofila na Balkanu koga mnogi Srbi i Crnogorci i dalje optužuju za naklonost prema Hitlerovim nacistima. I koji ni do današnjih dana nije imao pravu priliku da makar posmrtno objasni pred kojim se to stvarnim alternativama naša zemlja nalazila karjem 1940. i početkom 1941. On je to najjednostavnije učinio u jednom pismu koje je 1947. u švajcarskom gradu Montreu napisao svojoj tašti, velikoj vojvotkinji Rusije Jeleni Vladimirovnoj Romanov, koja je bila udata za grčkog princa Nikolu.

- Draga majko - piše on - znam da želite da čujete moju verzijiu onoga što se dogodilo 1941. Evo nekoliko činjenica.

- Tokom zime 1940/41. Hitler je nekoliko puta pokušao da stupi u vezu s članovima naše vlade. Najpre ga je naš ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar Marković, posetio sam, a zatim zajedno sa predsednikom vlade Dragišom Cvetkovićem.

- Na oba sastanka Hitler je govorio o mogućnosti da se sklopi neka vrsta sporazuma između dveju zemalja. Čini mi se da je na drugom od njih prvi put pomenuo - ne insistirajući na tome trojni pakt (pristupanje Jugoslavije paktu Nemačke, Italije i Japana).

Taktika jugoslovenskog vrha je bila prosta:

- Mi smo stalno davali dvosmislene odgovore, a ministri bi uvek odgovarali da moraju da se konsultuju sa mnom. On (Hitler) je zato počeo da traži sastanak sa mnom, a ja sam se dugo "pravio gluv".

Firer nije popuštao:

- Kako su njegovi zahtevi bili sve neodložniji, glavni članovi naše vlade tražili su od mene da ga posetim u interesu naše zemlje, pa sam, posle još odugovlačenja, morao da popustim i otišao sam u Berhtesgarten (banja u Bavarskoj). Neću opisivati ceo razgovor, koji je trajao nekoliko sati, već ću samo pomenuti nekoliko stvari koje bi Vas mogle zanimati - ispoveda se knez Pavle i dodaje:

- Hitler je direktno zatražio od mene da pristupimo trojnom paktu, tvrdeći da mu je potrebna jaka, nezavisna Jugoslavija "iz egoističnih razloga" i da više neće moći da nas štiti ako je Musolinijev potpis na istom potpisu pored njegovog (ako Jugoslavija ne pristupi trojnom paktu). To je verovatno značilo da je Musolini hteo da ima odrešene ruke u Jugoslaviji kako bi obezbedio neke teritorijalne dobitke za svoju zemlju.
Prvi odgovor je bio negativan:

- Odgovorio sam da je to nemoguće, jer moja zemlja mrzi Italijane - nisam mu svakako mogao reći da mrzi i Nemce - i jer su, po mom mišljenju, kralja Aleksandra ubili Italijani.

Knez Pavle nije imao iluzija:

- Kada mi je uzvratio da će me moja zemlja zbog toga blagosiljati za šest meseci, ja sam mu odgvorio da neću ostati na vlasti ni šest dana potpišem li taj dokument.

U tom času knez je pitao Hitlera zašto se čovek koji je "pobrao već toliko lovorika" kao on, sprema da napadne jednu malu zemlju kakva je Grčka, a onda se dijalog ovako odvijao:

Hitler: Lovorike, lovorike, meni je dosta toga i reći ću Vam istinu; cela ta istorija zaista mi je vrlo neprijatna i ja o tome ništa nisam znao, ali gde god vidim i jednog engleskog vojnika u Evropi, moram ga odatle isterati svom svojom silom."

Pavle: Ali, gde vidite engleske vojnike?

Hitler: Oni sad nisu tu, ali uskoro će biti; ja sam dobro obavešten, a osim toga Grci dozvoljavaju Britancima da "osvežavaju" svoje podmornice u njiovim lukama.

Kad se vratio kući, piše knez Pavle, na jednoj od gotovo svakodnevnih sednica Krunskog saveta, ministar vojni general Petar Pešić je obavestio da "s vojnog stanovišta nemamo nikakve šanse da se odbranimo" od Nemačke. Slika je bila više nego sumorna: "Francuska više ne postoji, engleskih trupa, i to veoma malo, ima samo u Egiptu, Rusija je u savezu sa Nemačkom, a ceo Vermaht je trenutno slobodan. Nemačke trupe se nalaze u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, Italijani su na našim zapadnim granicama i u Albaniji. Osim toga imamo samo 48 tenkova".

- Dan posle pesimističkog izlaganja ministra vojnog - piše knez Pavle - održan je još jedan sastanak (Krunskog saveta) na kojem je dr Vladimir Maček (vođa Hrvata) uzeo reč i insistirao da treba da potpišemo pakt sa Nemačkom, jer je ona prihvatila sve naše zahteve, a to su da nemačkim trupama i vojim vozovima neće biti dozvoljen prolaz kroz našu zemlju i da nećemo biti uvučeni u rat protiv naših saveznika iz Prvog svetskog rata. Njegova argumentacija zasnivala se na tome da je Hrvatska na severu i u ravnici, da je najviše industrijalizovana i da će stoga odmah biti uništena.

Drama je ubrzo dostigla vrhunac:

- Posle Mačeka govorio je dr Fran Kulovec, lider slovenačke katoličke stranke, koji je podržao gledište dr Mačeka i rekao da je "solidaran" s njim.

Knez Pavle je izričit: "Ni jedan ni drugi nisu bili pronemački orijentisani, štaviše, obojica su mrzeli Nemce", ističe on, objašnjavajući kako mu je jedan od vođa srpske opozicije tih dana, trljajući ruke, rekao:

- Ako potpišete pakt bićete proglašeni pristalicom Nemačke, a ako ga ne potpišete mi ćemo reći da ste nas gurnuli u rat zbog one Vaše žene Grkinje.

Da je knez Pavle ostao na vlasti, Srbija bi bila kao Švajcarska!

Da je ispoštovan sporazum između kneza Pavla Karađorđevića i Adolfa Hitlera, Srbija bi izbegla bratoubilački rat, Jasenovac, komunizam, a danas bi bila glavni stub EU, smatraju istoričari



BEOGRAD - Propuštena istorijska šansa.
Da je knez Pavle ostao na vlasti, Srbima se ne bi desio Drugi svetski rat, Jasenovac, progon, komunizam. Srbija bi danas imala status Švajcarske - država bi imala razvijenu industriju i bila poštovana u međunarodnim okvirima. Mnogi istoričari tvrde da bi nas bilo bar 30 miliona umesto samo sedam...

Pavle kao branik

U proleće 1941. svaljena je krivica na najdemokratskijeg monarha Balkana. Ocrnjeni su napori kneza Pavla da sačuva zemlju, naciju. Marta 1941. Hitler je usmerio pažnju na poslednje uporište na Balkanu, koje je stajalo na putu osvajanja Rusije - Kraljevinu Jugoslaviju. Knez Pavle je bio branik. U razgovorima s Hitlerom insistirao je na neutralnosti KJ. To je i dobio, Hitler je čak popustio pred zahtevima da ne dozvoli nemačke baze ili prolaz trupa preko teritorije KJ. Pavle je uspeo da natera Hitlera na popuštanje kao nijedan lider pre njega, KJ je bila jedina balkanska država bez tih obaveza. Umesto zahvalnosti, Pavle je proglašen izdajnikom i proteran iz zemlje. Nepravda je ispravljena rehabilitacijom 2011. i prenosom mošti na Oplenac.

- Da smo bili neutralni do kraja rata, nekoliko miliona Srba ne bi bilo ubijeno, Jugoslavija bi postojala i bila Švajcarska. Ne bi imali Broza niti živeli 70 godina pod komunizmom. Bili bismo još moćniji i jači od Švajcarske jer ona nema tako dobar i tranzitni položaj, more, obradive površine kao mi. Danas bismo bili jedan od glavnih stubova EU, svi bi se ugledali na nas, mi bismo bili ti koji postavljaju uslove - navodi za Kurir profesor Oliver Antić.

Umeo s Hitlerom

Istoričar Kosta Nikolić kaže da knez Pavle nije bio izdajnik, već dobar vladar koji je od Hitlera izdejstvovao dobar sporazum za državu i narod.

- Hteo je da sačuva zemlju, poštedi ljude rata. Možda bismo danas bili kao Švedska i Švajcarska da je postignuti sporazum opstao. Današnja realnost može imati korene u 1941. Možda danas ne bismo bili pred bankrotom niti izgubili Kosovo - zaključuje Nikolić.

Pokušaj kneza Pavla da napravi dogovor s Hitlerom, izbegne rat, spase narod i državu stavljen mu je na teret i bio razlog da ga proglase izdajnikom. Njegovo izdajstvo odnosilo se na zaključenje Trojnog pakta. To je bila laž. Pakt je zaključila Vlada KJ.

Profesor Antić objašnjava da je knez Pavle u pregovorima s Hitlerom nastupao kao da je vladar velike svetske sile. Hitleru je čak zamerio i nemački načelnik Generalštaba: „Moj fireru, zašto se odnosiš prema Jugoslaviji kao prema nekoj primadoni?“

- Hitler nije hteo da ratuje sa Srbima zbog loših iskustava iz prethodnih ratova. Dao je najpovoljniji mogući ugovor KJ - status neutralnosti. To je otišlo u tajne klauzule da druge države ne bi tražile isto. Pavle to iznosi vladi. Nema prigovora. Vlada potpisuje Trojni pakt i 27. marta 1941. dolazi do državnog udara usled spoljnog uticaja, pre svega Engleske, koja prema dokumentaciji za to ulaže 100.000-250.000 funti. Biva uhapšen i preko Grčke proteran Keniju, gde je morao da finansira kuću u kojoj je bio zatočen. Plaćao je zakupninu. Prešao je posle u Francusku, gde je i umro - zaključuje Antić.







Pomogao i Rusima

Profesor Oliver Antić navodi da je knez Pavle odugovlačenjem pregovora s Hitlerom pomogao Rusima i omogućio da Drugi svetski rat traje kraće.

- Pošto je knez Pavle kupovao vreme, Hitler je šest nedelja kasnio s napadom na Rusiju. Umesto u martu, napao je Rusiju 22. juna i uleteo u tešku zimu od minus 40 stepeni, zbog čega su Nemcima propali tehnika i municija. U međuvremenu, Rusi su ojačali, doveli trupe iz Sibira i ubrzo, posle dve godine (1943), bilo je jasno da Hitler gubi rat. Dakle, knez Pavle je pomogao Rusima i omogućio da Drugi svetski rat traje kraće.

Izvor: Kurir